"Sve devojke su najjače kad najviše boli, a najslabije kad vole. Te devojke znaju divno da pate. Da se raskošno smeju, da budu lepe. A kada bi se ugasila svetla, gasio se i život u njima. Tada su mogle da odahnu, da se samoći prepuste potpuno. Sutra će već da narumene obraze, podignu kosu i sijaju u inat. Ima u njima i mrvica dobrote, i lavina besa, gneva i mržnje, more tuge, nečega osvetoljubivog, detinjastog. A najviše od svega ima unutrašnje drame, kada pronađu sebe same. A to, kako se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli ili ne boli."
....
