Tijesan mi je svijet

Razumijem ja da je ovaj svijet svačiji i da svako ima pravo da u njemu radi šta hoće,
ali ne mogu da se pomirim s tim da neki ljudi, dok ispunjavaju svoje hirove, uopšte ne
vode računa da to može uzurpirati drugog. Moja ulica, iako sporedna, prilično je
prometna. Kako vodi prema jednom izletištu, skoro pa svakodnevno njome tutnje ljubitelji
adrenalina na onim strašno bučnim motorima četverotočkašima, što pomalo podsjećaju
na one iz doba Gestapoa koji su doduše imali tri točka zajedno sa prikolicom pa kad ih
čovjek vidi i čuje, utroba se u njemu prevrne i cijelog ga prožme jeza. E tako je i sa ovim
ludim četverotočkašima, koji kad zatutnje ispod mojih prozora, cijela kuća se od strašne
buke potrese, a i ja sa njom, pa jedva dođem sebi.
Da je to jedan-dva, pa nekako bih i podnijela, ali to kad krene, to je čitava "konjica", a
zvuk je toliko jak da imam osjećaj da mi želudac poskakuje od njega. Sad mi kroz glavu
prođe ona scena iz kaubojskih filmova, u kojima Indijanac legne na zemlju, prisloni uho
uz nju i čuje topot kopita pa i prije nego što stigne kaubojska konjica, on zna da ona
dolazi.
E, ja ove četverotočkaše ne moram da osluškujem kao on, nego ih uspravna i u zaku
čujem u daljini, a odnedavno sve češće i u najdubljem snu (u kojem ih jasno i vidim).

 

[UltraBasic]

I meni, draga.
Želim na planetu 9.

 

[Riada]

I meni, draga.
Želim na planetu 9.

Samo da ne bude i gore ovih četverotočkaša

 

[thotr]

Razumijem ja da je ovaj svijet svačiji i da svako ima pravo da u njemu radi šta hoće,
ali ne mogu da se pomirim s tim da neki ljudi, dok ispunjavaju svoje hirove, uopšte ne
vode računa da to može uzurpirati drugog. Moja ulica, iako sporedna, prilično je
prometna. Kako vodi prema jednom izletištu, skoro pa svakodnevno njome tutnje ljubitelji
adrenalina na onim strašno bučnim motorima četverotočkašima, što pomalo podsjećaju
na one iz doba Gestapoa koji su doduše imali tri točka zajedno sa prikolicom pa kad ih
čovjek vidi i čuje, utroba se u njemu prevrne i cijelog ga prožme jeza. E tako je i sa ovim
ludim četverotočkašima, koji kad zatutnje ispod mojih prozora, cijela kuća se od strašne
buke potrese, a i ja sa njom, pa jedva dođem sebi.
Da je to jedan-dva, pa nekako bih i podnijela, ali to kad krene, to je čitava "konjica", a
zvuk je toliko jak da imam osjećaj da mi želudac poskakuje od njega. Sad mi kroz glavu
prođe ona scena iz kaubojskih filmova, u kojima Indijanac legne na zemlju, prisloni uho
uz nju i čuje topot kopita pa i prije nego što stigne kaubojska konjica, on zna da ona
dolazi.
E, ja ove četverotočkaše ne samo da uspravna i budna čujem u daljini, nego ih
odnedavno sve češće čujem (a i vidim) i u najdubljem snu.

Pogledajte prilog 1561343​

Isto kao kroz moje mesto. Prolaze horde motorista, ne mare koje je doba dana ili noći i proleću max brzinom.
Par puta smo skrenuli pažnju policiji koja sleže ramenima i ne interesuje ih.
Bojim se da ludaci nekoga ne ubiju jer svakog vikenda neki padne sa motora i povredi se.
Mada, za mene svako ko sedne na motor i vozi tako brzo nije normalan.

Pre neko veče idemo sa posla kolima i ispred nas klinac na traktoru sa nekom traktorskom kosom pozadi bez svetala, a on još u crnoj majici ne vidi se u mraku.

Za takvo nešto policija treba kao u nekim stranim zemljama, ne da šalje dotičnog sudiji za prekršaje već psihijatru.
Jer kada takav izađeš na magistralu znači da definitivno nisi normalan.

Izgubljena je kultura lepog, manirskog ponašanja u ovoj zemlji.
Godine vladavine sila tame sns-a, degradacija apsolutno svega, muzike, umetnosti, vaspitanja, porodice, društva.

 

[Riada]

Isto kao kroz moje mesto. Prolaze horde motorista, ne mare koje je doba dana ili noći i proleću max brzinom.
Par puta smo skrenuli pažnju policiji koja sleže ramenima i ne interesuje ih.
Bojim se da ludaci nekoga ne ubiju jer svakog vikenda neki padne sa motora i povredi se.
Mada, za mene svako ko sedne na motor i vozi tako brzo nije normalan.

Pre neko veče idemo sa posla kolima i ispred nas klinac na traktoru sa nekom traktorskom kosom pozadi bez svetala, a on još u crnoj majici ne vidi se u mraku.

Za takvo nešto policija treba kao u nekim stranim zemljama, ne da šalje dotičnog sudiji za prekršaje već psihijatru.
Jer kada takav izađeš na magistralu znači da definitivno nisi normalan.

Izgubljena je kultura lepog, manirskog ponašanja u ovoj zemlji.
Godine vladavine sila tame sns-a, degradacija apsolutno svega, muzike, umetnosti, vaspitanja, porodice, društva.

Oni koji voze motore ludačkim brzinama su za mene kao kamikaze.
A i ovi što prolaze kroz moju ulicu su takvi i predstvaljaju prijetnju
pogotovo za djecu koja se povremeno zadese na ulici, u šetnji isl.
I naše policajce ne interesuju, a kad se nešto desi, onda će biti kasno,
ali kod nas se uglavnom tada i reaguje. I nije to tako samo kod vas u
Srbiji, ovo je iskustvo iz Bosne u kojoj ja živim.