Teorija i Praksa energija gravitacionog polja?

Ispravak krivog navoda: treba pisati:
Dobijena kinetička energija: Ek = m v^2/2 = 2,97*10^6 * 120^2/2 = 21 384 MJ
Ukupna energija = E = Ek + Ep = 39 204 MJ itd.... Znači, još lošije stanje!
Батали калоричне вредности горива, она се не претвара 100% у енергију кретања, баратај са специфичним импулсом за одређено гориво и одређени мотор.
 
Батали калоричне вредности горива, она се не претвара 100% у енергију кретања, баратај са специфичним импулсом за одређено гориво и одређени мотор.
Naravno! U početku sam malo lutao jer sam ZANEMARIO da se kod raketnih pogona deo energije goriva predaje raketi, ali (veći?) deo odlazi na kinetičku energiju rezultata sagorevanja goriva, izduvne gasove! :super:
 
Naravno! U početku sam malo lutao jer sam ZANEMARIO da se kod raketnih pogona deo energije goriva predaje raketi, ali (veći?) deo odlazi na kinetičku energiju rezultata sagorevanja goriva, izduvne gasove! :super:
У томе је цака. Колико треба да оде на кинетичку енергију гасова да би имао што вечу кинетичку енергију ракете.

1. Ако на гасове иде минимум, онда је потисак мали
2. Ако гасови излазе под великим притиском, дакле великом брзином, онда се мање кин. енергије предаје ракети.

Где је средина, када се ракети предаје највећа енергија.

То ти је као у електротехници, имаш извор са унутрашљим отпором, и питање је колики треба да буде отпор потрошача да би се на њему развила највећа енергија (снага). Знамо да мора бити једнака унутрашњем отпору извора. Тада се енергија дели пола-пола на ове две отпорности.
 
У томе је цака. Колико треба да оде на кинетичку енергију гасова да би имао што вечу кинетичку енергију ракете.

1. Ако на гасове иде минимум, онда је потисак мали
2. Ако гасови излазе под великим притиском, дакле великом брзином, онда се мање кин. енергије предаје ракети.

Где је средина, када се ракети предаје највећа енергија.

То ти је као у електротехници, имаш извор са унутрашљим отпором, и питање је колики треба да буде отпор потрошача да би се на њему развила највећа енергија (снага). Знамо да мора бити једнака унутрашњем отпору извора. Тада се енергија дели пола-пола на ове две отпорности.
U planu je analiza utroška energije raketnih pogona! Kada koju snagu koristiti?
Ovo za elektrotehniku si lupio ( i ostao živ)? Jasno je da se veći deo energije predaje potrošaču ako je unutrašnji otpor izvora MANJI!
 
U planu je analiza utroška energije raketnih pogona! Kada koju snagu koristiti?
Ovo za elektrotehniku si lupio ( i ostao živ)? Jasno je da se veći deo energije predaje potrošaču ako je unutrašnji otpor izvora MANJI!
Остао сам жив јер је тачно. Струја кроз потрошач је U/(Ri+Rl), a снага на њему P=U^2*Rl/(Ri+Rl)^2. Да би нашао максимум Р нађеш dP/dRl = 0 и из тога добијеш Rl=Ri. A ти сад размисли шта ти ту није јасно.

За случај извора 12V, Ri = 1 om снага на Рl у зависности од његовог отпора је доњи график. За 1 ом снага је 36 вати, и од тога не можеш добити више ни са једном другом отпорношћу оптерећења. Васо ово су елементарне ствари, а ти се бавиш ракетном техником.

Proba.jpg

И пажљиво читај, нисам писао већи него највећи.
 
Остао сам жив јер је тачно. Струја кроз потрошач је U/(Ri+Rl), a снага на њему P=U^2*Rl/(Ri+Rl)^2. Да би нашао максимум Р нађеш dP/dRl = 0 и из тога добијеш Rl=Ri. A ти сад размисли шта ти ту није јасно.

За случај извора 12V, Ri = 1 om снага на Рl у зависности од његовог отпора је доњи график. За 1 ом снага је 36 вати, и од тога не можеш добити више ни са једном другом отпорношћу оптерећења. Васо ово су елементарне ствари, а ти се бавиш ракетном техником.

Pogledajte prilog 780798
И пажљиво читај, нисам писао већи него највећи.
Koja si ti lukava lisica!? :zcepanje:Daj sada dijagram koji pokazuje odnose potrošnje energije u relacijama otpora potrošača i izvora?
 
Koja si ti lukava lisica!? :zcepanje:Daj sada dijagram koji pokazuje odnose potrošnje energije u relacijama otpora potrošača i izvora?
Нема потребе, јер се у пракси никада не извлачи максимална снага из извора јер је неефикасно.

Него да се вратимо на млазни погон, и ракетни мотор је млазни мотор. Гледао сам неке рачунице у којма је изведен услов за најефикаснији рад млазног мотора, а то је да притисак излазних гасова из млазнице има притисак једнак спољашњем притиску. То значи да ако се мотор креће брзином V, онда се излазни гасови крећу брзином и -V. Апсолутно гледано, излазни гасови остају у месту док мотор иде напред.

Зато авионски млазни мотори имају млазницу променљивог пресека, и прилагођавају га спољашњем притиску, док се код ракета прорачунава оптималан пресек који даје највећу ефикасност за лет кроз атмосферу, на свим висинама, и вакууму. Комора за сагоревање има мали пресек отвора, а иза је млазница која се шири и на крају има неупоредиво већи отвор за излазак сагорелих гасова.

Са техничке стране, то је доста сложена материја, али се за ракетни мотор све своди на специфични импулс.
 
Нема потребе, јер се у пракси никада не извлачи максимална снага из извора јер је неефикасно.

Него да се вратимо на млазни погон, и ракетни мотор је млазни мотор. Гледао сам неке рачунице у којма је изведен услов за најефикаснији рад млазног мотора, а то је да притисак излазних гасова из млазнице има притисак једнак спољашњем притиску. То значи да ако се мотор креће брзином V, онда се излазни гасови крећу брзином и -V. Апсолутно гледано, излазни гасови остају у месту док мотор иде напред.

Зато авионски млазни мотори имају млазницу променљивог пресека, и прилагођавају га спољашњем притиску, док се код ракета прорачунава оптималан пресек који даје највећу ефикасност за лет кроз атмосферу, на свим висинама, и вакууму. Комора за сагоревање има мали пресек отвора, а иза је млазница која се шири и на крају има неупоредиво већи отвор за излазак сагорелих гасова.

Са техничке стране, то је доста сложена материја, али се за ракетни мотор све своди на специфични импулс.
?? Zakon održanja količine kretanja tj. impulsa sile kaže da se izlazni gasovi trebaju da kreću mnogo većom brzinom jer je njihova masa mnogo manja od mase aviona/rakete?
 
?? Zakon održanja količine kretanja tj. impulsa sile kaže da se izlazni gasovi trebaju da kreću mnogo većom brzinom jer je njihova masa mnogo manja od mase aviona/rakete?
Тако сам и ја мислио док сам био млад и наиван. Питај се зашто сваки ракетни мотор има иза коморе за сагоревање млазницу која се нагло шири и смањује брзину истицања гасова, јер је у широкој млазници много мањи притисак него у комори за сагоревање.

Енергију сагоревања треба оптимално распоредити на ракету и издувне гасове. Теоретско разматрање, које сам ти навео раније се не може дословно применити у пракси, већ само делемично, приближавајући се теоретском моделу.
 
Тако сам и ја мислио док сам био млад и наиван. Питај се зашто сваки ракетни мотор има иза коморе за сагоревање млазницу која се нагло шири и смањује брзину истицања гасова, јер је у широкој млазници много мањи притисак него у комори за сагоревање.

Енергију сагоревања треба оптимално распоредити на ракету и издувне гасове. Теоретско разматрање, које сам ти навео раније се не може дословно применити у пракси, већ само делемично, приближавајући се теоретском моделу.
Dovodiš u sumnju Zakon održanja Impulsa sile? :super:Osim toga, jesi nekada gledao šta se događa sa komprimovanim vazduhom iz mlaznice kompresora? Da li se NAGLO širi, ili zbog INERCIJE to ide sporije?
 
Dovodiš u sumnju Zakon održanja Impulsa sile? :super:Osim toga, jesi nekada gledao šta se događa sa komprimovanim vazduhom iz mlaznice kompresora? Da li se NAGLO širi, ili zbog INERCIJE to ide sporije?
Да ли си некада видео слику ракетног мотора?

Доминира млазница која се јако шири, и објаснио сам ти зашто је тако. Овим није нарушен закон о одржању количине кретања, само се количина кретања гаса смаљује на рачун повећања количине кретања ракете - схваташ.
 
Да ли си некада видео слику ракетног мотора?

Доминира млазница која се јако шири, и објаснио сам ти зашто је тако. Овим није нарушен закон о одржању количине кретања, само се количина кретања гаса смаљује на рачун повећања количине кретања ракете - схваташ.
Mlaznica ima takav oblik baš da USMERAVA izduvne gasove u suprotnom smeru od kretanja rakete! Jesi li primetio da je komora za sagorevanje mnogo VEĆEG preseka od samog izlaznog 'auspuha'? Bez mlaznice bi se to raspršilo na sve strane....
 
Mlaznica ima takav oblik baš da USMERAVA izduvne gasove u suprotnom smeru od kretanja rakete! Jesi li primetio da je komora za sagorevanje mnogo VEĆEG preseka od samog izlaznog 'auspuha'? Bez mlaznice bi se to raspršilo na sve strane....

Васо уозбиљи се и прочитај ово, а има тога пуно.

Nozzle
Main article: Rocket engine nozzle



Rocket thrust is caused by pressures acting in the combustion chamber and nozzle. From Newton's third law, equal and opposite pressures act on the exhaust, and this accelerates it to high speeds.

The hot gas produced in the combustion chamber is permitted to escape through an opening (the "throat"), and then through a diverging expansion section. When sufficient pressure is provided to the nozzle (about 2.5–3 times ambient pressure), the nozzle chokes and a supersonic jet is formed, dramatically accelerating the gas, converting most of the thermal energy into kinetic energy. Exhaust speeds vary, depending on the expansion ratio the nozzle is designed for, but exhaust speeds as high as ten times the speed of sound in air at sea level are not uncommon. About half of the rocket engine's thrust comes from the unbalanced pressures inside the combustion chamber, and the rest comes from the pressures acting against the inside of the nozzle (see diagram). As the gas expands (adiabatically) the pressure against the nozzle's walls forces the rocket engine in one direction while accelerating the gas in the other.






The four expansion regimes of a de Laval nozzle: • under-expanded • perfectly expanded • over-expanded • grossly over-expanded

The most commonly used nozzle is the de Laval nozzle, a fixed geometry nozzle with a high expansion-ratio. The large bell- or cone-shaped nozzle extension beyond the throat gives the rocket engine its characteristic shape.

The exit static pressure of the exhaust jet depends on the chamber pressure and the ratio of exit to throat area of the nozzle. As exit pressure varies from the ambient (atmospheric) pressure, a choked nozzle is said to be


  • under-expanded (exit pressure greater than ambient),
  • perfectly expanded (exit pressure equals ambient),
  • over-expanded (exit pressure less than ambient; shock diamonds form outside the nozzle), or
  • grossly over-expanded (a shock wave forms inside the nozzle extension).

In practice, perfect expansion is only achievable with a variable-exit area nozzle (since ambient pressure decreases as altitude increases), and is not possible above a certain altitude as ambient pressure approaches zero. If the nozzle is not perfectly expanded, then loss of efficiency occurs. Grossly over-expanded nozzles lose less efficiency, but can cause mechanical problems with the nozzle. Fixed-area nozzles become progressively more under-expanded as they gain altitude. Almost all de Laval nozzles will be momentarily grossly over-expanded during startup in an atmosphere.[5]

Nozzle efficiency is affected by operation in the atmosphere because atmospheric pressure changes with altitude; but due to the supersonic speeds of the gas exiting from a rocket engine, the pressure of the jet may be either below or above ambient, and equilibrium between the two is not reached at all altitudes (see diagram).
 
Васо уозбиљи се и прочитај ово, а има тога пуно.

Nozzle
Main article: Rocket engine nozzle



Rocket thrust is caused by pressures acting in the combustion chamber and nozzle. From Newton's third law, equal and opposite pressures act on the exhaust, and this accelerates it to high speeds.

The hot gas produced in the combustion chamber is permitted to escape through an opening (the "throat"), and then through a diverging expansion section. When sufficient pressure is provided to the nozzle (about 2.5–3 times ambient pressure), the nozzle chokes and a supersonic jet is formed, dramatically accelerating the gas, converting most of the thermal energy into kinetic energy. Exhaust speeds vary, depending on the expansion ratio the nozzle is designed for, but exhaust speeds as high as ten times the speed of sound in air at sea level are not uncommon. About half of the rocket engine's thrust comes from the unbalanced pressures inside the combustion chamber, and the rest comes from the pressures acting against the inside of the nozzle (see diagram). As the gas expands (adiabatically) the pressure against the nozzle's walls forces the rocket engine in one direction while accelerating the gas in the other.






The four expansion regimes of a de Laval nozzle: • under-expanded • perfectly expanded • over-expanded • grossly over-expanded

The most commonly used nozzle is the de Laval nozzle, a fixed geometry nozzle with a high expansion-ratio. The large bell- or cone-shaped nozzle extension beyond the throat gives the rocket engine its characteristic shape.

The exit static pressure of the exhaust jet depends on the chamber pressure and the ratio of exit to throat area of the nozzle. As exit pressure varies from the ambient (atmospheric) pressure, a choked nozzle is said to be


  • under-expanded (exit pressure greater than ambient),
  • perfectly expanded (exit pressure equals ambient),
  • over-expanded (exit pressure less than ambient; shock diamonds form outside the nozzle), or
  • grossly over-expanded (a shock wave forms inside the nozzle extension).

In practice, perfect expansion is only achievable with a variable-exit area nozzle (since ambient pressure decreases as altitude increases), and is not possible above a certain altitude as ambient pressure approaches zero. If the nozzle is not perfectly expanded, then loss of efficiency occurs. Grossly over-expanded nozzles lose less efficiency, but can cause mechanical problems with the nozzle. Fixed-area nozzles become progressively more under-expanded as they gain altitude. Almost all de Laval nozzles will be momentarily grossly over-expanded during startup in an atmosphere.[5]

Nozzle efficiency is affected by operation in the atmosphere because atmospheric pressure changes with altitude; but due to the supersonic speeds of the gas exiting from a rocket engine, the pressure of the jet may be either below or above ambient, and equilibrium between the two is not reached at all altitudes (see diagram).
Ta priča o pritiscima je 'mehanika' prenosa energije na raketu. Ali, sve se svodi na ovo: m1 v1 = m2 v2!?
 
Ta priča o pritiscima je 'mehanika' prenosa energije na raketu. Ali, sve se svodi na ovo: m1 v1 = m2 v2!?
Васо површно и пребрзо размишљаш. Да ли си схватио улогу млазнице, није за усмеравање млаза.

Ако је v1 брзина ракете, у апсолутном смислу, онда се и гориво креће том брзином, то си превидео-кључну ствар. v2, која је то брзина гаса, у односу на млазницу или у апсолутном смислу.

v2 може бити 0 у идеалном случају (у апсолутном смислу) јер тада гасови излазе брзином v1 из млазнице, али у супротном смеру. И опет се одржава количина кретања, јер другачије не може бити.
 
Васо површно и пребрзо размишљаш. Да ли си схватио улогу млазнице, није за усмеравање млаза.

Ако је v1 брзина ракете, у апсолутном смислу, онда се и гориво креће том брзином, то си превидео-кључну ствар. v2, која је то брзина гаса, у односу на млазницу или у апсолутном смислу.

v2 може бити 0 у идеалном случају (у апсолутном смислу) јер тада гасови излазе брзином v1 из млазнице, али у супротном смеру. И опет се одржава количина кретања, јер другачије не може бити.
A relativni sistem rakete koja se kreće brzinom v1? Bez obzira na koju stranu ispalio gasove brzinom v2 u odnosu na raketu, uvek trebaš da uložiš istu energiju za to?
 
Васо површно и пребрзо размишљаш. Да ли си схватио улогу млазнице, није за усмеравање млаза.

Ако је v1 брзина ракете, у апсолутном смислу, онда се и гориво креће том брзином, то си превидео-кључну ствар. v2, која је то брзина гаса, у односу на млазницу или у апсолутном смислу.

v2 може бити 0 у идеалном случају (у апсолутном смислу) јер тада гасови излазе брзином v1 из млазнице, али у супротном смеру. И опет се одржава количина кретања, јер другачије не може бити.
Ciolkovski tvrdi da prvi stepen Saturn V rakete sa navedenim parametrima na drugoj temi, teoretski može postići za 22,8% VEĆU brzinu od brzine gasova!
 
Ciolkovski tvrdi da prvi stepen Saturn V rakete sa navedenim parametrima na drugoj temi, teoretski može postići za 22,8% VEĆU brzinu od brzine gasova!
Па добро, и даље постоји потисак, али је смањена ефикасност мотора. Када би могао да сузи млазницу повећао би брзину гасова, а тиме и ефикасност.
 
Nešto sam malo gledao formule oko potencijalne i kinetičke energije u gravitacionom polju, malo razmišljao, i opet je pala opklada sa komšijom:
Zamislimo da je Zemlja 'matematička tačka' bez dimenzije, a da prema njoj zbog gravitacije Zemlje krene neka masa iz beskonačne udaljenosti! On tvrdi da će ta masa da pogodi Zemlju brzinom svetlosti, tj. teoretski beskonačno velikom brzinom, ali kažu da je (c) najveća moguća brzina za materiju! Ja tvrdim da će ta brzina da bude manja! Ko je u pravu?

Nijedan od vas dvojice.
Ako krene sa beskonačne udaljenosti - nikada neće stići do Zemlje.
 

Back
Top