TI NEGDE ĆUTIŠ

  • Začetnik teme Začetnik teme miwka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ti negde ćutiš
izneverena i sama
verna našem snu
i lažeš prolaznike
i poznanike
osmehom zagonetnim
da živiš životom sretnim

Ti negde ćutiš
sve tajne naše
i naše nade nedoživljene
a ja sam se već naviko
da se mirim sa gubitnikom

Ti negde sama
sanjaš snove naše
jer te godine ne plaše
jer ti uvek iznova
novu snagu skupiš
jer znaš da veruješ
i o tome ćutiš
da o tome nezna niko
a ja sam se već naviko
i već se mirim
sa svojom slikom
sa gubitnikom

dok ti vapiš
uvek za novom prilikom
 
Kliknite za proširenje...
Sretnem ga, retko, al u poslednjih par meseci srela sam ga dva puta. Prosli put smo prelazili istu ulicu u dva razlicita smera. Osmehnula sam se bas kao da je lepo sto ga vidim. Mogla bih da se osmehnem na nacin koji bih izabrala. Mogla bi da mi porastu krila ako treba, samo oko bih to radi njega htela. Mogla sam tada da odaberem i koje ce boje da mi bude kosa i u kog Boga cu da se kunem i kojim cu imanom da se zovem, mogla sam da budem mrtva ili ziva, prava ili kriva,al da on izabere. Kako se lomio sevt, kako se kidalo nesto, on nije odabrao nista. Ali, ostala je ta snaga, snaga il moc ili vera. A ona kao da i nije moja, pre sam ja njena; i nisam odabrala ja da ga nema. Ona me gurnula ili odgurnula, odgurala, izgurala. Nikada se o pomeranju nisam pitala.
 
Emotivno,Miwka,kao i uvek..
Petrana,nek`te je odgurnula i izgurala,tako je bilo sudjeno,a ko zna zasto je to dobro..Sve je,ipak,u tvojim rukama,jer ti krila mogu porasti uvek kad to zazelis zbog nekog ko ti se ucini tome vrednim..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top