TIŠINA

...štošta bih ti mogla reči ove noći..ali, neču...ne slušaš me, ne čuješ me, ne vidiš me..samo ponekad na tren se sjetiš..već dovoljno pijan..sjetiš se, pa se javiš..i taman od krhotina svoje duše sačuvam neki dio...razbacaš ih, doslovce kao što se razbacuje rosa po livadi dok koračaš u prvo svitanje..Živim od sjećanja na tebe..sve više me vučeš u dubinu samoče i straha..A ti? Lutaš, živiš...voliš...nema te.
Sretnemo se sasvim slučajno..a tebe ni tad nema.Ne želiš da te ima...takav me još više boliš, lakše mi je, voljeti te izdaleka u tišini.
Najgora je tišina u kojoj te nitko ne čuje, čak i kad suze na obrazu zvone kao praporci...
Ti si moje poimanje ljubavi...ti si ono nešto malo , čudno i luckasto negdje u skrivenom kutku mog srca...

 

[REVELIN]

Ne znam da li ponekad zalim sto imam nesto takvo "malo,cudno i luckasto" u skrivenom kutku svog srca,ili mi se cini da bez toga ne bih bila ja ova koja sam....neke reci ostanu da se ne izgovore,neke stvari bolje kaze cutanje....moze biti...i ne mora...ali tekst je svakako divan u svojoj jednostavnoj iskrenosti.,,,

 

[ljeshko]

Definitivno ti ne bi bila ista ti,ali to ne mora biti loshe...mozda budes neka srecnija ti...

 

[Romanticus]

Ti si moje poimanje ljubavi...ti si ono nešto malo , čudno i luckasto negdje u skrivenom kutku mog srca...

Ovaj deo govori o tome da upravo to stanje u mome se nalazis,i jeste neka vrsta potvrde onog sto te cini.ne odbacuje sebi..... Divan tekst........

 

[^milena*]

Ovo je fantastichno... Dopalo mi se jako... I divno je napisano... Vuce tu neku tisinu u sebi.... Svaka cast....

 

[đurđevak]

hvala vam svima i jako sam sretna što vam se sviđa...tek sam se registrirala i treba mi malo vremena da sve ovo skužim...

 

[Aleksej od Arlekina]

krenem da nesto napisem ,a ne znam sta dodati....ma znas ti vec!Lepo je osetiti tugu jer i najmanji zrak sunca tada moze da izmami osmeh....
‚‚nedostajes i ti kakva si bila,nedostajem i Ja onako...‚‚