(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
TELO I KOPLJA
Umorne misli ustati neće
Žele u perju da konače još.
Balerine na prstima hode
U misli mi dolazi slika vode.
Kopljanici hrabri jure na mene,
Koplja me bodu, ma sneni nisu.
U ovu zoru studenu i modru
Pokliči njihovi teraju sne.
Dok ćutim još samo minut-dva
U toploj postelji misli dok skupim
Dolazi reka tiha, daleka
Ovoga jutra kao spasiteljka neka.
Slika je mokra, troma i setna
Zelenog ima i bljeska vode
Koplja nestaju u plavome svodu
Udari njihovi manje me bodu.
Maco hajde, znam da je teško
Govori glas što kraj mene leži
Svetlo se pali i soba blješti
Otide slika, sad će i koplja.
Samo još sekund, govori glava
Ali telo već ustaje,
telo što s kopljima spava.
Telo i koplja kao reka i čamac
Plove već dugo, život ih nosi,
Ribar je u glavi, u lov mora poći
Smiraj će jednom, čak i njemu doći.
