Tereti

Rimska izreka: "Tereti su lakši onima koji ih znaju nositi."

- Od reakcije na nevolju zavisi da li je otežamo ili olakšamo.
-------

"Čovjek koji teži vlastitoj veličini podcjenjuje sve drugo. Uspoređen s njegovim egom, ostatak svijeta je nestvaran. Stoga kako bi u potpunosti postali svjesni stvarnosti svega, moramo se osloboditi okova vlastitih želja. Prolazimo kroz ovu disciplinu kako bi se pripremili za svoje socijalne dužnosti – preuzimanje dijela tereta naših bližnjih. Svaki pokušaj postizanja širine života zahtijeva “dobitak kroz lišavanje, a ne pohlepu”. I tako, težnja je Čovječanstva postepeno proširiti svijest o jedinstvu sa svime."


- Čovek čiji ego podcenjuje svoju okolinu ne vidi jasno isto kao i čovek koji nema "svoje Ja" i podcenjuje svoju sposobnost. Jedino zdrav ego, koji se ne podcenjuje niti precenjuje, već vrednuje i sebe i druge, neutralno razmatra i svoje i tudje mišljenje. Tako i sakupi dovoljno pravilnih informacija da ima realan uvid u okolnosti.


Što se tiče dužnosti i obaveza svako treba ispunjavati svoju. Naravno da treba postojati medjusobna saradnja i podrška, ali preuzimanjem odgovornosti i obaveza koje pripadaju nekom drugom (bez opravdanog razloga) ne pomaže nikom. Naprotiv, time se stvara nesklad. Jedna strana se preoptereti, a druga postaje neodgovorna i nastoji da izbegava obaveze.

Nisu sve želje loše i destruktivne. Ima pozitivnih kojima se pokreće progres. "I tako, težnja je Čovječanstva postepeno proširiti svijest o jedinstvu sa svime." Upravo je to primer pozitivne želje koji pokreće na aktivnost da dodje do njenog ostvarenja ili da se postigne taj cilj.


-----------

"Kako vaša svijest postaje čista, svijet i njegovi stanovnici spontano postaju čisti u vašim očima."

- Znači, samo pranje mozga pomaže da sve bude lepo i čisto.
------------

Lao Tzu: "Kada si zadovoljan onim što si i ni sa kim se ne uporedjuješ i ne nadmećeš, svi će te poštovati."

- Pošteni ljudi sigurno hoće. Mada, ima i onih koji nikoga ne poštuju. Ali, najvažnije je da ćeš se sam poštovati.

 

[Samsonight]

Lao Tzu: "Kada si zadovoljan onim što si i ni sa kim se ne uporedjuješ i ne nadmećeš, svi će te poštovati."

Ovo mi se naročito dopada.
Čak i ne treba da me svi poštuju, ne moraju, ne očekujem, ali uvek nalazim dovoljno mesta za druge u susretu sa mojim sopstvom da iskreno poštujem ja njih.
Divan tekst! Hvala @sofija06 !

 

[Black_star]

Ja samo mislim da je posao ega da izbegava zamke ega, nista vise...
Jer ni ego nije stvoren da nosi znanje, jer je to teret... On je tu da usmerava paznju, a impuls paznje je usmeravan vec necim drugim...

 

[sofija06]

Svrha i značaj ega se ne može razumeti bez Sopstva. Sopstvo je smisao ili Idejna celovitost iza samosvesnog telesnog bića. Ono je sam život iz kojeg proizilaze sve psihičke i fizičke razlike.

Zašto su potrebne razlike? Da bi nastala aktivnost i razvoj. Aktivnost nije moguća u Apsolutno Istom ili Jednom. Zašto je potreban razvoj? Da bi smisao ili život bio ono što jeste, odnosno zadržavao karakteristiku smisla. Ono što se ne razvija postaje beživotnost i besmisao. Zbog toga se Apsolutno Jedno uvek spaja i razdvaja. Razdvajanjem stvara materijalizaciju ili aktivnu, fizičku dimenziju.

Sopstvo uvek ostaje nematerijalni, vrhunski smisao koji se nikada ne može spoznati u telu. Kao što se velika posuda ne može staviti u malu, tako ni Sopstvo ne može postojati u telu. Takva snaga bi ga raznela. Šta je onda u telu? Kakav život ili svest? ( Sobzirom da je svest život.)

Telo i svest svakog čoveka je emanicija njegovog Sopstva. U gnostocizmu se ta emanacija naziva demijurgom. Platon demijurga interpretira kao tvorca-graditelja fizičkog sveta koji stvara materijalne oblike ili tela po uzoru na njihove Ideje. Dakle, demijurg je Izvršilac ili drugačija svest od nematerijalne Ideje.

S demijurgom nastaje "rasparčavanje svesti/života". Svako telo postaje drugačija Telesna svest. Kod ljudi je to podsvesni, instinktivni, životinjski, bezumni nagon koji se može okarakterisati kao autonomni nervni sistem koji održava telo.

Ali, pošto je telo i Telesna svest u vezi s demijurgom, a demijurg sa Idejom-Sopstvom (Duhovnom svešću) njihovim kontaktom nastaje um ili inteligencija. S umom živo biće postaje svesno sebe ili svoga Ja, tj. dobija ego preko kojeg vrši i unutrašnju i spoljašnju interakciju. Spoljašnjom postaje svestan svoga okruženja, a unutrašnjom svojih osećanja i nagona.

Sebični, kao i neurotični nagoni proizilaze iz Telesne svesti i Polusvesnog ega, dok se veza s nadsvesnim i Sopstvom oseća kao savest, mir i ljubav. U momentu kada se ego opredeli za mir, ljubav i savest spaja se sa Sopstvom, postaje celovit i dobija suštinsko razumevanje. Misli se nadahnjuju mudrošću. Kada ne sledi savest i plemenita osećanja udaljava se od Sopstva i ostaje u iluzornom, pojavnom razumevanju života.

Što god više ego ima kontakt s nadsvesnim postaje svesniji i shvata značaj toga kontakta. Zato i nastoji da se u svakom situaciji opedeli za ono što je pošteno i humano.

Um/ego/mišljenje nisu strani i štetni elementi svesti koji odvajaju ljude od njihovog Sopstva. Naprotiv, oni su veza s njim. Iz toga razloga su dragoceni i neophodni. Omogućavaju da ga postajemo svesni ukoliko vršimo pravilnu unutrašnju interakciju. Bez uma, mišljenja i ega (svesti o sebi) naša egzistencija bi poprimila karakteristke biljnog života.

 

[sofija06]

Ja samo mislim da je posao ega da izbegava zamke ega, nista vise...
Jer ni ego nije stvoren da nosi znanje, jer je to teret... On je tu da usmerava paznju, a impuls paznje je usmeravan vec necim drugim...

Black_star, napisala sam post o transformaciji ega u pod-ego i nad-ego koji se može nadovezati na tvoj komentar, pa ga ovde postavljam.

Ego je dugo vremena prezentovan kao opasan uljez koji je štetan i koji se mora eliminisati. Medjutim, da li je to olako prihvaćeno i da li je zasnovano na činjenicama?

Ego je neophodan za razumevanje. Osoba koja nije svesna svoga identiteta, jer misli da je Isus, Napoleon ili neko drugi više nije sposobna da adekvatno interpretira realnost.

Ljudi s demencijom gubitkom ega gube um i sposobnost koherentnog mišljenja. Samim tim, prestaju biti svesni sebe i svoje okoline.

Dakle, ego ili Ja mora postojati. Medjutim, kako ego doživljava i interpetira vlastitu individualnost i identitet zavisi od njegove konekcije i identifikacije s različitim osećanjima ili nivoima svesti.

Prvi znak da ego gubi kontrolu i da potpada pod uticaj Telesne svesti su telesne reakcije, kao npr, napetost, grčenje tela, ubrzano disanje, lupanje srca, panika. To signalizira stanje automatske fiziološke reakcije poznato kao borba ili bekstvo.

Takvo stanje, takodje, može biti izazvano i Pulusvesnim egom u vidu Post traumatskog stresnog poremećaja. Njega svaki spoljašnji nadražaj ili asocijacija na traumu može aktivirati. Dovoljan je čak i miris i zvuk.

U zavisnosti od osećanja koja su u to vreme formirana javi se bes, agresija, panični strah. Ako se prepusti tom nagonu ego degradira u pod-ego, pa se počne ponašati iracionalno i bezumno.

Medjutim, postoji i suptilniji Pulusvesni ego. Ne javlja se kao nagon/osećanje, već unutrašnji dijalog s mnoštvom zabluda i predrasuda. Kroz njih se ili precenjuje ili podcenjuje vlastita vrednost.

S obzirom da je ta interakcija najčešća ego se poistovetio samo s negativnostima koje proizilaze iz te interakcije. A, to su disfunkcionalne, jalove i mučne misli kojima se ne pronalazi rešenje unutrašnjem konfliktu. Nije se shvatio razlog zbog čega do toga dodje.

Mislima nedostaje duhovna dubina, jer ego nema kontakt s nadsvesnim potencijalom. Ne koristi puni svesni kapacitet. Zato i ne može postići unutrašnju integralnost i sabranost.

Kada se javi disfunkcionalno mišljenje treba samog sebe zaustaviti i prestati misliti. Okupirati pažnju nečim drugim, opustiti se i smiriti telesne reakcije. Ego jedino kroz smiren um uspostavi kontakt s nadsvesnim i preraste u nad-edo. Postaje celovit i integralan. Ima kontrolu nad sobom i može neutralno posmatrati osećanja i reakcije pod-ega i Polusvenog ega.

Tek tada misli postaju nadahnute duhovnim uvidom ili mudrošću. Postaje jasno šta se treba činiti i menjati u svom životu i ponašanju da bi se postigao sklad i u sebi i u odnosu s drugima. Razradi se plan i preuzme odgovornost za njegovo sprovodjenje.

To ne sprečava spontanost i uživanje. Naprotiv, tada život postaje radosniji, jer postaje organizovaniji, pa se potpunije i bezbrižnije prepušta svakodnevnim, malim, ali dragocenim zadovoljstvima.

Znači, ego se osvešćuje funkcionalnim mišljenjem, a ne nemišljenjem. Samo to mu daje integralnost i sposobnost da svesno shvati značaj humanosti, dobra, poštenja ili moralnog i odgovornog ponašanja za lično i društveno blagostanje.

 

[Black_star]

Slazem se, lepo receno, i moja poenta je takodje bila izgovorena u smislu funkcionalnosti... To sto pisete je osnovna frojdovska koncepcija, sasvim solidna postavka... Tu postoji ponekad i nesto cime je Jung bio zaintrigiran - pitanje kreativnosti, koje Frojd naziva terminom sublimacija. Vidi ga kao pokusaj ega da transformise neosvesceni, animalni ego kroz prodiranje ne samo u individualno, nego i u kolektivno nesvestno. To je sada pitanje psihologije umetnosti, tj. na koji nacin se ona realizuje, pa se govori o tzv. kreativnoj napetosti umetnika kao novoj, ili neobicnoj dimenziji ponasanja ega. Isto zanimljiva tema...

 

[sofija06]

Da. Zanimljiva i kompleksna, pa se ne moze odjednom sve reci. Trudim se da budem razumljiva, ali nije uvek lako, upravo zbog te "sirine" i isprepletenosti. Zato ponekad ucinim izmene, ako mislim da se nesto moze jasnije i bolje objasniti.

Izneo si vazne i znacajne, mada potisnute i zapostavljene, uvide usled plasiranja novih ideja koje se prezentuju sve dok se u njih masovno ne poveruje i dok ne preuzmu apsolutnu dominaciju. To ne vodi napretku, vec jednostranosti i neadekvatnom informisanju.

Rec meditacija izvorno znaci misaono promatranje, mada sve vise dolazi do modifikacije toga pojma. Verovatno da bude u skladu s dominirajucim idejama. Refleksija se moze interpretirati kao duboko misljenje o sebi samom. Misljenje je neophodno. Bez njega nema razumevanja. Da bi nastalo mora postojati razlika ili subjektivno-objektivna suprotnost. Spoznajemo sebe kroz interakciju s necim izvan nas, jer to izazove culnu i emotivnu promenu koja pokrene misaoni procesu kroz koji otkrivamo/spoznajemo sta je u nama.

Drugim recima, da bi bili svesni sebe mora postojati nesto drugacije izvan nas. Ego je subjekt koji posmatra i misli. Kakve ce misli i razumevanje biti zavisi od nacina kako vrsi interakciju. Subjektivno-objektivni odnos je pocetni ili primarni. Ako se ostane samo na njemu i ne vrsi dublja unutrasnja interakcija misljenje postane povrsno. Preokupira se spoljasnjim vrednostima. Nema unutrasnjeg sredista, vec se zivi "van sebe".

S obzirom da se tokom zivota desavaju razliciti dogadjaji i traume kojima nastaju nova osecanja ona se akumuliraju u Polusvesni ego. Polusvesni ego je najblizi egu tako da je to najcesca unutrasnja interakcija. Dakle, ego koji ostaje na primarnom subjektivno-objektivnom odnosu i cija se unutrasnja interakcija svodi samo na Polusveni ego nije dovoljno osvescen i ima osobine kojima se obicno asocira.

Medjutim, u svesti pored uma ili svesnog nivoa postoji i nesvesni. Nesvesno nije samo podsvesno, vec i nadsvesno. Podsvesno je bezumni, telesni nagon koji se moze uociti kroz bes i zversko ponasanje. Do njega dodje kada podsvesno eruptira u svesno usled dezintegracije ega. Ludilo nije nista drugo nego permanenta ego dezintegracija.

Nadsvesno je nefizicka ili nematerijalna esencija tela i svih psihickih razlika. Ta sustina je bezgranicna. Zato nikada nije u potpunosti spoznatljiva, vec predstavlja duhovni potencijal ili smisao koji omogucava egu da se funkcionalno razvija ukoliko dolazi u kontakt s tom sustinom. Jedino tim kontaktom ego postaje celovit, prerasta u nad-ego i nadahnjuje se mislima kojima dobija sustinski uvid u sebe i svoje okruzenje. To ga i osvescuje. Nadsvesno je, takodje, i kreativna snaga koja navodi ljude s talentom da stvaraju.

Ovde i sada je pojava karakteristicna za egzistenciju u fizickom svetu. Zato nije sve. Iza nje je nefizicka, svesna dimenzija. Ovde smo da otkrivamo svoju pravu sustinu koja je vise od tela. Telo je samo prolazana pojava neunistivog Idejnog smisla. Spoznajom toga smisla ego prevazilazi nize nagone, postaje plemenit i cini dobro.