Danas sam igrao tenis. Igram ga rekreativno vec odavno. Lep sport, samo jos kada bih znao da ga igram 
. Ne mari, bar se muski preznojim, mada postepeno napredujem.
Svakako, ovaj blog, tj moja razmisljanja nisu trenutno vezana za bekhend, forhend...vec nesto sasvim drugo, a opet usko povezano. Cini mi se da svaki pokret, trcanje, udarac, nacin na koji se igra ovaj prelepi sport u velikoj meri odslikavaju karakter. Dok se neko trudi da poene efektno i brzo zavrsava, drugi polako, sistematski gradi priliku da poentira,... neko trci za svaku lopticu dok drugi smatra to bezvredno truda. Znajuci licno ljude sa kojim igram, njihove karaktere, ambicije,uocio sam ogromnu slicnost izmedju nacina na koji igraju tenis i njihovih karakternih osobina. Oni koji se trude da brzo poentiraju, a uz to ne priznaju izguljenu loptu, osim sto su najbolji u tenisu medju nama i inace su najuspesniji , pravi prakticari i borci u poslu i zivotu. Drugi, koji postepeno osvajaju teren su i inace takticari, odmereni, nedovoljni spremni za rizike. Ima i onih koji gube , ali se trude na nauce da pravilno udaraju tu lopticu- uvek spremni da uce, saslusaju savet i misljenje.
Dalje, posmatrajacu nacin hoda tih ljudi, rukovanja, komukacije...kod prvih-prakticara hod je brz, nakon rukovanja sa njima koscice se pomere, a govor brz, jasan, bez mnogo opisa i suvisnih reci. Puni su energije, svugde ih ima, uvek gledaju na sat i zure nekud.Taman posla da posle tenisa odu na pivo. Moze, ali samo jedno i ako nemaju nesto dogovoreno.
Drugi-takticari su sporiji, lagano hodaju, mek stisak ruke,ali dubok, prodoran pogled. Nepoverljivi, ne otvaraju se previse, a na pivo moze, al da platis.
Treci-spremni na ucenje odisu radoznaloscu, ljubopitljvi, prijatni, komukativni, u sustini kreativni ljudi rodjeni za timski rad i razmenu misljenja i ideja. E sa njima, mozes dobro da zaglavis na pivu posle tenisa.
. Ne mari, bar se muski preznojim, mada postepeno napredujem.Svakako, ovaj blog, tj moja razmisljanja nisu trenutno vezana za bekhend, forhend...vec nesto sasvim drugo, a opet usko povezano. Cini mi se da svaki pokret, trcanje, udarac, nacin na koji se igra ovaj prelepi sport u velikoj meri odslikavaju karakter. Dok se neko trudi da poene efektno i brzo zavrsava, drugi polako, sistematski gradi priliku da poentira,... neko trci za svaku lopticu dok drugi smatra to bezvredno truda. Znajuci licno ljude sa kojim igram, njihove karaktere, ambicije,uocio sam ogromnu slicnost izmedju nacina na koji igraju tenis i njihovih karakternih osobina. Oni koji se trude da brzo poentiraju, a uz to ne priznaju izguljenu loptu, osim sto su najbolji u tenisu medju nama i inace su najuspesniji , pravi prakticari i borci u poslu i zivotu. Drugi, koji postepeno osvajaju teren su i inace takticari, odmereni, nedovoljni spremni za rizike. Ima i onih koji gube , ali se trude na nauce da pravilno udaraju tu lopticu- uvek spremni da uce, saslusaju savet i misljenje.
Dalje, posmatrajacu nacin hoda tih ljudi, rukovanja, komukacije...kod prvih-prakticara hod je brz, nakon rukovanja sa njima koscice se pomere, a govor brz, jasan, bez mnogo opisa i suvisnih reci. Puni su energije, svugde ih ima, uvek gledaju na sat i zure nekud.Taman posla da posle tenisa odu na pivo. Moze, ali samo jedno i ako nemaju nesto dogovoreno.
Drugi-takticari su sporiji, lagano hodaju, mek stisak ruke,ali dubok, prodoran pogled. Nepoverljivi, ne otvaraju se previse, a na pivo moze, al da platis.
Treci-spremni na ucenje odisu radoznaloscu, ljubopitljvi, prijatni, komukativni, u sustini kreativni ljudi rodjeni za timski rad i razmenu misljenja i ideja. E sa njima, mozes dobro da zaglavis na pivu posle tenisa.
