Eh...kako bi lepo bilo,da si sada tu...pored mene!
Ove hladne noci,da me ugrejes svojim toplim pogledom.Da te mogu posmatrati dugo,dugo...toliko dugo dok se sva toplina i sjaj tvojih predivnih toplih,tamnih okica ne stopi sa mojima!
Da svu ljubav koju osecam prema tebi u ovom casu,mogu videti u njima...
Prepustiti se tvom vrelom pogledu,da me greju te dve iskrice!
Tvoje su oci carobne...kao dva draga kamena,kao dve najsjanije zvezde,kao dva zara u rasplamsaloj vatri...te oci,tako mile i drage...tvoje divne oci...ogledalo tvoje duse,njima si me naprosto opcinio!
Pozelim samo da ih gledam...dugo,dugo...bez prestanka,bez treptaja,bez daha...
da me probude svojim milovanjem u ranu zoru,dok se sunce na istoku pomalja...Zasenile bi i samo sunce,a sunceve zrake izgubile bi bitku,jer tvoj pogled topliji je od samih zraka suncevih!lepota prolecnog jutra,izgubila bi svu car,ako bi se poredila sa tvojim carobnim pogledom!Mesecina ne bi mogla da obasja i ozari moje lice kao tvoje okice tamne.A malene zvezde na nebu,kad bi se sjatile sve,koliko ih ima...izgubile bi sjaj pred sjajem tvojih ociju boje ljubavi!
Sva lepota ovog sveta,ne moze da se poredi sa tvoje dve iskre...
Toliko posebnosti,toliko zara i plamena je u njima...a opet su,protkane neznoscu,ljubavi,toplinom!
Dok me posmatras,moje telo drhti,a srce udara i preti svakog casa da iskoci iz grudi!
a moje oci...one ostaju zaslepljene,kad se sa tvojima suoce!
Mogla bih danima,netremice da ih posmatram,da se divim tom sjaju koje imaju,toj lepoti,koju poseduju ta dva kao ugljen crna oka,a opet toliko blistava...poput odraza reke,obavijene prvim jutarnjim zracima sunca...
Ove hladne noci,da me ugrejes svojim toplim pogledom.Da te mogu posmatrati dugo,dugo...toliko dugo dok se sva toplina i sjaj tvojih predivnih toplih,tamnih okica ne stopi sa mojima!
Da svu ljubav koju osecam prema tebi u ovom casu,mogu videti u njima...
Prepustiti se tvom vrelom pogledu,da me greju te dve iskrice!
Tvoje su oci carobne...kao dva draga kamena,kao dve najsjanije zvezde,kao dva zara u rasplamsaloj vatri...te oci,tako mile i drage...tvoje divne oci...ogledalo tvoje duse,njima si me naprosto opcinio!
Pozelim samo da ih gledam...dugo,dugo...bez prestanka,bez treptaja,bez daha...
da me probude svojim milovanjem u ranu zoru,dok se sunce na istoku pomalja...Zasenile bi i samo sunce,a sunceve zrake izgubile bi bitku,jer tvoj pogled topliji je od samih zraka suncevih!lepota prolecnog jutra,izgubila bi svu car,ako bi se poredila sa tvojim carobnim pogledom!Mesecina ne bi mogla da obasja i ozari moje lice kao tvoje okice tamne.A malene zvezde na nebu,kad bi se sjatile sve,koliko ih ima...izgubile bi sjaj pred sjajem tvojih ociju boje ljubavi!
Sva lepota ovog sveta,ne moze da se poredi sa tvoje dve iskre...
Toliko posebnosti,toliko zara i plamena je u njima...a opet su,protkane neznoscu,ljubavi,toplinom!
Dok me posmatras,moje telo drhti,a srce udara i preti svakog casa da iskoci iz grudi!
a moje oci...one ostaju zaslepljene,kad se sa tvojima suoce!
Mogla bih danima,netremice da ih posmatram,da se divim tom sjaju koje imaju,toj lepoti,koju poseduju ta dva kao ugljen crna oka,a opet toliko blistava...poput odraza reke,obavijene prvim jutarnjim zracima sunca...
