...imena prolaze kao reka, neki likovi, neke ruke se pruzaju ka meni, neke za vrat, neke za oci, neka su prijatna, neka ne. Sedim na kamenu kraj reke i ne znam sta cekam u smiraju nekog sunca koji nije bio juce. Sunca dolaze i zalaze, i dalje ne znam sta cekam iako me neki zov uznemirava koji odjekuje i pretpostavljam da nije upucen meni. Previse je blag, previse zanosan dok izlazi iz reke, zadovoljavam se zavodljivoscu trenutka kad se ribe skupljaju u obliku nekog imena, zatim pojavi se i lik.
Pricinjava mi se Tanja sa likom neopisljivim i ocima koji zure ka meni, osmeh koji je upucen meni, ruka izranja i pruza mi se kao da je moja vlastita, kao da sam oduvek ima pravo na nju, kao da je rodjena zbog mene.Osecam u sebi da ne postoji nijedan drugi razlog zbog koga udisem vazduh koji mirise na nju.
U rukama imam kosu sa kojom se igram, lice kome se smejem i ljubim, kapi od reke polako isparavaju, ostaje samo Tanja, sedi mi u krilo, grli me strasno, svaki deo mene ispituje kao da nista drugo ne postoji. Moje ruke su neumorni putnici koji putuju od njenog pocetka do samog kraja sve dok se spoje sa njenim, njeno telo je uzdrhtalo, spojilo se sa mojim.
Niko me vise ne pitao zasto stalno idem do reke, niko ne zna da idem do recne boginje koja me odabrala jer je videla moje srce kao da je njeno.
"Necu vise da te cekam", kaze ona, "Vraticu se sa tobom". "Nemam gde da se vratim", kazem ja.Povela me u dubine nasih strasti. Svet se oprostio od nas i ostavio nam ljubav...
Pricinjava mi se Tanja sa likom neopisljivim i ocima koji zure ka meni, osmeh koji je upucen meni, ruka izranja i pruza mi se kao da je moja vlastita, kao da sam oduvek ima pravo na nju, kao da je rodjena zbog mene.Osecam u sebi da ne postoji nijedan drugi razlog zbog koga udisem vazduh koji mirise na nju.
U rukama imam kosu sa kojom se igram, lice kome se smejem i ljubim, kapi od reke polako isparavaju, ostaje samo Tanja, sedi mi u krilo, grli me strasno, svaki deo mene ispituje kao da nista drugo ne postoji. Moje ruke su neumorni putnici koji putuju od njenog pocetka do samog kraja sve dok se spoje sa njenim, njeno telo je uzdrhtalo, spojilo se sa mojim.
Niko me vise ne pitao zasto stalno idem do reke, niko ne zna da idem do recne boginje koja me odabrala jer je videla moje srce kao da je njeno.
"Necu vise da te cekam", kaze ona, "Vraticu se sa tobom". "Nemam gde da se vratim", kazem ja.Povela me u dubine nasih strasti. Svet se oprostio od nas i ostavio nam ljubav...
Lepo napisano
