Биле су две варијанте тенка М84 , М84 и М4а. Овај други је имао јачи мотор и боље се кретао док је други прилично лењ. У основи то је Т72 израђен по лиценци, само је за СУВ ( систем управљања ватром) купљена лиценца у Шведској и затим је упуцан (прилагођен) за Т72 на ВТИ. После упуцавања, ВТИ је производњу препустио Словенцима. Мислим да су по распаду Словенци изгубили право на производњу јер лиценца гласи на ВТИ. Дакле то је то, основна верзија Т72 у којег је уграђен шведски СУВ и неким преправкама на мењачу повећана снага друге серије примерака која је углавном отишла за Кувајт или је доспела код Словенаца и Хрвата јер су ти бољи били распоређени тако да би се супротставили руском нападу из Мађарске према Ријеци. То је оно што је онај издајник предао у Вараждину боље М84, плус она једна оклопно механизована бригада са два батаљона М84А.
Показао како се показао био је отпоран на зоље и маљутке ( за разлику од Т55 којег су бушили ко да је од сира) али не и на новија против оклопна средства која би Хрвати и Муслимани набавили од Запада.