- Poruka
- 69.384
Људи генерално подлежу расистичкој причи када су у питању пси. Регистроване расе паса се сматрају супериорне у односу на нерегистроване расе или мешанце.
То јесте велика заблуда којој подлеже већина .
Пас је човеков помоћник и из те потребе су настале расе.Оне су гаранција да ће потомоство регистрованих раса давати младунце са истим особинама.
Али пси су јако давно престали да буду само помоћници у раду. Неупоредиво је већи број паса који су љубимци, а не радни пси.За љубимца је педигре потпуно небитан и није никаква гаранција престижности.
Тако смо стигли до ситуације у којој се расно нерегистровани пси и мешанци сматрајунижом категоријом.
Чињеница је да се хиперпродукцијом популарних раса ( што је последица моде и помодарства и нема никакве везе са стинским вредностима) те расе кваре .
Тако је од булдога који је биокасапски пас и служио у кланицама као помоћник који обара бикове, настао данашњи булдогкоји се тешко пење и уз степенице јер тешко дише и чије женке морају да се коте уз помоћ ветеринара.
Ево једног примера из света спорта.
Сибирски Хаски је деценијама био неприкосновен у След дог спорту, али то више није. Примат му је одузео Аласкан - Аљаски Хаски који није регистрован у књизи расних паса. Зашто питамо се. Зато што је Сибирац због своје лепоте и нарави данас углвном пас-љубимац и изложбени пас.Неупоредиво је мањи број Сибираца остао радни пас који се преже у саонице.
Мада увежени из Сибира Сибирски Хаски су под тим именом ушли у регистар расних паса (American Kennel Club) 1932. године.Интересантно је да су у Канади регистровани тек неколико година касније због противљења канандски престижних одгајивача због бојазни да ће се регистовањем почети да квари раса.
Тренинг Сибираца без снега.У позадини код камиона су и Аласкани.
Непризнати Аљаски Хаски
То јесте велика заблуда којој подлеже већина .
Пас је човеков помоћник и из те потребе су настале расе.Оне су гаранција да ће потомоство регистрованих раса давати младунце са истим особинама.
Али пси су јако давно престали да буду само помоћници у раду. Неупоредиво је већи број паса који су љубимци, а не радни пси.За љубимца је педигре потпуно небитан и није никаква гаранција престижности.
Тако смо стигли до ситуације у којој се расно нерегистровани пси и мешанци сматрајунижом категоријом.
Чињеница је да се хиперпродукцијом популарних раса ( што је последица моде и помодарства и нема никакве везе са стинским вредностима) те расе кваре .
Тако је од булдога који је биокасапски пас и служио у кланицама као помоћник који обара бикове, настао данашњи булдогкоји се тешко пење и уз степенице јер тешко дише и чије женке морају да се коте уз помоћ ветеринара.
Ево једног примера из света спорта.
Сибирски Хаски је деценијама био неприкосновен у След дог спорту, али то више није. Примат му је одузео Аласкан - Аљаски Хаски који није регистрован у књизи расних паса. Зашто питамо се. Зато што је Сибирац због своје лепоте и нарави данас углвном пас-љубимац и изложбени пас.Неупоредиво је мањи број Сибираца остао радни пас који се преже у саонице.
Мада увежени из Сибира Сибирски Хаски су под тим именом ушли у регистар расних паса (American Kennel Club) 1932. године.Интересантно је да су у Канади регистровани тек неколико година касније због противљења канандски престижних одгајивача због бојазни да ће се регистовањем почети да квари раса.
Тренинг Сибираца без снега.У позадини код камиона су и Аласкани.
Непризнати Аљаски Хаски
