The loneliness of the long distance runner

Hakili, pozdravi drugo-Ti :cmok2:
Reci mu da se ne plaši, jer je strah nepotrebna emocija
koju koriste strašljivci da bi onesposobili one koji znaju kroz neko kolebanje i odustajanje, sumnju
Čovek-mudrac (a to jesi) ne može da bude povredjen, jer će razumeti
strah od neznanja druge strane kojem je odbrambeni mehanizam( zataškavanje)-agresija.
Mir ..svakome je potreba da oćuti nemir i talasanje, to povlačenje iz društva nije otudjenost.
Ako to hronično radi mora da sebe upita šta mu nedostaje (ljubav?, nežnost? podrška?)
možda samo ćutanje u dvoje? :)
 
Šta ljubav !? Kad i kome je ljubav bila u suvišku - ulivala se i prelivala !? Kad je ljubav bila okean bez kopna, a kad more u pustinji zla !?
Pa svak zna da je bolje udaviti se u ljubavi nego cvetati u samovanju , tihovanju il pak nedaj bože u sujeti i tašzini ( a mtžnji goloj i da negovorim ) !?
Ah , ljubav !? Ljubav !
Ljubav nije milosrđe - pazi , gledaj , slušaj --- voli , pa nek košta šta košta !

 
Noge nisu izdržale tvoj ludi tempo, ali srce i dalje izdržava i jače je nego što misliš. To što povremeno poskakuje i galopira znači da je još uvek željno ludorija iako mu gazda brani. Neće se usuditi da te odjavi, sve dok se u njega ulivaju svi ti silni izvori nežnosti i ljubavi sa svih strana.
Jedina podmukla izdajica je Melanholija, truje te i nagriza, hoće da te proguta. Sa njom treba po kratkom postupku, kao sa zmijom - kamen u glavu (njenu naravno)
Lepo je znati da vas je dvojica - Forest i Hakim
Jedan me je danas rasplakao, neka...:heart:
 
Forest je licio na punu teglu.
Punu cega? Koga briga. Punu nereda. Tegla je srecna samo kada je puna.
Onda se desila promena.
Tegla je postala poluprazna.
Ali ono malo taloga na dnu je koncentrat, esencija, sustina.
Ta vredna tekucina na dnu je alhemijski san.
Svest.
Onda je ta svest pocela da shvata da je tegla poluprazna.
Ustvari, ima je tek nekoliko kapi.
I to je pocelo da boli.

Tegla moze izabrati da bude srecna sto cuva najvredniju od svih tekucina.
Tegla moze izabrati da bude nesrecna sto je poluprazna, i da zavidi onoj punoj tegli sa pocetka.

Tegla moze da bira?
Ma hajde, to je samo tegla.
 
Forest tegla je samo u početku bila tegla s greškom -
imala je pukotinu, ali se ta pukotina pretvorila u prednost
i vremenom se, gonjena hrabrošću i istrajnošću napunila i
prepunila. Bilo je sve dobro dok se Forest oslanjao samo
na svoje bangave noge. Ali jednog dana počao je da
razmišlja. O čemu? O pukotini! A onda se uplašio. Iz dana
u dan strah je postajao sve veći - da će se isprazniti,
da će pući ,da će se raspasti. Ali pukotine već odavno nije bilo,
zarasla je. Svi su to znali osim Foresta.
Forest tegla je uvek bila puna moćnog eliksira. Namernici
uzimali koliko je kome trebalo, ali se ona ne neobjašnjiv način uvek
nanovo punila - Moćna tegla je postala Čarobna tegla.
Sve ostale tegle su samo tegle, svejedno je da li su pune,
poluprazne ili prazne.
Samo je jedna Forestova tegla.
A Forest i dalje razmišlja o pukotini!
Bolje bi mu bilo da je samo trčao, a ako se umorio -
da je samo seo.:cmok2:
 
Volim ovo mesto.
Ovde ne moram da budem normalna.
Mogu da budem ono što jesam.
Mogu da radim šta hoću, da pevam, da zapodevam,
da dubim na glavi,da pričam sama sa sobom...
Niko da mi zamera, da protivureči, da pljuje po mojim tragovima,
da grize za gležnjeve.
Ako me ko i vidi, pomisliće da sam luda i -
neće pogrešiti.
Često od sebe napravim budalu - sasvim dobrovoljno,
- onako, više sporta radi, da vidim šta će da ispadne
Lud, glup, budala ... kakva je razlika?
Nikakva.
Rezultat je isti.

.Danas je baš takav dan.

I kakav je osećaj?
Jadan.
Davim se u svojoj budalastojludostigluposti ....
A leka nema.

Pa valjda će moja hrabrost podneti da budem ono što jesam.
I ovoga puta, kao i mnogo puta pre toga.
Ne odustajem .

Predaje nema:)
 
...nešto se evo mislim u svoj svojoj gluposti / prebogatoj / , da sam pogrešio što sam utrenirani žilavko koji u svakoj budalaštini izdrži do kraja < kao onaj gariga , maratonac - koji je sav krvav i blesav , iztrčao ceo maraton na zatvaranju olimpijskih igara ; veljo , čovek od reči , izdržao paklene muke > na svoju štetu...bolje prolaze oni koji kod svake poteškoće odustanu i nađu lakši , bezbedniji i bezbrižniji put do cilja....a ja , izdržljiva mazga , budaletina , vasceli vek se mučim i pučim ko stoka grdna....a trebalo je ko Rade , da se životno zamonašim i zapolitičim pa sreća da mi se raduje kad poželim bilo šta...pa da, nek argatuju argatori , marva , budaletine - uživanje je za čoveka...mnim da je trebalo tako...a kad tako mnim . dođe mi da roditeljima , familiji , bližnjima , vaspitačima , učiteljima , nastavnicima , profesorima , bibliotekarki , treneru , pa i onom Gaši pekaru i onom Radovanu zidaru , pa i majstor Vasi i svima njima kažem marš ; marš bre sjjjjjebaste mi život...utro ši ga uluto trčeći s'vama...maratonci...ma m...ajku im njiovu sjjjjebaše me načisto ! ...a život ode...sad ga zajašio doktor kazandžija sa ovim što mu ruke sastavljene , pa im pripmaže bekonac - ubica dečijeg lica sa podgrejanim lešom --- a ja , veljo izvadiće me iz septičke jame Krle amerikanizavani krco - pacov...ej bre , ma budala sam neviđena !
 
"Odjednom je postala vedra, otvorena, čak i ponosna zbog ovog što sam rekao. Zato što je više voljela moju pobunu, makar i bezizglednu, makar i lažnu, nego osjećanje poniženja i bespomoćnosti. Čuvala me, i pored svega, onakvog kakav sam bio u njenim snovima. Čarobnjački me sastavljala od razbijenih komada, možda i ne primjećujući pukotine."
 
Pobuni se, uvek.
Bez obzira na ishod.
Makar završio u lancima.
Jedini način da se osećaš kao čovek.
Čak i kada si potpuno smrvljen, daće ti snagu
oni koji te cene i vole.
Krpiće tvoje pukotine pažljivo, s ljubavlju.
Pukotine će uvek biti vidljive, ali to ne umanjuje
tvoju vrednost
Naprotiv.

Ali šta ako si stvarno bespomoćan i ne vredi ti da
bilo šta preduzmeš?

Ne veruj u to.
Postoji samo jedna mogućnost - pokušaj, pa šta bude.
.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top