Svedoci smo doba kada je najgore biti broj, pozivati se na činjenice u potrazi za istinom. A broj smo poodavno, više, ili manje. Broj lične karte, broj žiro računa, broj garderobe, broj partnera, broj cipela, broj registarskih tablica...
Pojam koji iskazuje samu bit ove naše civilizacije laži, označava reč "postistina", reč godine u svetu po Oksfordskom rečniku za 2016. godinu. Tako smo pred kraj 2016. sleteli u eru kada istina ne da nije bila nužna, nego nije bila ni poželjna. Žan Bodrijar je davne 1981. g. u svom delu "Simulakrumi i simulacija" predvideo hiperrealnost koja nadilazi naš svet, koja osokoljena na krilima novih tehnologija napaja pojedinca novim utiscima mnogo veće nadražajne moći nego sama realnost.
Rijaliti programi su uvod u hiperrealnost, dok vrhunac živimo na društvenim mrežama i žutoj tabloidnoj štampi.
U ovoj eri važnost žurnalistike je nevažan pojam, tačnije, važnost se iscrpljuje pred zidom profita, klikanosti, čitanosti, lajkovanja... i nije važno da li će istina umreti iz hica ispaljenog iz sfere horoskopa, pseudonauke, lajf koučinga, napada trola, bota, flamera, hejtera, senzacionalizma, ili laži, a u cilju promocije, ili samopromocije pojedinca... Ne! To je nevažno! Pitanje je dana kada će poslednji urednik kapitulirati, baciti u kantu za đubre Pravilnik i reći: "Dajte što više sisa i ******! Jer - tržište tako hoće, ulagači i oglašivači tako hoće, vlasnici medija - tako moraju... Istina je mrtva, nema dokaza, nema odgovornosti. Jer, nužnost u kojoj živimo je do imbecilnosti pojednostavljena: jedna ******, tanga, sisa i senzacionalistički naslov nište naučne istine od kojih nam zavise životi, nište naučni trud u sekundi... Jer, u moru jeftine površnosti, neukosti kao vrline, u eri otvorene prodaje ljudskih sokova, u veku eksplozije senzacije koja serotoninom obliva naše ekstatičke mozgove - kome još treba istina?
Kakva nam je budućnost? Budućnost mislećeg homo sapiensa koji još uvek po kafanama, kancelarijama, internim sastancima dozvoljava sebi crnohumornu mrvicu političke, verske , nacionalne, moralne i intelektualne nekorektnosti?
Crna.
Ovo je era u kojoj će veštačka inteligencija pametnim filterima onemogućavati prodor informacija koje ne mogu biti kontrolisane i puštanje istih u javnost. Dok se to ne ustali, mejnstrim medijima i društvenim mrežama glavni pomagači će biti armija užasnih kreatura, trolova, botova, flamera, hejtera, čija je glavna uloga da zgade i zagade prostor koji bi trebalo da služi za zdravu polemiku i razmenu mišljenja i stavova... U prisustvu tih marioneta, svako ko je ispoljio drugačije kritičko, zdravo intelektualno mišljenje, bio je najstrašnije napadan, tako da sada imamo mnogo manji procenat ljudi na društvenim mrežama koji su spremni da iznesu svoje stavove u tom zagađenom prostoru. U isto vreme kada je novinarstvo umrlo, a net i društvene mreže postali opasno zagađeni i obesmišljeni bukom, besmislenim šumovima i glasovima, mi se nalazimo u nekoj vrsti izgubljenosti i ne znamo šta je rešenje. Ono što treba da znamo je da smo deo deo globalnog obesmišljavanja i zatvaranja interneta od prostornog, ka kanalisanim medijima, pomoću kojih bi se lakše upravljalo ljudima.
Sledi nam era nevidljivosti znanja i kreacije, jer pametni filteri će raditi svoje...
A istina s' početka - kao model i ideal? I nju će filter pod nazivom "neprijatnost" skinuti sa vidika. Da nas ne uznemirava...
Grlim vas sve redom, dok nas filteri ne razdvoje...
Pojam koji iskazuje samu bit ove naše civilizacije laži, označava reč "postistina", reč godine u svetu po Oksfordskom rečniku za 2016. godinu. Tako smo pred kraj 2016. sleteli u eru kada istina ne da nije bila nužna, nego nije bila ni poželjna. Žan Bodrijar je davne 1981. g. u svom delu "Simulakrumi i simulacija" predvideo hiperrealnost koja nadilazi naš svet, koja osokoljena na krilima novih tehnologija napaja pojedinca novim utiscima mnogo veće nadražajne moći nego sama realnost.
Rijaliti programi su uvod u hiperrealnost, dok vrhunac živimo na društvenim mrežama i žutoj tabloidnoj štampi.
U ovoj eri važnost žurnalistike je nevažan pojam, tačnije, važnost se iscrpljuje pred zidom profita, klikanosti, čitanosti, lajkovanja... i nije važno da li će istina umreti iz hica ispaljenog iz sfere horoskopa, pseudonauke, lajf koučinga, napada trola, bota, flamera, hejtera, senzacionalizma, ili laži, a u cilju promocije, ili samopromocije pojedinca... Ne! To je nevažno! Pitanje je dana kada će poslednji urednik kapitulirati, baciti u kantu za đubre Pravilnik i reći: "Dajte što više sisa i ******! Jer - tržište tako hoće, ulagači i oglašivači tako hoće, vlasnici medija - tako moraju... Istina je mrtva, nema dokaza, nema odgovornosti. Jer, nužnost u kojoj živimo je do imbecilnosti pojednostavljena: jedna ******, tanga, sisa i senzacionalistički naslov nište naučne istine od kojih nam zavise životi, nište naučni trud u sekundi... Jer, u moru jeftine površnosti, neukosti kao vrline, u eri otvorene prodaje ljudskih sokova, u veku eksplozije senzacije koja serotoninom obliva naše ekstatičke mozgove - kome još treba istina?
Kakva nam je budućnost? Budućnost mislećeg homo sapiensa koji još uvek po kafanama, kancelarijama, internim sastancima dozvoljava sebi crnohumornu mrvicu političke, verske , nacionalne, moralne i intelektualne nekorektnosti?
Crna.
Ovo je era u kojoj će veštačka inteligencija pametnim filterima onemogućavati prodor informacija koje ne mogu biti kontrolisane i puštanje istih u javnost. Dok se to ne ustali, mejnstrim medijima i društvenim mrežama glavni pomagači će biti armija užasnih kreatura, trolova, botova, flamera, hejtera, čija je glavna uloga da zgade i zagade prostor koji bi trebalo da služi za zdravu polemiku i razmenu mišljenja i stavova... U prisustvu tih marioneta, svako ko je ispoljio drugačije kritičko, zdravo intelektualno mišljenje, bio je najstrašnije napadan, tako da sada imamo mnogo manji procenat ljudi na društvenim mrežama koji su spremni da iznesu svoje stavove u tom zagađenom prostoru. U isto vreme kada je novinarstvo umrlo, a net i društvene mreže postali opasno zagađeni i obesmišljeni bukom, besmislenim šumovima i glasovima, mi se nalazimo u nekoj vrsti izgubljenosti i ne znamo šta je rešenje. Ono što treba da znamo je da smo deo deo globalnog obesmišljavanja i zatvaranja interneta od prostornog, ka kanalisanim medijima, pomoću kojih bi se lakše upravljalo ljudima.
Sledi nam era nevidljivosti znanja i kreacije, jer pametni filteri će raditi svoje...
A istina s' početka - kao model i ideal? I nju će filter pod nazivom "neprijatnost" skinuti sa vidika. Da nas ne uznemirava...
Grlim vas sve redom, dok nas filteri ne razdvoje...
U nekim drugim numerama, sviraju tango...ili techno...cirkusku muziku, evergrin ili death-metal....ali pevac je ovde zvezda.
