mr Kiza
Aktivan član
- Poruka
- 1.990
Vidim da ima nekoliko tema koje se ticu stvari vezanih za navedenu dramsku ustanovu, ali ja cu ipak otvoriti novu kako bih izneo svoje utiske, a ako neko od moderatora smatra da je tako bolje, onda neka ovo moje pisanije spoji sa nekom od ranijih tema.
Dakle, lomio sam se neko vreme da li da posetim ovo pozoriste iz moralnih razloga, ali ipak sam resio da odem i vidim to oko cega se podigla tolika prasina u javnosti, te sam odgledao ceo repertoar od tri predstave za cetiri dana.
Cinjenica je da je ovo privatno pozoriste, ali bas toliku kolicinu samopromocije jednog coveka ipak nisam ocekivao, da neko u istom prostoru izlaze svoje (ili "svoje") statue, slike, multimediju, da pise, producira i rezira dramska ostvarenja (cudi me da se nije oprobao i na sceni u nekoj od uloga). Sa druge strane, ako se izuzme taj novokomponovani kic u foajeu prepunom duvanskog dima, enterijer jos mirise na novo, scena je zaista lepo uradjena (velika i pregledna je cak i sa poslednjih bocnih redova sa najjeftinijim kartama, gotovo da nema mrtvog ugla ili velike iskosenosti), tehnicki je zavidno opremljena (ima dva rotaciona dela koja se mogu izdizati, zvuk je mozda cak i isuvise jak, ono sto je najvaznije je da postoji mogucnost hologramske projekcije preko cele scene, tako da sve to znatno docarava dekor i opsti utisak).
Kao sto rekoh, za sada su tri predstave na repertoaru ovog pozorista, i sve tri su mjuzikli, opisacu ih redom kojim sam ih gledao:
Kralj cigana - radi se o najnovijoj i najkracoj predstavi (ima samo jedan cin od nekih manje od 90min trajanja), a u njoj se kroz pesme opisuje zivot romskog pevaca Sabana Bajramovica, koga glumi njegov unuk Marko Sabanovic. Ono sto je interesantno je da je preko AI "ozivljen" sam Saban, koji nas kao narator vodi kroz svoj zivot. Medjutim, iako je Sabanovic lepo otpevao neke od hitova svog dede, cela predstava mi deuje razvuceno i nedoreceno (poslednja scena je kako se Saban kao poznati pevac vraca kuci tako sto je prethodno izgubio sve na kocki, a jos je u naponu snage, nekako se prica odjednom neocekivano zavrsava).
https://www.teatarodeon.rs/predstav...-saban-mjuzikl-po-pesmama-sabana-bajramovica/
Pogledaj dom svoj andjele - mjuzikl radjen po pesmama Riblje Corbe. Zacudio sam se koliko ima direktnih aluzija na dnevnu politiku i to kritickih prema rezimu (deljenje sendvica, fore sa dva jajeta, "predsednik" koji zove ministra i daje mu podrsku da bude razvratan; i sto je najveci stos od svega, dobar deo publike je na to reagovao aplauzom, sto ipak nisam ocekivao). Saljiva je komedija, lepo su Borine pesme u nju uklopljene, i sve bi to fino proslo da se zapravo ne radi o tek minimalno osavremenjenom tekstu Radivoja Lole Djukica za film "Covek sa cetiri noge" iz 1983. godine (Tanja Boskovic u peskircetu zabunom upadne kod Mije Aleksica u stan, a Danilo Bata Stojkovic ih islika za novine, pa ispadne skandal), a to nigde nije receno, cak ni u impresiumu predstave, koja u pojedinim momentima prenaglasenim erotskim humorom i prejakim zvucnim efektima na sceni podseca na "Kursadzije" ili "Policijsku stanicu" (nije propusteno ni da se posprda na racun Albanaca kroz jedan od likova i njegove replike).
https://www.teatarodeon.rs/predstave/pogledaj-dom-svoj-andele-2/
Lu - oko ovoga se jesenas podigla prilicna prasina da se radi o nekakvoj "blasfemiji". Sad, svemoguci gazda i tvorac ove predstave se u pojedinim momentima malo isalio i posprdao sa domacom svakodnevicom i religijskim pogledom na svet u Srbijici, ali daleko je to od "promocije satanizma", a ustalom vecina "velikih vernika" koje poznajem ionako po ceo dan i sami bulje u taj isti Pink, odakle im se serviraju daleko gore stvari, na koje niko ne reaguje. Dominiraju muzicka ostvarenja Olivera Mandica, mada ima i ostalih izvodjaca u rasponu od 80ih do 2000ih godina. Ja ne pratim serije, ali citajuci zasebnu temu cini mi se da je neko pomenuo da je i ovo zapravo idejni plagijat neke od stranih serija. Ako to zanemarimo, predstava je onako nekog srednjeg kvaliteta, moze da prodje, mada je prvi cin meni bio interesantniji od drugog.
https://www.teatarodeon.rs/predstave/lu/
Sto se glumackog ansambla tice, rec je uglavnom o mladijim ljudima koji su se mozda do sada afirmisali po Pinkovim serijama (ali ja to ne pratim). Ubedljivo najbolji utisak ostavlja Zarko Dimoski, covek ima energiju da glumi opasne likove i krimose, kao Lu zaista vuce celu predstavu napred svojom pojavom, a istice se i kao Dzoni/Dzevdet u "Pogledaj dom svoj andjele" (i u Pozoristu na Terazijama imao je zapazenu ulogu u predstavi "Crni leptir"). Sasa Djurasevic se takodje istice sa glavnom ulogom ministra u "Pogledaj dom svoj andjele" i kao Srbislav u "Lu"-u. Od zena, Vesna Pastrovic se lepo snasla kao Luova djavolska sestra Ejmi, sa zlocesto-kuckastim vajbom koji je sirila. Igracki ansambl odradjuje posao, ali to ipak nisu skolovani baletski igraci kao na Terazijama (interesantno je primetiti da dobar deo njih cine tamnoputi stranci i strankinje).
Sve u svemu, svakome je na njemu samom da proceni da li ce otici da gleda ove predstave ili nece. Tuzno je gledati vise nego polupraznu salu pred kojom se izvode mjuzikli, ali to je cena koja se placa za javni rad i nastupe vlasnika (kome ono verovatno sluzi kao paravan za stosta drugo, jer je nemoguce da je ono finansijski samoodrzivo sa takvom posetom i cenama karata koje su nize nego u vecini drugih gradskih teatara). Sto je jos tuznije, kada imperija bude jednog dana usla u krizu, raspala i nestala, mislim da ce se na prvom mestu odreci upravo ove ustanove (koja je ako nista drugo najmanje losa stvar i problem u istoj), sem ako se oni do tada vise ne afirmisu i probiju u ponudi. A za tako nesto ce im trebati daleko vise rada i veci broj kvalitetnijih predstava.
Dakle, lomio sam se neko vreme da li da posetim ovo pozoriste iz moralnih razloga, ali ipak sam resio da odem i vidim to oko cega se podigla tolika prasina u javnosti, te sam odgledao ceo repertoar od tri predstave za cetiri dana.
Cinjenica je da je ovo privatno pozoriste, ali bas toliku kolicinu samopromocije jednog coveka ipak nisam ocekivao, da neko u istom prostoru izlaze svoje (ili "svoje") statue, slike, multimediju, da pise, producira i rezira dramska ostvarenja (cudi me da se nije oprobao i na sceni u nekoj od uloga). Sa druge strane, ako se izuzme taj novokomponovani kic u foajeu prepunom duvanskog dima, enterijer jos mirise na novo, scena je zaista lepo uradjena (velika i pregledna je cak i sa poslednjih bocnih redova sa najjeftinijim kartama, gotovo da nema mrtvog ugla ili velike iskosenosti), tehnicki je zavidno opremljena (ima dva rotaciona dela koja se mogu izdizati, zvuk je mozda cak i isuvise jak, ono sto je najvaznije je da postoji mogucnost hologramske projekcije preko cele scene, tako da sve to znatno docarava dekor i opsti utisak).
Kao sto rekoh, za sada su tri predstave na repertoaru ovog pozorista, i sve tri su mjuzikli, opisacu ih redom kojim sam ih gledao:
Kralj cigana - radi se o najnovijoj i najkracoj predstavi (ima samo jedan cin od nekih manje od 90min trajanja), a u njoj se kroz pesme opisuje zivot romskog pevaca Sabana Bajramovica, koga glumi njegov unuk Marko Sabanovic. Ono sto je interesantno je da je preko AI "ozivljen" sam Saban, koji nas kao narator vodi kroz svoj zivot. Medjutim, iako je Sabanovic lepo otpevao neke od hitova svog dede, cela predstava mi deuje razvuceno i nedoreceno (poslednja scena je kako se Saban kao poznati pevac vraca kuci tako sto je prethodno izgubio sve na kocki, a jos je u naponu snage, nekako se prica odjednom neocekivano zavrsava).
https://www.teatarodeon.rs/predstav...-saban-mjuzikl-po-pesmama-sabana-bajramovica/
Pogledaj dom svoj andjele - mjuzikl radjen po pesmama Riblje Corbe. Zacudio sam se koliko ima direktnih aluzija na dnevnu politiku i to kritickih prema rezimu (deljenje sendvica, fore sa dva jajeta, "predsednik" koji zove ministra i daje mu podrsku da bude razvratan; i sto je najveci stos od svega, dobar deo publike je na to reagovao aplauzom, sto ipak nisam ocekivao). Saljiva je komedija, lepo su Borine pesme u nju uklopljene, i sve bi to fino proslo da se zapravo ne radi o tek minimalno osavremenjenom tekstu Radivoja Lole Djukica za film "Covek sa cetiri noge" iz 1983. godine (Tanja Boskovic u peskircetu zabunom upadne kod Mije Aleksica u stan, a Danilo Bata Stojkovic ih islika za novine, pa ispadne skandal), a to nigde nije receno, cak ni u impresiumu predstave, koja u pojedinim momentima prenaglasenim erotskim humorom i prejakim zvucnim efektima na sceni podseca na "Kursadzije" ili "Policijsku stanicu" (nije propusteno ni da se posprda na racun Albanaca kroz jedan od likova i njegove replike).
https://www.teatarodeon.rs/predstave/pogledaj-dom-svoj-andele-2/
Lu - oko ovoga se jesenas podigla prilicna prasina da se radi o nekakvoj "blasfemiji". Sad, svemoguci gazda i tvorac ove predstave se u pojedinim momentima malo isalio i posprdao sa domacom svakodnevicom i religijskim pogledom na svet u Srbijici, ali daleko je to od "promocije satanizma", a ustalom vecina "velikih vernika" koje poznajem ionako po ceo dan i sami bulje u taj isti Pink, odakle im se serviraju daleko gore stvari, na koje niko ne reaguje. Dominiraju muzicka ostvarenja Olivera Mandica, mada ima i ostalih izvodjaca u rasponu od 80ih do 2000ih godina. Ja ne pratim serije, ali citajuci zasebnu temu cini mi se da je neko pomenuo da je i ovo zapravo idejni plagijat neke od stranih serija. Ako to zanemarimo, predstava je onako nekog srednjeg kvaliteta, moze da prodje, mada je prvi cin meni bio interesantniji od drugog.
https://www.teatarodeon.rs/predstave/lu/
Sto se glumackog ansambla tice, rec je uglavnom o mladijim ljudima koji su se mozda do sada afirmisali po Pinkovim serijama (ali ja to ne pratim). Ubedljivo najbolji utisak ostavlja Zarko Dimoski, covek ima energiju da glumi opasne likove i krimose, kao Lu zaista vuce celu predstavu napred svojom pojavom, a istice se i kao Dzoni/Dzevdet u "Pogledaj dom svoj andjele" (i u Pozoristu na Terazijama imao je zapazenu ulogu u predstavi "Crni leptir"). Sasa Djurasevic se takodje istice sa glavnom ulogom ministra u "Pogledaj dom svoj andjele" i kao Srbislav u "Lu"-u. Od zena, Vesna Pastrovic se lepo snasla kao Luova djavolska sestra Ejmi, sa zlocesto-kuckastim vajbom koji je sirila. Igracki ansambl odradjuje posao, ali to ipak nisu skolovani baletski igraci kao na Terazijama (interesantno je primetiti da dobar deo njih cine tamnoputi stranci i strankinje).
Sve u svemu, svakome je na njemu samom da proceni da li ce otici da gleda ove predstave ili nece. Tuzno je gledati vise nego polupraznu salu pred kojom se izvode mjuzikli, ali to je cena koja se placa za javni rad i nastupe vlasnika (kome ono verovatno sluzi kao paravan za stosta drugo, jer je nemoguce da je ono finansijski samoodrzivo sa takvom posetom i cenama karata koje su nize nego u vecini drugih gradskih teatara). Sto je jos tuznije, kada imperija bude jednog dana usla u krizu, raspala i nestala, mislim da ce se na prvom mestu odreci upravo ove ustanove (koja je ako nista drugo najmanje losa stvar i problem u istoj), sem ako se oni do tada vise ne afirmisu i probiju u ponudi. A za tako nesto ce im trebati daleko vise rada i veci broj kvalitetnijih predstava.
