teret

[dive]

gledam neki film na preskoke, naidjem na scenu gde glavni akter namerava da prekine svoj zivot
zbog tereta koji ne moze vise da nosi
zivi u matrijalnom blagostanju,kod njega nema borbe za egzistencijalni opstanak
moj zivot je bio sve, samo ne dosadan
prozivela sam i lepo i tesko
sad sam u fazi da aktivno zivim knjigu koju pisem
i nikad do sada nisam imala osecaj da neki teret ne mogu da nosim
pre par godina imala sam trenutak da mi je trebala odjava, ne odlazak zauvek, nego samo mala pauza
negde gde me niko ne zna, bez maticnog broja, bez identifikacije, na nekoj zabiti na planini gde postoje samo kolibe i ovce, dokle civilizacija ne doseze
da niko ne izgovori moje ime, da me niko ne dodiruje i ne ocekuje resenje od mene

ovde ne zelim da pisem o suicidu u kontekstu genetske predodredjenosti i sl
hocu da pisem o onome sto nam je tesko sa cime moramo da se nosimo i sa cime se borimo
da li ste imali trenutke kad vas je teret toliko pritisnuo da vam je bio pretezak
da li mislite da postoji teret sa kojim ne bi mogli da se nosite

 

[gost 371695]

Apsolutno postoje tereti sa kojima ne bi mogao da se nosim, prvenstveno svojim izborom.
častan život "slavna" smrt...Hoću reći da postoje uvek neke crvene linije koje su mnogo jače od samog straha od smrti.

To je neko moje uverenje...Do sada sam uvek mogao da se izborim sa svime . Sve dok se boriš ,nije ni bitan ishod svakako si pobedio.

 

[Vexy]

I ja sam imala faze da jako želim da pobegnem od stvarnosti Ali nikad suicidne ideje jer bih svojoj deci napravila život još težim

 

[гост 36150]

nosim tugu ko okove, zar se ovo zivot zove

 

[gost 333986]

gledam neki film na preskoke, naidjem na scenu gde glavni akter namerava da prekine svoj zivot
zbog tereta koji ne moze vise da nosi
zivi u matrijalnom blagostanju,kod njega nema borbe za egzistencijalni opstanak
moj zivot je bio sve, samo ne dosadan
prozivela sam i lepo i tesko
sad sam u fazi da aktivno zivim knjigu koju pisem
i nikad do sada nisam imala osecaj da neki teret ne mogu da nosim
pre par godina imala sam trenutak da mi je trebala odjava, ne odlazak zauvek, nego samo mala pauza
negde gde me niko ne zna, bez maticnog broja, bez identifikacije, na nekoj zabiti na planini gde postoje samo kolibe i ovce, dokle civilizacija ne doseze
da niko ne izgovori moje ime, da me niko ne dodiruje i ne ocekuje resenje od mene

ovde ne zelim da pisem o suicidu u kontekstu genetske predodredjenosti i sl
hocu da pisem o onome sto nam je tesko sa cime moramo da se nosimo i sa cime se borimo
da li ste imali trenutke kad vas je teret toliko pritisnuo da vam je bio pretezak
da li mislite da postoji teret sa kojim ne bi mogli da se nosite

poznata licnost

 

[**Freya**]

...kako ne...
...kada sam negovala mamu i kada sam je izgubila dala sam sve moguće otkaze na sve zamislive pozicije u zivotu i otišla u vraziju mater. Sećam se i sada, kao što ću zauvek, pitaju me a zašto ostavljate ovu kompaniju, bila je u putanju medjunarodna organizacija, i onda sam rekla istinu nepoznatim ljudima. I mnogo im hvala na tome, tamo sam se drugi put rodila. Kod mene ima pre nove ere i posle nove ere. Zauvek ranjeno ali sam prezivela a mislila sam da nikakve srece vise nema. Mozda je poziv dosao sa one strane. Samo petoro ljudi je znalo gde sam. Niko više.

Da li mogu da zamislim suicid...mogu...ali ja mogu da razumem i narkomane, sve te teško i mucno osetljive ljude koji su jednostavno od drugog štofa napravljeni...I koji zaista ne mogu dalje i više.

 

[гост 36150]

I ja sam imala faze da jako želim da pobegnem od stvarnosti Ali nikad suicidne ideje jer bih svojoj deci napravila život još težim

ja nikad nisam zivio u stvarnosti, niti planiram. ljepse mi je da pobjegnem negdje daleko dalekoooo

 

[Mali čičak]

gledam neki film na preskoke, naidjem na scenu gde glavni akter namerava da prekine svoj zivot
zbog tereta koji ne moze vise da nosi
zivi u matrijalnom blagostanju,kod njega nema borbe za egzistencijalni opstanak
moj zivot je bio sve, samo ne dosadan
prozivela sam i lepo i tesko
sad sam u fazi da aktivno zivim knjigu koju pisem
i nikad do sada nisam imala osecaj da neki teret ne mogu da nosim
pre par godina imala sam trenutak da mi je trebala odjava, ne odlazak zauvek, nego samo mala pauza
negde gde me niko ne zna, bez maticnog broja, bez identifikacije, na nekoj zabiti na planini gde postoje samo kolibe i ovce, dokle civilizacija ne doseze
da niko ne izgovori moje ime, da me niko ne dodiruje i ne ocekuje resenje od mene

ovde ne zelim da pisem o suicidu u kontekstu genetske predodredjenosti i sl
hocu da pisem o onome sto nam je tesko sa cime moramo da se nosimo i sa cime se borimo
da li ste imali trenutke kad vas je teret toliko pritisnuo da vam je bio pretezak
da li mislite da postoji teret sa kojim ne bi mogli da se nosite

Svasta je tesko, ali dok god ima momenta da me sustinski boli k, sve je dobro.
Naravno da sam imala. Bilo je par tereta pred pucanje ali su se preziveli. I covek bi rekao da ce me to ojacati za neke manje bitne stvari, ali nije. I dalje me sve dotice i vrlo sam osecajna, samo znam svoje granice.

I da, postoje tereti sa kojim ne bih mogla da se nosim. Smrt najblizih. Sve ostalo mislim da bih. Ne bi bilo lako ali znala bih kako da prezivim. Sve vezano za decu ne bih. Mislim da moj nervni sistem nije bazdaren i da bi to bio moj kraj

 

[Mr. Hard]

Svasta je tesko, ali dok god ima momenta da me sustinski boli k, sve je dobro.
Naravno da sam imala. Bilo je par tereta pred pucanje ali su se preziveli. I covek bi rekao da ce me to ojacati za neke manje bitne stvari, ali nije. I dalje me sve dotice i vrlo sam osecajna, samo znam svoje granice.

I da, postoje tereti sa kojim ne bih mogla da se nosim. Smrt najblizih. Sve ostalo mislim da bih. Ne bi bilo lako ali znala bih kako da prezivim. Sve vezano za decu ne bih. Mislim da moj nervni sistem nije bazdaren i da bi to bio moj kraj

Tebi je Čile najveći teret bio da odvojiš dete od sise

 

[gost 373116]

gledam neki film na preskoke, naidjem na scenu gde glavni akter namerava da prekine svoj zivot
zbog tereta koji ne moze vise da nosi
zivi u matrijalnom blagostanju,kod njega nema borbe za egzistencijalni opstanak
moj zivot je bio sve, samo ne dosadan
prozivela sam i lepo i tesko
sad sam u fazi da aktivno zivim knjigu koju pisem
i nikad do sada nisam imala osecaj da neki teret ne mogu da nosim
pre par godina imala sam trenutak da mi je trebala odjava, ne odlazak zauvek, nego samo mala pauza
negde gde me niko ne zna, bez maticnog broja, bez identifikacije, na nekoj zabiti na planini gde postoje samo kolibe i ovce, dokle civilizacija ne doseze
da niko ne izgovori moje ime, da me niko ne dodiruje i ne ocekuje resenje od mene

ovde ne zelim da pisem o suicidu u kontekstu genetske predodredjenosti i sl
hocu da pisem o onome sto nam je tesko sa cime moramo da se nosimo i sa cime se borimo
da li ste imali trenutke kad vas je teret toliko pritisnuo da vam je bio pretezak
da li mislite da postoji teret sa kojim ne bi mogli da se nosite

Kaže kurt kobejn sa pljugom u ustima klincu koji umire od leukemije:"nemoj da pušiš, nije zdravo"

 

[Mali čičak]

Tebi je Čile najveći teret bio da odvojiš dete od sise

Tako je

 

[Mr. Hard]

...
@tema: Prošle godine sam bio Dive tamo odprilike gde si i ti bila
mislim taj stadium. Izborio se i podneo, ali ne znam da li bih mogao i drugi put.
Ima stvari sa kojima ne mogu da se nosim.

 

[гост 36150]

Tebi je Čile najveći teret bio da odvojiš dete od sise

nemoj tako, nije lako sa paorima, niti moze sta reci, niti je se pita nesto....al dobro, to je ta cijena koju je ona platila...

 

[Alisa u zemlji čuda]

Nisam imala suicidne ideje, ali jesam da se pokupim i odem na kraj sveta.
Doduše to me još nije napustilo, čekam da deca odrastu i onda ću verovatno uraditi neku blažu varijantu toga.
Znaće gde sam i biću im dostupna, ali kontrolisano. Kada meni bude odgovaralo.
Ionako će više oni meni trebati nego ja njima kada odrastu, tako da neće mnogo patiti.

 

[Mr. Hard]

Brutalan Doktor kao i uvek

 

[гост 36150]

Brutalan Doktor kao i uvek

pa ja sam i prema sebi brutalan....onda i druge ne stedim )))

 

[Kišofil]

Coveka moze svasta polomiti, lud je ko misli da ne postoji nesto sto ga moze dotaci, da je jak i prejak. Samo se nije susreo sa necim tako jakim da ga "pokida" a nadajmo se i da nece.

 

[Mr. Hard]

pa ja sam i prema sebi brutalan....onda i druge ne stedim )))

znam, ima video zapis o tome

 

[гост 36150]

znam, ima video zapis o tome

e nema vise )))
misim ima negdje na eksternom disku u drugom stanu, daleko od zene

 

[marlon100]

gledam neki film na preskoke, naidjem na scenu gde glavni akter namerava da prekine svoj zivot
zbog tereta koji ne moze vise da nosi
zivi u matrijalnom blagostanju,kod njega nema borbe za egzistencijalni opstanak
moj zivot je bio sve, samo ne dosadan
prozivela sam i lepo i tesko
sad sam u fazi da aktivno zivim knjigu koju pisem
i nikad do sada nisam imala osecaj da neki teret ne mogu da nosim
pre par godina imala sam trenutak da mi je trebala odjava, ne odlazak zauvek, nego samo mala pauza
negde gde me niko ne zna, bez maticnog broja, bez identifikacije, na nekoj zabiti na planini gde postoje samo kolibe i ovce, dokle civilizacija ne doseze
da niko ne izgovori moje ime, da me niko ne dodiruje i ne ocekuje resenje od mene

ovde ne zelim da pisem o suicidu u kontekstu genetske predodredjenosti i sl
hocu da pisem o onome sto nam je tesko sa cime moramo da se nosimo i sa cime se borimo
da li ste imali trenutke kad vas je teret toliko pritisnuo da vam je bio pretezak
da li mislite da postoji teret sa kojim ne bi mogli da se nosite

kad si amazonka sa misicnom masom svarcenegera pa mozes... sta da radimo mi koji smo kost i koza

 

[Mali čičak]

Coveka moze svasta polomiti, lud je ko misli da ne postoji nesto sto ga moze dotaci, da je jak i prejak. Samo se nije susreo sa necim tako jakim da ga "pokida" a nadajmo se i da nece.

Upravo.
Ali je najbitnije znati svoje granice

Problem je kad ti je nesto tesko i opterecuje te. Sta god to bilo, posao, ljubav, bolest... sve sto odlazi u krajnost treba da se resava
Ali kod nas je sramota traziti pomoc i obratiti se strucnom licu, time upoznati sebe
Mnogi misle da svasta treba da trpe, od sefa, preko muza, dece, porodice, ... a kad ih pitas zasto? Ne znaju
Ne znaju sebe da cuvaju jer misle da nemaju pravo

Divka je imala gadnu situaciju ali mislim da poznaje sebe i da ona konstantno radi na sebi
I naravno da boli kad ti se neko igra sa zivotom ali i tu se mora pobediti

Meni je najteze kad vidim prijatelje mladje od mene a ozbiljni zdr problemi, pa svaki dan saku lekova
Ali kad vidim da se nose sa tim, bude mi lakse, jer u nekim bezizlaznim situacijama prosto moras da nakrivis sesir, zapalis i kazes E sad me bas boli K za sve

Ja sam mnogo divna i fina osoba, ali ne odmicem daleko od ovog ptija sajka, na svasta sam spremna
Inace sam divna dusica

 

[BojaMagije]

nemam teret, nemam pojma sta je teret....a dusmani nek crknu

 

[Mr. Hard]

e nema vise )))
misim ima negdje na eksternom disku u drugom stanu, daleko od zene

Čuvaj to, zlata vredi

 

[гост 36150]

Upravo.
Ali je najbitnije znati svoje granice

Problem je kad ti je nesto tesko i opterecuje te. Sta god to bilo, posao, ljubav, bolest... sve sto odlazi u krajnost treba da se resava
Ali kod nas je sramota traziti pomoc i obratiti se strucnom licu, time upoznati sebe
Mnogi misle da svasta treba da trpe, od sefa, preko muza, dece, porodice, ... a kad ih pitas zasto? Ne znaju
Ne znaju sebe da cuvaju jer misle da nemaju pravo

Divka je imala gadnu situaciju ali mislim da poznaje sebe i da ona konstantno radi na sebi
I naravno da boli kad ti se neko igra sa zivotom ali i tu se mora pobediti

Meni je najteze kad vidim prijatelje mladje od mene a ozbiljni zdr problemi, pa svaki dan saku lekova
Ali kad vidim da se nose sa tim, bude mi lakse, jer u nekim bezizlaznim situacijama prosto moras da nakrivis sesir, zapalis i kazes E sad me bas boli K za sve

Ja sam mnogo divna i fina osoba, ali ne odmicem daleko od ovog ptija sajka, na svasta sam spremna
Inace sam divna pushica

jesiiiii <3333

 

[winx vila]

kad si amazonka sa misicnom masom svarcenegera pa mozes... sta da radimo mi koji smo kost i koza

mi smo najgori iliti najrezilijentniji, lepse zvuci

drago mi je sto su deca povukla na mene al me stra za okruzenje, krsimo sve lakolomljivo oko sebe