Ne govorim nikom da dođe.
Ne širim ruke, ne palim svetlo.
Samo sedim - ali senka zna
da je neko prošao
i to ne zaboravlja.
Tišina ne pita. I ona - zna.
Čak i kad se reč ne javi,
ona pamti
da je bila tu.
Moje ime ne treba da se izgovori.
Ono stoji u tišini,
kao kamen u vodi
- ne tone, ne pliva,
samo postoji.
Ako je neko došao zbog pesme,
nije došao zbog - mene.
Ali, ako neko ostane
- to može biti samo
tišina koja zna da voli.
