THE LAST DUEL
Za sve koji nisu gledali film, a žele, nemojte čitati dalji tekst.
Za sve koji nisu gledali film, a žele, nemojte čitati dalji tekst.
"The Last Duel" ime je filma iz iz 2021 godine. Radnja filma smeštena je u Francuskoj, u četrnaestom veku gde se upoznajemo sa nekoliko ključnih karaktera za samu priču. Prva dva, koja su odmah predstavljena jesu vitez "Sir Jean de Carrouges" i njegov prijatelj, štitonoša "Jacques Le Gris". Ono što je jako važno, ali i veoma interesantno jeste način na koji je ispričana sama priča, koja je inače istorijski tačan događaj potkrepljen spisima istoričara. Priča je ispričana u tri poglavlja, iz različitih perspektiva, odnosno, iz perspektive svakog karaktera u filmu.
Film počinje bitkom u kojoj vitez Jean de Carrouges nesmotreno inicira borbu i pada u zamku protivnika, čineći da kralj izgubi jedan od značajnih gradova u Francuskoj. Po povratku sa ratišta, dočekuje ih baron "Pierre d'Alencon" kome se zaklinju na odanost obojica. Odmah se može zapaziti baronov stav prema dvojici prijatelja. Prema vitezu (tada je još bio štitonoša) ophodi se nezainteresovano, pomalo ponižavajući ga.
Upravo tu, po dolasku sa ratišta počinje odvajanje ova dva karaktera, po pitanju njihovnih moralnih načela. Baronu se odmah dopao štitonoša Le Gris zato što je pismen i zato što je neko ko je voljan da učestvuje u nemoralnim činovima preljube i grupnog seksa. Sa druge strane imamo, još uvek štitonošu, Jean de Carrouges-a koji gleda na svoje ime sa velikom čašću, gleda da ga ne ukalja i čovek je od principa, direktan. Zahvaljujući činjenici da je baronu mio Le Gris, on ostaje na dvoru i dobija značajnije ulogu i posede, dok Jean de Carrouges ne dobija ništa, šta više, počinje da gubi.
Jean de Carrouges odlučuje se na ženidbu sa ćerkom čoveka koji se smatrao izdajnikom kralja do juče, ali mu je oprošteno zbog toga što se odrekao velikog imanja u korist barona / kralja. Jean nije svestan da se upravo taj deo, koji je bio namenjen kao miraz, više ne nalazi u posedu oca devojke, a njeno ime je Marguerite. Uprkos tome, očaran njenom lepotom, odlučuje se da je ženi. Stvari se odvijaju manje više ok među njima (supružnicima), iako je Jean veoma grub čovek koji ne pokazuje emocije i koje je izuzetno religiozan.
Kasnije biva pozvan zajedno sa ženom na jednu svečanost kako bi se zakopale ratne sekire izmedju nekadašnjih prijatelja, na čiji poziv on odgovara. Taj događaj je prekretnica u samom filmu. Tu se susreću tri glavna lika zajedno, Jean de Carrouges, Marguerite de Carrouges i Jacques Le Gris. Važno je napomenuti da je ovaj događaj prepričan kroz perspektivu svakog od ova tri lika, te je na nama gledaocima da odlučimo šta se zapravo dogodilo. Ono što se zasigurno dogodilo jeste ogromna zainteresovanost Jacques Le Gris-a za suprugu Jean de Carrouges-a. Bio je očaran njenom lepotom, ali i time što je pismena žena. No, Jacques Le Gris je na dvoru bio poznat kao ženskaroš i ona je to jako dobro znala. Priznala je drugarici na toj svečanosti da on jeste zgodan, što će se kasnije koristiti protiv nje.
Jean de Carrouges odlazi na još jedan ratnički pohod po zahtevu kralja, gde ga nominuju za viteza, to je nešto što Le Gris neće postati. Sama kampanja bila je veliki neuspeh i Jean de Carrouges vraća se sa bojišta pred Barona da podnese izveštaj. Tu ga čeka nekadašnji prijatelj koji mu se nije obratio sa Ser, što je običaj kako bi ukazao poštovanje prema vitezu. Jean ga opominje zbog ovoga, na šta Le Gris rugajući se izgovara i više puta nego što je potrebno, sarkastično ga hvaleći. Po povratku kući, Jean čuje od svoje žene da je bila silovana od strane Le Gris-a.
Moramo imati u vidu da se u tom periodu istorije, 14. vek, ženina reč jako slabo vrednovala, ma koji god položaj imala u odnosu na muškarca. Čak i da je bilo slučajeva silovanja, žene bi ćutale iz straha da progovore javno jer bi, baš kao i danas bile ismevane, ispalo bi da je seks bio saglasan sa obe strane. Ali postoji nešto što današnje devojke ne bi doživele ako progovore javno, a to je smrtna kazna ako su lagale. Ukoliko bi se dokazalo da je silovana žena, u ovom slučaju Marguerite lagala, spalili bi je na lomači. Besan Sir Jean de Carrouges rešava da brani ime svoje voljene, kao i njenu čast rešivši da o tome čuje sam kralj.
Ranije su nesuglasice rešavali baroni, ljudi koji su po klasi iznad vitezova, kako ne bi zamarali kralja. Međutim, Sir Jean znao je da tu neće naći pravdu baš zato što je Le Gris blizak prijatelj sa baronom i celo sudjenje bila bi jedna velika farsa. Iz tog razloga, preduhitrio je le grisa i obratio se lično kralju zahtevajući da se održi dvoboj do smrti. Kralj je verovao kako su takvi dueli zabranjeni, medjutim to nije bio slučaj i dopustio je da se, nakon sudskog saslušanja dvoboj dozvoli. Le Gris je pokupio bačenu rukavicu viteza i time je odlučio da brani svoje ime.
Ono što možemo kroz film videti jeste da se Le Gris na neki način zaljubio u Marguerite, medjutim, ona njega nije volela, a on nije znao da prihvati ne kao jedan ženskaroš. Da li je nju silovao ili ne debatovalo se kroz istoriju, medjutim, postoje indikacije da jeste, doduše ne blago kao u filmskoj adaptaciji, već sa svojim prijateljem gde su je brutalno tukli.
Srećom, ne samo zarad radnje filma, već istorijski, Sir Jean de Carrouges ubija Le Grisa u dvoboju i time čisti ime sa svoje supruge Marguerite, ali je takođe spašava od stravične smrti. Ukoliko je verovati zapisu istoričara, pre dvoboja, muž i žena razmenili su par reči gde je on rekao:
"Lady, on your evidence I am about to hazard my life in combat with Jacques Le Gris"
Na šta je ona odgovorila sa:
“You know whether my cause is just and true. My Lord, it is so, and you can fight with confidence, for the cause is just.”
Smatram da je od velikog značaja što je ovaj istorijski događaj zapamćen kao borbu jedne žene da se njen glas čuje, protiv nekoga ko joj je načinio zlo i to u periodu kada se ženama nije verovalo kada su takve stvari u pitanju. Film nosi naziv "The Last Duel" iz razloga što je kralj dekretom zabranio duele ovog tipa nakon što je Le Gris stradao i time se smatralo da je to poslednji duel ovog tipa. Ta praksa ipak nije bila iskorenjena u potpunosti nekoliko vekova kasnije.
Hvala vam što ste čitali moje pisanije, nadam se da vam se dopalo i da ste pročitali nešto zanimljivo. Moć istina ne sme se podceniti i srećom je istoričar tog vremena sačuvao ovaj događaj od zaborava.
