1976!
Iskusan
- Poruka
- 5.110
“Počinjem ovu svoju priču,nizašto,bez koristi za sebe,iz potrebe koja je jača od koristi I razuma…Ne znam šta će biti zabilježeno,ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo,pa se više neće gubiti u kovitlacima magle,kao da nije ni bilo,ili da ne znam šta je bilo.Tako ću moći da vidim šta postajem,to čudo koje ne poznajem,a čini mi se da je čudo što nisam oduvek bio to što sam sad”
Januar.Nedelja.Budim se u uobičajeno vreme.Ne ,nisam proteklu noć proveo budan.Spavao sam mirno,bez posebnog uzbuđenja.Nisam ni jutros previše uzbuđen.Možda bi trebalo ,jer danas će,nadam se biti TO.Previše sam puta tome se radovao,bezrazložno,otupela je moja radost isčekivanja,navikao sam na razočaranja.
Nije ni važno kako sam upoznao Tamaru.Prilično neuobičajeno,moram priznati.
Ne,Internet tu nema nikakvog udela.
Oboje smo ,već odavno, prošli statistički prosek godina u kojima se gubi nevinost.Samo jedini Bog zna koliko je taj prosek tačan.Ljudi lažu,čak i u anonimnim anketama.
Oboje smo zreli ljudi ,zaposleni,savesno odrađujemo svoje obaveze,uzorni smo članovi društva.Zreli i nevini.
Ha,zvuči kao naziv filma.
Mislim da sam ja nevin iz objektivnih razloga a ona iz subjektivnih,jer,bar ženi je lako naći seks.Nismo to imali a svesni smo da je to neodoljiva ljudska potreba.Počinjemo da sumnjamo u sebe...pomalo i da se stidimo sebe.Sudbina ili slučaj su odlučili da se sretnemo onde gde je bilo malo verovatno da se nađemo,a možda je baš to bilo pravo mesto,ali nismo toga bili svesni.
Prošli smo one faze razgovora i verbalnog upoznavanja,vreme je da pokušamo dosegnuti ono što nikada nismo,a želimo odavno.
Ona je fakultetski obrazovana,radi posao koji sam,oduvek,smatrao plemenitim i uzvišenim.Ja radim celodnevno u pokušaju da zaradim dovoljno za račune i neophodne troškove.Ne živimo u istom gradu.Želimo da se sretnemo,želimo diskreciju.Želimo mi i da pokažemo drugima da i mi jedno drugo imamo,da nismo ništa gori od njih,ali to je nemoguće.Sprečavaju nas i subjektivne i objektivne okolnosti.Dogovorili smo da se nađemo na pola puta između naša dva grada.
Tek nedavno sam dobio vozačku dozvolu a još uvek nemam auto.Klimavim autobusom stižem u grad koji samo ovlaš poznajem.Već sa stanice vidim visoku zgradu na kojoj piše „hotel“.Kružim gradom tražeći neki kafić gde bi u diskretnoj atmosveri mogli popiti piće ,i možda,da se ljubimo.To je ono što ,objektivno,najviše očekujem od ovog susreta.Možda i neko hvatanje za sisu,kratko i brzo ,tek koliko da je osetim.
Ima dosta vremena do njenog dolaska,uočio sam jedan kafić i sada besciljno šetam.Dođoh i do hotela.Malo se premišljam i ulazim unutra.Sredovečna žena na recepciji mi ljubazno odgovara na pitanja.Već je navikla na ovakva interesovanja,preporučuje mi sobu sa bračnim ležajem i opciju „dnevni odmor“.Raspitujem se da li ima tople vode i grejanje,jer zima je a ovaj hotel ne deluje kao prebukiran.Ona mi potvrđuje.Izlazim napolje,još malo šetam i idem na stanicu da je dočekam.Ona dolazi vozom.Šetam po preonu ,začudo,strpljivim korakom.Gledam panoramu grada koji je stisnut između planina.Gotova da nema snega ,izuzev na vrhovima planina.Nije ni mnogo hladno.Oko mene tutnje neki vozovi.Osećam se onako kako sam zamišljao da se oseća čovek u mojoj ulozi,čovek koji čeka ženu koju voli i nada se seksu.Nemir u želudcu,kao da kiselina ga grize,i misli o njoj,samouverenost i radost iščekivanja koja počinje da me hvata.Ona stiže.Nema zagrljaja ni poljubaca,kao da se stidi ljudi okolo , sebe,čak i mene.Rukujemo se brzo,kao da želimo da što pređemo tu fazu i postanemo ono što rečima već jesmo.Brzim korakom krećemo ,ona pusta da vodim,pričamo neke obične fraze o putu,kada smo pošli itd
Dolazimo do odabranog kafića,ulazimo ,unutra gotovo pusto,nedelja je ,popodne.Pričamo mnogo i brzo,tiho da nas ne čuju konobarica i retki gosti.Držim njenu ruku u svojoj,topla je meka,diže mi se od tog dodira.Popijemo piće i krenemo dalje.Šetamo držeći se za ruke,konačno imam taj osećaj,znam sad kako to izgleda.Pučinast suton se hvata po ulicama,sa izloga svetluca osvetlenje,šetači se muvaju po pešačkoj zoni.Ja bezuspešno pokušavam naći kafić sa dovoljno diskretnim mestom gde bi mi ona dozvolila da pomilujem njene sise.Ne znam gde je park,relativno je toplo,mogli bi otići i dohvatiti se,bar malo.Opet ulazimo u jedan kafić i poručujemo sokiće.Seo sam do nje,na dvosed,gledamo na ulicu ,lepo je,srećni smo.Meni se sve priče učiniše besmislenim i ispričanim.Još nismo ni pola soka popili a ja se nagnuh ka njoj i upitah:“jesi li obikla brushalter“Ona tihim „mhmh“ i klimanjem glave potvrdi da jeste.“A što?“pita me.“Voleo bih da ti pomilujem sise“Ona ćuti.“Išao sam danas u hotel i raspitao se za sobu“Ona i dalje ćuti.“Hoćeš da odemo?“
„Ne znam“kaže tiho.
„Zar se plašiš“
„Ne ,nije to.Bojim se da se ne razočaraš.Ne želim da se izlažeš trošku,ne znam koliko to košta ni da li ću biti spremna da ONO uradim...“
„Nemoj brinuti o troškovima,samo želim da te milujem i da te vidim golu,ili bar nešto od toga.Ako nebudeš želela nećemo ništa raditi ,čak ni to.“I zaista mislim to što kažem,ne lažem je.Ona se zamisli i tiho reče:“Dobro,samo da odem do toaleta“
Krenemo,držeći se za ruke,pešačkom zonom do hotela.Ispred hotela je velika trafika otvorenog izloga.Ostavljam je u senci jednog kestena i prilazim da kupim kondome ,za svaki slučaj,ako budemo imali želju da imamo i zaštitu.Neću da se nešto otme kontroli i upropasti nam ovu divnu uspomenu koju ćemo oboje pamtiti.Kupujem kondome i dva sapuna za slučaj da hotelsko kupatilo nema one sapunčiće.Ona stoji u senci kestena kao da se stidi od prodavačice koja nas malopre videla da šetamo.
Ulazimo u hotel i ja prilazim recepciji.Ne radi ona od jutros,ali ja sigurnim glasom poručujem ono što mi je preporučeno.Žena je navikla da skriva svoju ljubopitljivost,ne zagleda moju pratilju,uzima mi ličnu kartu i daje ključeve.Za to vreme ona šeta nervozno po holu,pravac ulaz-lift.Prilazim,izimam je pod ruku ,ulazimo u lift.Soba je ,čini mi se,na 14 spratu.U liftu je nevešto poljubimo i zagrlimo.Brzo stižemo na željeni sprat.Hodnik je u polutami i pust.Naša soba je skoz desno.
__________________
Januar.Nedelja.Budim se u uobičajeno vreme.Ne ,nisam proteklu noć proveo budan.Spavao sam mirno,bez posebnog uzbuđenja.Nisam ni jutros previše uzbuđen.Možda bi trebalo ,jer danas će,nadam se biti TO.Previše sam puta tome se radovao,bezrazložno,otupela je moja radost isčekivanja,navikao sam na razočaranja.
Nije ni važno kako sam upoznao Tamaru.Prilično neuobičajeno,moram priznati.
Ne,Internet tu nema nikakvog udela.
Oboje smo ,već odavno, prošli statistički prosek godina u kojima se gubi nevinost.Samo jedini Bog zna koliko je taj prosek tačan.Ljudi lažu,čak i u anonimnim anketama.
Oboje smo zreli ljudi ,zaposleni,savesno odrađujemo svoje obaveze,uzorni smo članovi društva.Zreli i nevini.
Ha,zvuči kao naziv filma.
Mislim da sam ja nevin iz objektivnih razloga a ona iz subjektivnih,jer,bar ženi je lako naći seks.Nismo to imali a svesni smo da je to neodoljiva ljudska potreba.Počinjemo da sumnjamo u sebe...pomalo i da se stidimo sebe.Sudbina ili slučaj su odlučili da se sretnemo onde gde je bilo malo verovatno da se nađemo,a možda je baš to bilo pravo mesto,ali nismo toga bili svesni.
Prošli smo one faze razgovora i verbalnog upoznavanja,vreme je da pokušamo dosegnuti ono što nikada nismo,a želimo odavno.
Ona je fakultetski obrazovana,radi posao koji sam,oduvek,smatrao plemenitim i uzvišenim.Ja radim celodnevno u pokušaju da zaradim dovoljno za račune i neophodne troškove.Ne živimo u istom gradu.Želimo da se sretnemo,želimo diskreciju.Želimo mi i da pokažemo drugima da i mi jedno drugo imamo,da nismo ništa gori od njih,ali to je nemoguće.Sprečavaju nas i subjektivne i objektivne okolnosti.Dogovorili smo da se nađemo na pola puta između naša dva grada.
Tek nedavno sam dobio vozačku dozvolu a još uvek nemam auto.Klimavim autobusom stižem u grad koji samo ovlaš poznajem.Već sa stanice vidim visoku zgradu na kojoj piše „hotel“.Kružim gradom tražeći neki kafić gde bi u diskretnoj atmosveri mogli popiti piće ,i možda,da se ljubimo.To je ono što ,objektivno,najviše očekujem od ovog susreta.Možda i neko hvatanje za sisu,kratko i brzo ,tek koliko da je osetim.
Ima dosta vremena do njenog dolaska,uočio sam jedan kafić i sada besciljno šetam.Dođoh i do hotela.Malo se premišljam i ulazim unutra.Sredovečna žena na recepciji mi ljubazno odgovara na pitanja.Već je navikla na ovakva interesovanja,preporučuje mi sobu sa bračnim ležajem i opciju „dnevni odmor“.Raspitujem se da li ima tople vode i grejanje,jer zima je a ovaj hotel ne deluje kao prebukiran.Ona mi potvrđuje.Izlazim napolje,još malo šetam i idem na stanicu da je dočekam.Ona dolazi vozom.Šetam po preonu ,začudo,strpljivim korakom.Gledam panoramu grada koji je stisnut između planina.Gotova da nema snega ,izuzev na vrhovima planina.Nije ni mnogo hladno.Oko mene tutnje neki vozovi.Osećam se onako kako sam zamišljao da se oseća čovek u mojoj ulozi,čovek koji čeka ženu koju voli i nada se seksu.Nemir u želudcu,kao da kiselina ga grize,i misli o njoj,samouverenost i radost iščekivanja koja počinje da me hvata.Ona stiže.Nema zagrljaja ni poljubaca,kao da se stidi ljudi okolo , sebe,čak i mene.Rukujemo se brzo,kao da želimo da što pređemo tu fazu i postanemo ono što rečima već jesmo.Brzim korakom krećemo ,ona pusta da vodim,pričamo neke obične fraze o putu,kada smo pošli itd
Dolazimo do odabranog kafića,ulazimo ,unutra gotovo pusto,nedelja je ,popodne.Pričamo mnogo i brzo,tiho da nas ne čuju konobarica i retki gosti.Držim njenu ruku u svojoj,topla je meka,diže mi se od tog dodira.Popijemo piće i krenemo dalje.Šetamo držeći se za ruke,konačno imam taj osećaj,znam sad kako to izgleda.Pučinast suton se hvata po ulicama,sa izloga svetluca osvetlenje,šetači se muvaju po pešačkoj zoni.Ja bezuspešno pokušavam naći kafić sa dovoljno diskretnim mestom gde bi mi ona dozvolila da pomilujem njene sise.Ne znam gde je park,relativno je toplo,mogli bi otići i dohvatiti se,bar malo.Opet ulazimo u jedan kafić i poručujemo sokiće.Seo sam do nje,na dvosed,gledamo na ulicu ,lepo je,srećni smo.Meni se sve priče učiniše besmislenim i ispričanim.Još nismo ni pola soka popili a ja se nagnuh ka njoj i upitah:“jesi li obikla brushalter“Ona tihim „mhmh“ i klimanjem glave potvrdi da jeste.“A što?“pita me.“Voleo bih da ti pomilujem sise“Ona ćuti.“Išao sam danas u hotel i raspitao se za sobu“Ona i dalje ćuti.“Hoćeš da odemo?“
„Ne znam“kaže tiho.
„Zar se plašiš“
„Ne ,nije to.Bojim se da se ne razočaraš.Ne želim da se izlažeš trošku,ne znam koliko to košta ni da li ću biti spremna da ONO uradim...“
„Nemoj brinuti o troškovima,samo želim da te milujem i da te vidim golu,ili bar nešto od toga.Ako nebudeš želela nećemo ništa raditi ,čak ni to.“I zaista mislim to što kažem,ne lažem je.Ona se zamisli i tiho reče:“Dobro,samo da odem do toaleta“
Krenemo,držeći se za ruke,pešačkom zonom do hotela.Ispred hotela je velika trafika otvorenog izloga.Ostavljam je u senci jednog kestena i prilazim da kupim kondome ,za svaki slučaj,ako budemo imali želju da imamo i zaštitu.Neću da se nešto otme kontroli i upropasti nam ovu divnu uspomenu koju ćemo oboje pamtiti.Kupujem kondome i dva sapuna za slučaj da hotelsko kupatilo nema one sapunčiće.Ona stoji u senci kestena kao da se stidi od prodavačice koja nas malopre videla da šetamo.
Ulazimo u hotel i ja prilazim recepciji.Ne radi ona od jutros,ali ja sigurnim glasom poručujem ono što mi je preporučeno.Žena je navikla da skriva svoju ljubopitljivost,ne zagleda moju pratilju,uzima mi ličnu kartu i daje ključeve.Za to vreme ona šeta nervozno po holu,pravac ulaz-lift.Prilazim,izimam je pod ruku ,ulazimo u lift.Soba je ,čini mi se,na 14 spratu.U liftu je nevešto poljubimo i zagrlimo.Brzo stižemo na željeni sprat.Hodnik je u polutami i pust.Naša soba je skoz desno.
__________________
