Umesto kantrija – pop pank
Marta 1992, u Nešvilu u Tenesiju, neslužbenoj svetskoj prestonici kantri muzike, udružila su se dva prijatelja muzičara po imenu Phillip Hill i Matt Benson. Napustili su bend Spring Chickens u kome su do tada svirali jer je on naginjao ka grandž zvuku kakav gaje bendovi kao Soundgarden i Pearl Jam, a Filip i Met su želeli da osnuju svoj bend koji bi kao pravac imao melodični pank rok zvuk, odnosno pop pank. Glavni uzori su im bili bend The Descendents i, naravno, Ramones. Met je bio tekstopisac i pevao glavni vokal, dok je Filip svirao bas gitaru i pevao prateće vokale.
Sada je trebalo pronaći ostale muzičare za grupu. Filip i Met šalju ponudu bivšem bubnjaru Spring Chickens-a, momku po imenu Chris Trio, da bude bubnjar buduće grupe, i ovaj prihvata. Dalje, potražili su novog basistu kako bi se njih dvojica više skoncentrisali na pevanje i kretanje po bini. Izvesna Janell Saxton je izabrana za ovo mesto u bendu. Nju je Filip zapazio u jednom kantri bendu iz njegove srednje škole.
Još je trebalo smisliti ime za grupu. Prvobitno su se nazvali Sturgis, međutim brzo su odustali od tog imena, i posle nekog vremena, Filip se dosetio termina iz ’50-ih – Teen Idols.
Počeci benda su vezani za lokalne koncerte i smišljanje autorskih pesama. Pod krovom lokalne muzičke kuće House O' Pain snimili su svoje prve singlove „Old Days, Old Ways“ i „Valentine“. Sa njima su se predstavili i na lokalnoj nešvilskoj radio stanici 91.1 WRVU.
Tih prvih godina u bendu je bilo mnogo promena u sastavu. Bubnjar Kris je napustio bend još iste te 1992, pa je umesto njega za bubnjeve došao njegov brat Stiv. Ubrzo je i jedan od osnivača, Met, napustio grupu. Kao novi vokal je dovedena pevačica po imenu Keathon Sims, ali i ova postava je trajala svega jedan koncert. Usledili su još neki „transferi“, iz benda su odlazili i dolazili članovi. Grupa je snimala nove pesme i mini-albume („Our Scene *****“, „Nashville Coming Fire“, „Nightmares“, „Let’s Make Noise“), ali nikako nije došla u priliku da snimi i objavi „pravi“ album. Ipak, i dalje su putovali sa drugim pank rok bendovima kao što su The Queers (o ovom bendu sam pisao u svom blogu) i Squirtgun.
Konačno, 1996. su stvari počele da dolaze na svoje mesto. Leta te godine bend je, sa postavom koja je trenutno bila „na snazi“, krenuo na veliku turneju sa čikaškim bendom The Halflings. Jedan od privremenih članova je još tokom te turneje objavio da će se povući kad završe s njom, međutim, bubnjar The Halflings-a, po imenu Matt „Drastic“ Yonker, izrazio je želju da svira u Teen Idols-ima. Septembra te godine želja mu se ostvarila; preselio se u Nešvil i postao zvanični član grupe. Ubrzo posle toga, Filip je dobio poziv od frontmena bendova Screeching Weasel i Riverdales, momka po imenu Ben Weasel, koji je želeo da promoviše nekoliko bendova koji još nisu dobili priliku da objave prvi album, a Teen Idols su bili jedan od njih. Ben je poslao par demo snimaka Fet Majku (Fat Mike), vlasniku izdavačke kuće Fat Wreck Chords. Majku su se snimci neobično dopali i rešio je da obezbedi grupi vreme u studiju njegove nove izdavačke kuće koja se tada osnivala, Honest Don's Hardly Used Recordings.
Inače, te godine je Nashville Music Association nominovala grupu za priznanje „Nezavisni izvođač godine“.
Najzad, u proleće 1997, u čikaškom studiju Uberstudio, Teen Idols snimaju svoj prvi album. Nazvali su ga imenom benda, a sadržao je 14 pesama, od kojih su neke bile nove, a neke sa singlova snimljenih ranije. Eventualna kompilacija na kojoj bi se našle sve pesme iz godina dok je grupa menjala postavu nikad nije objavljena, ni tada ni bilo kada, tako da se, nažalost, nikada nije pojavio CD sa pesmama sa mini-albuma objavljivanih tokom ’90-ih.
Album je na sebi imao naznaku „Ben Weasel Approved“ što je privuklo mnoge ljubitelje pank rok zvuka jer je Ben već stekao ime među fanovima ovog muzičkog pravca.
Na albumu su sve pesme imale karakterističan brz ritam, i bile su kratke – samo jedna pesma je bila duža od dva minuta. Od ranijih pesama tu su bile „Let’s Make Noise“, „One Pill“, „Porno shop“, a od novih „Drag Strip“, „1989“, „When I Hear Your Name“, „Peanut Butter Girl“...
Album je naišao na sjajan prijem kod publike i kritike, i s obzirom da sada nije bilo nikakvih prepreka da se snimi nov album, dve godine kasnije Teen Idols se ponovo okupljaju u studiju i snimaju drugi album, koji je nazvan „Pucker Up!“ Prva pesma sa njega, istog imena kao i sam album, postala je lokalni hit (nažalost, ne postoji zvaničan video spot, tako da je na ovom Youtube snimku samo omot albuma u pozadini).
Čini se da je ova pesma posvećena nekom od mnogobrojnih bivših članova koji su otišli ili čak izbačeni iz benda. To se naslućuje iz stihova „We were friends from the start / As we played with heart [...] But envy caused hate / In our whole damn state / Cos you talked shit where we'd play...“
Ovog puta je prosečna dužina pesama bila malo veća, ali zvuk je u suštini „ostao veran“ onom sa prvog albuma.
I ovaj album je naišao na jednako dobar prijem, pa se još manje čekalo na sledeći – već sledeće, 2000. godine, izlazi i treći album „Full Leather Jacket“.
Pesme na ovom albumu su prosečno bile još duže, ali bend svejedno nije menjao uspešnu formulu što se samog zvuka tiče. Kao i ranije, neke od pesama su kombinovale muški i ženski vokal jer su i Filip i Heder pevali vokale.
„Full Leather Jacket“ je postigao uspeh ne samo na američkom, nego i na japanskom tržištu, gde je prodato oko 20.000 primeraka.
Iako ni ovaj album nije loše prošao, grupa je malo smanjila tempo u narednim godinama, mada je i dalje išla na turneje. Početkom 2003. su potpisali ugovor sa novom izdavačkom kućom, Fueled by Ramen, i za njih snimili svoj četvrti, ispostaviće se i poslednji album, „Nothing To Prove“. Na njemu se našlo 12 novih numera: naslovna, zatim „Read Between the Lines“, „Clueless“, „Something Old, Something New“, a pesma „I Can’t Think“ je još jedanput prikazala svu draž kombinovanja muških i ženskih vokala; ovog puta, za razliku od većine dotadašnjih pesama gde su muški i ženski vokal bili sinhronizovani, Filip i Heder su naizmenično pevali po strofu.
Bend je pošao na turneju da bi promovisao svoj novi album. Nastupali su sa mnogim grupama kao što su Less Than Jake, Anti-Flag, NOFX, No Use For a Name... Međutim, nešto tu više nije štimalo kao ranije i grupa se raspala.
Nakon raspada članovi su otišli svako na svoju stranu, uglavnom po nekim drugim bendovima. Filip Hil je svirao sa drugim poznatim pank rok grupama s kojima je imao veze i ranije (The Queeers, Screeching Weasel, Even In Blackouts). Neki od ostalih članova su sa još nekim muzičarima svirali u bendu po imenu Bullets to Broadway i snimili album „Drink Positive“.
Ipak, nakon nekoliko godina, bivši članovi grupe su osetili da Teen Idols još nisu rekli sve što su imali, i sve se više govorilo o ponovnom okupljanju. To se najzad i obistinilo krajem 2008. Bend je ponovo bio na okupu, sa novom basistkinjom, Irkinjom po imenu Jemima Kate. Objavili su da će početi da pišu nove pesme za kuću Fat Wreck Chords i opet ići na turneje, kao i da će snimiti novi album. Međutim, stvari su krenule nizbrdo. Ugovor s tom kućom nikada nije zvanično potpisan, a Filip je nakon jednog pokušaja da prekine neku tuču završio u bolnici sa slomljenim rebrima. U junu 2010. bend se opet rasformirao, pre nego što je snimio ikakav novi materijal.
Marta 1992, u Nešvilu u Tenesiju, neslužbenoj svetskoj prestonici kantri muzike, udružila su se dva prijatelja muzičara po imenu Phillip Hill i Matt Benson. Napustili su bend Spring Chickens u kome su do tada svirali jer je on naginjao ka grandž zvuku kakav gaje bendovi kao Soundgarden i Pearl Jam, a Filip i Met su želeli da osnuju svoj bend koji bi kao pravac imao melodični pank rok zvuk, odnosno pop pank. Glavni uzori su im bili bend The Descendents i, naravno, Ramones. Met je bio tekstopisac i pevao glavni vokal, dok je Filip svirao bas gitaru i pevao prateće vokale.
Sada je trebalo pronaći ostale muzičare za grupu. Filip i Met šalju ponudu bivšem bubnjaru Spring Chickens-a, momku po imenu Chris Trio, da bude bubnjar buduće grupe, i ovaj prihvata. Dalje, potražili su novog basistu kako bi se njih dvojica više skoncentrisali na pevanje i kretanje po bini. Izvesna Janell Saxton je izabrana za ovo mesto u bendu. Nju je Filip zapazio u jednom kantri bendu iz njegove srednje škole.
Još je trebalo smisliti ime za grupu. Prvobitno su se nazvali Sturgis, međutim brzo su odustali od tog imena, i posle nekog vremena, Filip se dosetio termina iz ’50-ih – Teen Idols.
Počeci benda su vezani za lokalne koncerte i smišljanje autorskih pesama. Pod krovom lokalne muzičke kuće House O' Pain snimili su svoje prve singlove „Old Days, Old Ways“ i „Valentine“. Sa njima su se predstavili i na lokalnoj nešvilskoj radio stanici 91.1 WRVU.
Tih prvih godina u bendu je bilo mnogo promena u sastavu. Bubnjar Kris je napustio bend još iste te 1992, pa je umesto njega za bubnjeve došao njegov brat Stiv. Ubrzo je i jedan od osnivača, Met, napustio grupu. Kao novi vokal je dovedena pevačica po imenu Keathon Sims, ali i ova postava je trajala svega jedan koncert. Usledili su još neki „transferi“, iz benda su odlazili i dolazili članovi. Grupa je snimala nove pesme i mini-albume („Our Scene *****“, „Nashville Coming Fire“, „Nightmares“, „Let’s Make Noise“), ali nikako nije došla u priliku da snimi i objavi „pravi“ album. Ipak, i dalje su putovali sa drugim pank rok bendovima kao što su The Queers (o ovom bendu sam pisao u svom blogu) i Squirtgun.
Konačno, 1996. su stvari počele da dolaze na svoje mesto. Leta te godine bend je, sa postavom koja je trenutno bila „na snazi“, krenuo na veliku turneju sa čikaškim bendom The Halflings. Jedan od privremenih članova je još tokom te turneje objavio da će se povući kad završe s njom, međutim, bubnjar The Halflings-a, po imenu Matt „Drastic“ Yonker, izrazio je želju da svira u Teen Idols-ima. Septembra te godine želja mu se ostvarila; preselio se u Nešvil i postao zvanični član grupe. Ubrzo posle toga, Filip je dobio poziv od frontmena bendova Screeching Weasel i Riverdales, momka po imenu Ben Weasel, koji je želeo da promoviše nekoliko bendova koji još nisu dobili priliku da objave prvi album, a Teen Idols su bili jedan od njih. Ben je poslao par demo snimaka Fet Majku (Fat Mike), vlasniku izdavačke kuće Fat Wreck Chords. Majku su se snimci neobično dopali i rešio je da obezbedi grupi vreme u studiju njegove nove izdavačke kuće koja se tada osnivala, Honest Don's Hardly Used Recordings.
Inače, te godine je Nashville Music Association nominovala grupu za priznanje „Nezavisni izvođač godine“.
Najzad, u proleće 1997, u čikaškom studiju Uberstudio, Teen Idols snimaju svoj prvi album. Nazvali su ga imenom benda, a sadržao je 14 pesama, od kojih su neke bile nove, a neke sa singlova snimljenih ranije. Eventualna kompilacija na kojoj bi se našle sve pesme iz godina dok je grupa menjala postavu nikad nije objavljena, ni tada ni bilo kada, tako da se, nažalost, nikada nije pojavio CD sa pesmama sa mini-albuma objavljivanih tokom ’90-ih.
Album je na sebi imao naznaku „Ben Weasel Approved“ što je privuklo mnoge ljubitelje pank rok zvuka jer je Ben već stekao ime među fanovima ovog muzičkog pravca.
Na albumu su sve pesme imale karakterističan brz ritam, i bile su kratke – samo jedna pesma je bila duža od dva minuta. Od ranijih pesama tu su bile „Let’s Make Noise“, „One Pill“, „Porno shop“, a od novih „Drag Strip“, „1989“, „When I Hear Your Name“, „Peanut Butter Girl“...
Album je naišao na sjajan prijem kod publike i kritike, i s obzirom da sada nije bilo nikakvih prepreka da se snimi nov album, dve godine kasnije Teen Idols se ponovo okupljaju u studiju i snimaju drugi album, koji je nazvan „Pucker Up!“ Prva pesma sa njega, istog imena kao i sam album, postala je lokalni hit (nažalost, ne postoji zvaničan video spot, tako da je na ovom Youtube snimku samo omot albuma u pozadini).
Čini se da je ova pesma posvećena nekom od mnogobrojnih bivših članova koji su otišli ili čak izbačeni iz benda. To se naslućuje iz stihova „We were friends from the start / As we played with heart [...] But envy caused hate / In our whole damn state / Cos you talked shit where we'd play...“
Ovog puta je prosečna dužina pesama bila malo veća, ali zvuk je u suštini „ostao veran“ onom sa prvog albuma.
I ovaj album je naišao na jednako dobar prijem, pa se još manje čekalo na sledeći – već sledeće, 2000. godine, izlazi i treći album „Full Leather Jacket“.
Pesme na ovom albumu su prosečno bile još duže, ali bend svejedno nije menjao uspešnu formulu što se samog zvuka tiče. Kao i ranije, neke od pesama su kombinovale muški i ženski vokal jer su i Filip i Heder pevali vokale.
„Full Leather Jacket“ je postigao uspeh ne samo na američkom, nego i na japanskom tržištu, gde je prodato oko 20.000 primeraka.
Iako ni ovaj album nije loše prošao, grupa je malo smanjila tempo u narednim godinama, mada je i dalje išla na turneje. Početkom 2003. su potpisali ugovor sa novom izdavačkom kućom, Fueled by Ramen, i za njih snimili svoj četvrti, ispostaviće se i poslednji album, „Nothing To Prove“. Na njemu se našlo 12 novih numera: naslovna, zatim „Read Between the Lines“, „Clueless“, „Something Old, Something New“, a pesma „I Can’t Think“ je još jedanput prikazala svu draž kombinovanja muških i ženskih vokala; ovog puta, za razliku od većine dotadašnjih pesama gde su muški i ženski vokal bili sinhronizovani, Filip i Heder su naizmenično pevali po strofu.
Bend je pošao na turneju da bi promovisao svoj novi album. Nastupali su sa mnogim grupama kao što su Less Than Jake, Anti-Flag, NOFX, No Use For a Name... Međutim, nešto tu više nije štimalo kao ranije i grupa se raspala.
Nakon raspada članovi su otišli svako na svoju stranu, uglavnom po nekim drugim bendovima. Filip Hil je svirao sa drugim poznatim pank rok grupama s kojima je imao veze i ranije (The Queeers, Screeching Weasel, Even In Blackouts). Neki od ostalih članova su sa još nekim muzičarima svirali u bendu po imenu Bullets to Broadway i snimili album „Drink Positive“.
Ipak, nakon nekoliko godina, bivši članovi grupe su osetili da Teen Idols još nisu rekli sve što su imali, i sve se više govorilo o ponovnom okupljanju. To se najzad i obistinilo krajem 2008. Bend je ponovo bio na okupu, sa novom basistkinjom, Irkinjom po imenu Jemima Kate. Objavili su da će početi da pišu nove pesme za kuću Fat Wreck Chords i opet ići na turneje, kao i da će snimiti novi album. Međutim, stvari su krenule nizbrdo. Ugovor s tom kućom nikada nije zvanično potpisan, a Filip je nakon jednog pokušaja da prekine neku tuču završio u bolnici sa slomljenim rebrima. U junu 2010. bend se opet rasformirao, pre nego što je snimio ikakav novi materijal.