Теби...
Који си срушио
све моје бране камене
брижљиво грађене,
кроз године и векове...
Који си успео да ме покориш
у неког другог претвориш.
Да ми кости и снагу изломиш
пену од мене направиш.
Теби...
Са очима скитнице
који чекаш да те потражим,
да те молим да те волим,
да ти умрљана сузама,
испуњена чежном
полетим у загрљај.
Не драг и топао,
већ хладан, туђ и далек.
Да ти дозволим
да ме још једном превариш,
да ме имаш
и засићен одбациш.
Теби...
Који се појавиш ненадано
у неко сиво свитање,
да се увериш
да сам још увек твоја тајна
брижљиво скривена.
Да те још чекам
и горим од твојих додира...
Да ме љубиш дивље,
да ме бациш на колена.
Теби...
Који желиш да ме растргнеш уснама,
пробудиш из сна
у нека нова свитања,
пре него што нестанем,
пре него што престанем
да те волим,
да те желим,
дивље, лудо и похотно.
Теби...
Пишем последњи пут.
Зато погледај у моје очи искрене
понеси са собом на пут те зенице,
нека те прате
у твом јаловом лутању
по постељама од трња.
Склони тај осмех
презира са усана,
тих усана које сам љубила
у својим најлуђим сновима.
Теби...
Пишем, јер знам
да сам у твојим мислима,
да се протежем пожељна и разблудна
у свим твојим ноћима,
да ме желиш
само за себе имати,
чувати, љубити, волети и мрзети...
Луна
Који си срушио
све моје бране камене
брижљиво грађене,
кроз године и векове...
Који си успео да ме покориш
у неког другог претвориш.
Да ми кости и снагу изломиш
пену од мене направиш.
Теби...
Са очима скитнице
који чекаш да те потражим,
да те молим да те волим,
да ти умрљана сузама,
испуњена чежном
полетим у загрљај.
Не драг и топао,
већ хладан, туђ и далек.
Да ти дозволим
да ме још једном превариш,
да ме имаш
и засићен одбациш.
Теби...
Који се појавиш ненадано
у неко сиво свитање,
да се увериш
да сам још увек твоја тајна
брижљиво скривена.
Да те још чекам
и горим од твојих додира...
Да ме љубиш дивље,
да ме бациш на колена.
Теби...
Који желиш да ме растргнеш уснама,
пробудиш из сна
у нека нова свитања,
пре него што нестанем,
пре него што престанем
да те волим,
да те желим,
дивље, лудо и похотно.
Теби...
Пишем последњи пут.
Зато погледај у моје очи искрене
понеси са собом на пут те зенице,
нека те прате
у твом јаловом лутању
по постељама од трња.
Склони тај осмех
презира са усана,
тих усана које сам љубила
у својим најлуђим сновима.
Теби...
Пишем, јер знам
да сам у твојим мислима,
да се протежем пожељна и разблудна
у свим твојим ноћима,
да ме желиш
само за себе имати,
чувати, љубити, волети и мрзети...
Луна
