Kad bivše „Pandore“ postanu „Šeprtlje“
Godine 1983. na Čafi koledžu (Chaffey College) u Kaliforniji, mlada pevačica i gitaristkinja Pola Pirs upoznaje Deboru Mendoza, koja se takođe bavila pevanjem i sviranjem gitare i bas gitare. Zajedno sa još nekim koleginicama, one osnivaju grupu po imenu The Pandoras. Pola Pirs je stvarala muziku pod uticajem grupa kakve su The Runaways i Aerosmith, a svojevremeno se zabavljala sa Stivom Džonsom iz Sex Pistols-a, te su joj rok i pank rok bili najbliži, pa je grupa najviše svirala ovakvu muziku.
Grupa je postojala i aktivno svirala osam godina, kroz nju su prošle mnoge muzičarke, ali 10. avgusta 1991. je prestala sa radom. Naime, tog dana je Pola, nakon što se vratila kući sa fizičkih vežbi, iznenada klonula i preminula na mestu. Imala je 31 godinu.
Nakon Poline smrti, članice grupe su se razišle i krenule svaka na svoju stranu. Jedna od, sada već bivših, članica Pandoras-a, po imenu Kim Šatuk (Kim Shattuck), osniva te iste 1991. godine bend The Muffs. Originalnu postavu su, pored nje, činili njena koleginica iz Pandoras-a Melani Vamen (Melanie Vammen), njen tadašnji momak Roni Barnet (Ronnie Barnett) koji je svirao bas gitaru, i Kris Kras (Criss Crass) koji je bio bubnjar. Što se tiče izbora imena benda (koji bi u slobodnom prevodu glasio „Šeprtlje“), ni sama Kim nije sasvim sigurna ko ga je predložio i zašto se opredelio baš za ovakav naziv.
Kao frontmen grupe, Kim je sada dobila priliku da pravi i snima svoje pesme, što ranije nije mogla. Jer, dok je svirala u bendu The Pandoras, Pola Pirs je insistirala na tome da ona bude autor svih tekstova, te tako Kim i ostale članice benda nisu mogle da dođu do izražaja. Pošto nije mogla da svira svoje pesme na koncertima, Kim je počela stidljivo da ih prezentuje Roniju i Melani, kojima su se dopadale i smatrali su da su mnogo bolje od Polinih, što je Kim podstaklo i dalo joj nadu da će jednog dana biti frontmen nekog svog benda i snimati sve te numere.
Nakon nekoliko demo snimaka i dva singla za manje izdavače Sub Pop i Sympathy for the Record Industry, The Muffs 1992. potpisuju ugovor sa velikom izdavačkom kućom Warner Bros. Records. Tada su tamo tragali za nekom novom Nirvanom ili Mudhoney-jem. Kim je isprva bila sumnjičava zbog svog lošeg iskustva sa Pandoras i izdavačkom kućom za koju su snimali, Electra Records, ali im je ipak ostavila svoj broj telefona. Na kraju su The Muffs uradili četiri demo snimka i Warner Bros. Records su im ponudili ugovor.
1993. bend izdaje prvi studijski album, nazvan jednostavno imenom grupe. Kim je, osim vokala, svirala i gitaru, Melani je takođe bila gitaristkinja, Roni je pored bas gitare pevao i prateće vokale u nekim pesmama, a Kris je svirao bubnjeve i, kada je to bilo potrebno, usnu harmoniku. U pesmama su dominirali glasni gitarski rok zvuk, garažni prizvuk i Kimino oštro, odsečno pevanje, praćeno vriscima između pojedinih strofa. U magazinu Entertainment Weekly, u review-u albuma, za ovaj album je rečeno da se na njemu nalaze „16 tracks to make anyone’s day just that little bit better“. Na albumu se našao i singl koji je grupa ranije snimila, „Everywhere I Go“.
Bend je krenuo i na turneju, zajedno sa grupom Goo Goo Dolls. Međutim, Kris je baš tada napustio grupu i trebalo mu je naći zamenu, nekog ko bi svirao samo privremeno, dok ne odrade turneju. Izbor je pao na momka po imenu Jim Laspesi.
Nakon turneje, novi „stalni“ bubnjar, po imenu Roy McDonald, koji je nekada svirao u bendu Red Kross, priključio se grupi. Ali, u međuvremenu je i Melani otišla iz grupe (kasnije će se priključiti kalifornijskom pop-pank bendu Leaving Trains), pa su The Muffs sada postali trio. U novom, osveženom sastavu, bend snima svoj drugi album, možda i najbolji u njihovoj diskografiji, po imenu „Blonder and Blonder“, koji je objavljen u aprilu 1995. Bez obzira na izmenjen sastav, bend je zvučao slično kao na debitantskom albumu. Svih 14 pesama, koliko ih je bilo na „Blonderu“, potpisuje Kim.
Zvuk varira od običnog roka („Red Eyed Troll“, „I Need a Face“, „What You’ve Done“), preko pank roka („Ethyl My Love“, „I’m Confused“, „Agony“) do baladičnog („Just a Game“). Promo singl, „Sad Tomorrow“, takođe se našao među pesmama, dok će se numere sa B-strane singla, „Goodnight Now“ i „Become Undone“, kasnije naći na kompilaciji „Hamburger“.
Vredi još pomenuti pesme „Oh Nina“ gde opet preovlađuju Kimini karakteristični vrisci koji su već stekli svoje obožavaoce, melodičnu rok pesmu sa veoma oštrim tekstom „On And On“, kao i „Ethyl My Love“ koja vuče na klasičan pank.
Te iste 1995. grupa se pojavila u filmu „Clueless“ rediteljke Amy Heckerling (glavnu ulogu tumači Alicia Silverstone) gde su u jednoj sceni bili na bini u jednom klubu i svirali „Sad Tomorrow“. Takođe, za ovaj film su obradili i poznatu pesmu od Kim Wilde „Kids In America“.
Dve godine kasnije usledio je najpre promo singl „I’m a Dick“, a ubrzo posle i treći album, „Happy Birthday to Me“. Ovog puta je grupa stvarala pesme pod još većim pank uticajem. Neki kritičari su rekli da Kim u pojedinim pesmama s ovog albuma, posebno „Crush Me“ i „All Blue Baby“ zvuči kao mlada Džoan Džet. Tekstovi su još dublje prirode nego ranije, emotivniji su i realističniji. Kim, između ostalog, na ovom albumu kaže „Yeah, it’s a lovely sunny day / And I wish it’d go away“. Na ovom „rođendanskom“ albumu su još i kratka živahna pesmica „Pennywhore“, izrazito brza „Nothing“, a album se završava numerom „The Best Time Around“, koji sadrži i snimke nakon snimanja same pesme, te tako ceo „track“ traje preko 16 minuta (ova praksa je prisutna i na albumima drugih pank rok, garažnih, D.I.Y. i drugih grupa).
1999. godina je veoma značajna u istoriji benda. Te godine The Muffs najpre menjaju izdavača (umesto dotadašnjeg Reprise Records-a, njihov izdavač se sada zvao Honest Don’s) i objavljuju četvrti album, nazvan „Alert Today, Alive Tomorrow“. I ovaj album donosi dosta energije i, na neki način, besa izraženog kroz čvrste gitarske rok numere, kao i Kimine vriske i ostalo po čemu su The Muffs već postali poznati. U početnoj pesmi, „I Wish That I Could Be You“, jedan stih kaže „I want everything and I’d like to see / My whole life before my eyes / [...] I wish that I could be you“, čime Kim izražava bes zbog nekih svojih nedaća, ali i dozu ironije. Takođe, u pesmi „Silly People“ se nalazi filozofski stih „Damned if you do and you're damned if you never / Damned if you feel alright“...
Opet je prisutna jedna balada – u pitanju je pesma „Prettier Than Me“. Numera „Your Kiss“ donosi glasni gitarski zvuk pomešan sa onom nežnijom stranom benda. „Blow Your Mind“ sadrži Kimine već prepoznatljive vriske, a album se završava sofisticiranim instrumentalom „Jack Champagne“.
Pesma „I Wish I Could Be You“ je iskorišćena u seriji „Buffy the Vampire Slayer“ u epizodi „The Freshmen“.
Krajem godine izlazi kompilacija „Hamburger“ sa čak 30 pesama. To su mahom bili demoi, ranije neobljavljene pesme i alternativne verzije nekih ranije snimljenih pesama: originalne verzije singlova „Everywhere I Go“ i „I’m a Dick“, Kimina verzija pesme „Kids In America“ i još dosta drugih.
Na „Hamburgeru“ se, između ostalog, nalazi i jedna „pesma“ po imenu „Love“. To u stvari nije pesma, već poruka koju je Kortni Lav, inače dugogodišnja prijateljica članova benda, jedne noći ostavila, u pripitom stanju, na telefonskoj sekretarici Kimine majke. Kim je ta poruka bila toliko smešna da je jednostavno morala da je ubaci na kompilaciju.
Nakon pauze od gotovo pet godina, bend se ponovo okuplja da bi radio na materijalu za još jedan studijski album. I najzad, u leto 2004, nov album, nazvan „Really Really Happy“ je objavljen. Kao što i naslov sugeriše, ovaj album je donosio veseliju atmosferu od prethodnih, sa generalno vedrijim tekstovima. U jednom kasnijem intervjuu, na pitanje da li smatra da se njen stil pisanja pesama promenio, Kim odgovara da je ta promena usledila prirodno, da ne želi da uvek piše pesme na „isti kalup“, i da je i ona sama u međuvremenu sazrela, a uz to postala i generalno srećnija osoba, te da novonastala, veselija atmosfera, ne treba da čudi.
Generalno, bend je i dalje zvučao onako kako su obožavaoci navikli, ali stekao se utisak kao da pesme donose nešto manje energije i žara nego ranije. S obzirom da je ritmika i dalje bila na ranijem nivou, jedan kritičar se duhovito izrazio da bi na album trebalo staviti naznaku da su bubnjevi snimani u studiju, a sve ostalo u Kiminoj kuhinji, aludirajući na to da album kao da je sniman sa ciljem da se ne uznemire komšije. Ovog puta uticaj panka je manje vidljiv s obzirom da većina pesama više naginje na običan rok, a da album ne prođe bez neke lagane balade pobrinula se pesma „My Awful Dream“.
Za pesmu „Don’t Pick On Me“ snimljen je duhovit spot u kome su članovi grupe prikazani u maniru crtaća iz ’20-ih godina.
Nakon ovog albuma usledio je period pauze. Članovi su se bavili drugim aktivnostima (Kim je, na primer, usavršavala svoje fotografsko umeće kao strastveni ljubitelj fotografije).
Na kraju, ne zna se tačno šta se može očekivati u budućnosti od The Muffs-a, ali ono što se zna je da se nikad neće okretati politici u tekstovima svojih pesama. Upitana da li postoji mogućnost da grupa napravi neku politički orijentisanu pesmu, Kim je rekla:
Godine 1983. na Čafi koledžu (Chaffey College) u Kaliforniji, mlada pevačica i gitaristkinja Pola Pirs upoznaje Deboru Mendoza, koja se takođe bavila pevanjem i sviranjem gitare i bas gitare. Zajedno sa još nekim koleginicama, one osnivaju grupu po imenu The Pandoras. Pola Pirs je stvarala muziku pod uticajem grupa kakve su The Runaways i Aerosmith, a svojevremeno se zabavljala sa Stivom Džonsom iz Sex Pistols-a, te su joj rok i pank rok bili najbliži, pa je grupa najviše svirala ovakvu muziku.
Grupa je postojala i aktivno svirala osam godina, kroz nju su prošle mnoge muzičarke, ali 10. avgusta 1991. je prestala sa radom. Naime, tog dana je Pola, nakon što se vratila kući sa fizičkih vežbi, iznenada klonula i preminula na mestu. Imala je 31 godinu.
Nakon Poline smrti, članice grupe su se razišle i krenule svaka na svoju stranu. Jedna od, sada već bivših, članica Pandoras-a, po imenu Kim Šatuk (Kim Shattuck), osniva te iste 1991. godine bend The Muffs. Originalnu postavu su, pored nje, činili njena koleginica iz Pandoras-a Melani Vamen (Melanie Vammen), njen tadašnji momak Roni Barnet (Ronnie Barnett) koji je svirao bas gitaru, i Kris Kras (Criss Crass) koji je bio bubnjar. Što se tiče izbora imena benda (koji bi u slobodnom prevodu glasio „Šeprtlje“), ni sama Kim nije sasvim sigurna ko ga je predložio i zašto se opredelio baš za ovakav naziv.
Kao frontmen grupe, Kim je sada dobila priliku da pravi i snima svoje pesme, što ranije nije mogla. Jer, dok je svirala u bendu The Pandoras, Pola Pirs je insistirala na tome da ona bude autor svih tekstova, te tako Kim i ostale članice benda nisu mogle da dođu do izražaja. Pošto nije mogla da svira svoje pesme na koncertima, Kim je počela stidljivo da ih prezentuje Roniju i Melani, kojima su se dopadale i smatrali su da su mnogo bolje od Polinih, što je Kim podstaklo i dalo joj nadu da će jednog dana biti frontmen nekog svog benda i snimati sve te numere.
Nakon nekoliko demo snimaka i dva singla za manje izdavače Sub Pop i Sympathy for the Record Industry, The Muffs 1992. potpisuju ugovor sa velikom izdavačkom kućom Warner Bros. Records. Tada su tamo tragali za nekom novom Nirvanom ili Mudhoney-jem. Kim je isprva bila sumnjičava zbog svog lošeg iskustva sa Pandoras i izdavačkom kućom za koju su snimali, Electra Records, ali im je ipak ostavila svoj broj telefona. Na kraju su The Muffs uradili četiri demo snimka i Warner Bros. Records su im ponudili ugovor.
1993. bend izdaje prvi studijski album, nazvan jednostavno imenom grupe. Kim je, osim vokala, svirala i gitaru, Melani je takođe bila gitaristkinja, Roni je pored bas gitare pevao i prateće vokale u nekim pesmama, a Kris je svirao bubnjeve i, kada je to bilo potrebno, usnu harmoniku. U pesmama su dominirali glasni gitarski rok zvuk, garažni prizvuk i Kimino oštro, odsečno pevanje, praćeno vriscima između pojedinih strofa. U magazinu Entertainment Weekly, u review-u albuma, za ovaj album je rečeno da se na njemu nalaze „16 tracks to make anyone’s day just that little bit better“. Na albumu se našao i singl koji je grupa ranije snimila, „Everywhere I Go“.
Bend je krenuo i na turneju, zajedno sa grupom Goo Goo Dolls. Međutim, Kris je baš tada napustio grupu i trebalo mu je naći zamenu, nekog ko bi svirao samo privremeno, dok ne odrade turneju. Izbor je pao na momka po imenu Jim Laspesi.
Nakon turneje, novi „stalni“ bubnjar, po imenu Roy McDonald, koji je nekada svirao u bendu Red Kross, priključio se grupi. Ali, u međuvremenu je i Melani otišla iz grupe (kasnije će se priključiti kalifornijskom pop-pank bendu Leaving Trains), pa su The Muffs sada postali trio. U novom, osveženom sastavu, bend snima svoj drugi album, možda i najbolji u njihovoj diskografiji, po imenu „Blonder and Blonder“, koji je objavljen u aprilu 1995. Bez obzira na izmenjen sastav, bend je zvučao slično kao na debitantskom albumu. Svih 14 pesama, koliko ih je bilo na „Blonderu“, potpisuje Kim.
Zvuk varira od običnog roka („Red Eyed Troll“, „I Need a Face“, „What You’ve Done“), preko pank roka („Ethyl My Love“, „I’m Confused“, „Agony“) do baladičnog („Just a Game“). Promo singl, „Sad Tomorrow“, takođe se našao među pesmama, dok će se numere sa B-strane singla, „Goodnight Now“ i „Become Undone“, kasnije naći na kompilaciji „Hamburger“.
Vredi još pomenuti pesme „Oh Nina“ gde opet preovlađuju Kimini karakteristični vrisci koji su već stekli svoje obožavaoce, melodičnu rok pesmu sa veoma oštrim tekstom „On And On“, kao i „Ethyl My Love“ koja vuče na klasičan pank.
Te iste 1995. grupa se pojavila u filmu „Clueless“ rediteljke Amy Heckerling (glavnu ulogu tumači Alicia Silverstone) gde su u jednoj sceni bili na bini u jednom klubu i svirali „Sad Tomorrow“. Takođe, za ovaj film su obradili i poznatu pesmu od Kim Wilde „Kids In America“.
Dve godine kasnije usledio je najpre promo singl „I’m a Dick“, a ubrzo posle i treći album, „Happy Birthday to Me“. Ovog puta je grupa stvarala pesme pod još većim pank uticajem. Neki kritičari su rekli da Kim u pojedinim pesmama s ovog albuma, posebno „Crush Me“ i „All Blue Baby“ zvuči kao mlada Džoan Džet. Tekstovi su još dublje prirode nego ranije, emotivniji su i realističniji. Kim, između ostalog, na ovom albumu kaže „Yeah, it’s a lovely sunny day / And I wish it’d go away“. Na ovom „rođendanskom“ albumu su još i kratka živahna pesmica „Pennywhore“, izrazito brza „Nothing“, a album se završava numerom „The Best Time Around“, koji sadrži i snimke nakon snimanja same pesme, te tako ceo „track“ traje preko 16 minuta (ova praksa je prisutna i na albumima drugih pank rok, garažnih, D.I.Y. i drugih grupa).
1999. godina je veoma značajna u istoriji benda. Te godine The Muffs najpre menjaju izdavača (umesto dotadašnjeg Reprise Records-a, njihov izdavač se sada zvao Honest Don’s) i objavljuju četvrti album, nazvan „Alert Today, Alive Tomorrow“. I ovaj album donosi dosta energije i, na neki način, besa izraženog kroz čvrste gitarske rok numere, kao i Kimine vriske i ostalo po čemu su The Muffs već postali poznati. U početnoj pesmi, „I Wish That I Could Be You“, jedan stih kaže „I want everything and I’d like to see / My whole life before my eyes / [...] I wish that I could be you“, čime Kim izražava bes zbog nekih svojih nedaća, ali i dozu ironije. Takođe, u pesmi „Silly People“ se nalazi filozofski stih „Damned if you do and you're damned if you never / Damned if you feel alright“...
Opet je prisutna jedna balada – u pitanju je pesma „Prettier Than Me“. Numera „Your Kiss“ donosi glasni gitarski zvuk pomešan sa onom nežnijom stranom benda. „Blow Your Mind“ sadrži Kimine već prepoznatljive vriske, a album se završava sofisticiranim instrumentalom „Jack Champagne“.
Pesma „I Wish I Could Be You“ je iskorišćena u seriji „Buffy the Vampire Slayer“ u epizodi „The Freshmen“.
Krajem godine izlazi kompilacija „Hamburger“ sa čak 30 pesama. To su mahom bili demoi, ranije neobljavljene pesme i alternativne verzije nekih ranije snimljenih pesama: originalne verzije singlova „Everywhere I Go“ i „I’m a Dick“, Kimina verzija pesme „Kids In America“ i još dosta drugih.
Na „Hamburgeru“ se, između ostalog, nalazi i jedna „pesma“ po imenu „Love“. To u stvari nije pesma, već poruka koju je Kortni Lav, inače dugogodišnja prijateljica članova benda, jedne noći ostavila, u pripitom stanju, na telefonskoj sekretarici Kimine majke. Kim je ta poruka bila toliko smešna da je jednostavno morala da je ubaci na kompilaciju.
Nakon pauze od gotovo pet godina, bend se ponovo okuplja da bi radio na materijalu za još jedan studijski album. I najzad, u leto 2004, nov album, nazvan „Really Really Happy“ je objavljen. Kao što i naslov sugeriše, ovaj album je donosio veseliju atmosferu od prethodnih, sa generalno vedrijim tekstovima. U jednom kasnijem intervjuu, na pitanje da li smatra da se njen stil pisanja pesama promenio, Kim odgovara da je ta promena usledila prirodno, da ne želi da uvek piše pesme na „isti kalup“, i da je i ona sama u međuvremenu sazrela, a uz to postala i generalno srećnija osoba, te da novonastala, veselija atmosfera, ne treba da čudi.
Generalno, bend je i dalje zvučao onako kako su obožavaoci navikli, ali stekao se utisak kao da pesme donose nešto manje energije i žara nego ranije. S obzirom da je ritmika i dalje bila na ranijem nivou, jedan kritičar se duhovito izrazio da bi na album trebalo staviti naznaku da su bubnjevi snimani u studiju, a sve ostalo u Kiminoj kuhinji, aludirajući na to da album kao da je sniman sa ciljem da se ne uznemire komšije. Ovog puta uticaj panka je manje vidljiv s obzirom da većina pesama više naginje na običan rok, a da album ne prođe bez neke lagane balade pobrinula se pesma „My Awful Dream“.
Za pesmu „Don’t Pick On Me“ snimljen je duhovit spot u kome su članovi grupe prikazani u maniru crtaća iz ’20-ih godina.
Nakon ovog albuma usledio je period pauze. Članovi su se bavili drugim aktivnostima (Kim je, na primer, usavršavala svoje fotografsko umeće kao strastveni ljubitelj fotografije).
Na kraju, ne zna se tačno šta se može očekivati u budućnosti od The Muffs-a, ali ono što se zna je da se nikad neće okretati politici u tekstovima svojih pesama. Upitana da li postoji mogućnost da grupa napravi neku politički orijentisanu pesmu, Kim je rekla: