Kada smo se upoznali bio si momak sa margine, uz mene si postao neko ko ume da voli nezaboravno, urnebesno, bezuslovno.
Kada smo se upoznali bio si dečko koji ne obećava, rekao si ne jednom da sam ti pomogla da postaneš dečko koji je sposoban za sve.
Kada smo se zavoleli bio si dečko sa hiljadu mana, uz mene si uspeo da postaneš dečko sa hiljadu i jednim darom, tvoje reči.
Kada si me ostavio, plakao si i govorio da me nikad nećeš zaboraviti ali da moraš dalje, ja te sputavam, postao si neko,a ja sam osala u našem malom mestu, u našem gnezdu koje je postalo tebi pretesno.
Kada si postao to što jedi i dandanas, ja sam ostala tamo negde na margini života, ti si se vraćao samo da me podsetiš da smo nekad dvano bili jedno, jedno se deli na dva, dva na četiri, četiri na osam, ti i ja postadosmo osmina nečega što je nekad bilo jedno.
Kada više nisi bio niko vratio si se meni, ali ja više nisam bila ono što si ostavio, volela sam te kao prvog dana, ali te više nisam osećala u sebi, duša je postala previše bolna za neke tvoje podele, podele dal' me voliš ili te neko više voli, podele koje više nisu bile ljubav, podele koje su ljubav i nešto drugo dovele do apsurda ljubavi, ljubav je ipak nešto sasvim drugo, ja sam te volela kada nisi bio to što si sad,a ti više ne umeš sebe da voliš takvim kakav si sad, a bez mene, a ja te i dalje volim ali ne mogu da te trpim kraj sebe, više nisi moje oko, više nisi moj pogled, više nisi niko ko bi mogao da mi izmami suzu na suncu ni osmeh na punom mesecu, više nisi moj, ne više onako kako je bilo kada smo bili samo ti i ja, a svet oko nas je bio samo dekor.
Kada smo se upoznali bio si dečko koji ne obećava, rekao si ne jednom da sam ti pomogla da postaneš dečko koji je sposoban za sve.
Kada smo se zavoleli bio si dečko sa hiljadu mana, uz mene si uspeo da postaneš dečko sa hiljadu i jednim darom, tvoje reči.
Kada si me ostavio, plakao si i govorio da me nikad nećeš zaboraviti ali da moraš dalje, ja te sputavam, postao si neko,a ja sam osala u našem malom mestu, u našem gnezdu koje je postalo tebi pretesno.
Kada si postao to što jedi i dandanas, ja sam ostala tamo negde na margini života, ti si se vraćao samo da me podsetiš da smo nekad dvano bili jedno, jedno se deli na dva, dva na četiri, četiri na osam, ti i ja postadosmo osmina nečega što je nekad bilo jedno.
Kada više nisi bio niko vratio si se meni, ali ja više nisam bila ono što si ostavio, volela sam te kao prvog dana, ali te više nisam osećala u sebi, duša je postala previše bolna za neke tvoje podele, podele dal' me voliš ili te neko više voli, podele koje više nisu bile ljubav, podele koje su ljubav i nešto drugo dovele do apsurda ljubavi, ljubav je ipak nešto sasvim drugo, ja sam te volela kada nisi bio to što si sad,a ti više ne umeš sebe da voliš takvim kakav si sad, a bez mene, a ja te i dalje volim ali ne mogu da te trpim kraj sebe, više nisi moje oko, više nisi moj pogled, više nisi niko ko bi mogao da mi izmami suzu na suncu ni osmeh na punom mesecu, više nisi moj, ne više onako kako je bilo kada smo bili samo ti i ja, a svet oko nas je bio samo dekor.