(priče o kerećim ljubavima)
TALENAT
Meškica je bio prava mala nežnica.......dok nije čvrsto zauzeo pozicije u našim srcima. I dok nije narastao toliko da je njegova ljubav počela da boli. To je kereća strategija ako niste znali. Onda je počeo sa svojim fazonima i forama, pa je pridodao i sopstvene varijacije na umeće koje je naučio od keruša.....a sve sa onim umilnim pogledom sa sve veće glavudže. Iskrena da budem, nije dirao stvari kao većina drugih štenaca......maaaa ne.....
Samo jednom je izeo cipele....i to Macine kožne,duboke za sneg i ekstra kijamet. Mora da je moj muž nešto tražio, pa je zaboravio da te cipele prilikom preturanja po ormanu vrati na mesto......tek, jedna cipela nije više imala jezik......nije za cipele, nego Maca jedva nadje obuću da kupi zbog širokog stopala i visokog risa i ne smeju biti teške zbog vena koje ga muče.......ove su bile jedne od retkih koje su mu odgovarale......
Blesa je obožavao cveće......valjda zato što sam ja stalno čeprkala oko biljaka, tek, otkrili smo vanserijski talenat našeg kucova.....postao je hortikulturni ekspert........i ekspert za plastiku.....i ekspert za sredjivanje garaže. Hoću da kažem da psi, baš kao i ljudi, imaju sklonosti ka.......raznim delatnostima.Nije jurišao na kapiju kad i devojke.....jednostavno je ležao na tremu i posmatrao ih u stilu „bože kakve ludače, što li se deru“. Nekako je znao kada taj što ide ulicom ima nameru da udje kod nas u dvorište pa je tek onda polazio prema kapiji da gosta dočeka izigravajući badžu sve lajući onako bebeći opasno.Devojke su normalno nastavile da laju na vetar i da kidišu na nepostojeće izurpatore. Jurio je za Mazom i Mašom koje su ga svesrdno učile pravilima čopora.......kako je bio mali i trapav one su ga preskakale u jurišu dok on blentavo gleda u njih ne shvatajući ništa.....učile su ga šta su to ptičice, kako se kopaju rupe u travnjaku, kako se žicka hrana, kako se otvaraju vrata, pretura po kanti za djubre (Mazina specijalnost), kako se kuva sa mamom....Ovo mu se jako dopalo. Ah, nisam vam rekla.....naši psi znaju sva imena ukućana pa i nadimke ali ne znaju ko je Ljilja......znaju samo ko je mama. To sve stoga što su deca govorila idi kod mame, zove te mama, mama će ti dati da jedeš, mama treba mi ovo, mama vidi šta radi tvoj sin, mama,mama,mama......i kako pas da nauči ko je Ljilja? Nikako. Tako da sam ja za našu pametnu paščad mama. Po ceo dan je bio na obuci. Stvar je u tome da štene obučite da vas sluša dok ne prodje dovoljno vremena od revakcine. I tako, dok čekate da revakcina odradi svoje i mali ugursuz bude zaštičen od bolesti, iskoristite vreme i radite maksimalno sa njim. Naravno, sve kroz igru i nekih maksimalno 10 minuta u kontinuitetu jer su mali i koncentracija im je kratka. Nemojte ga ostavljati napolju samog satima, jer vaša krznena maskota ne samo da je slatka nego ima i malenu dušicu i malenu pamet. I dušica i pamet rade praveći karakter i to 24 sata. To vreme je jako, jako važno da razumete psa i da on vas razume naravno onako šteneći. E, kad sve to uradite, naravno uz pomoć svih ukućana, onda možete da krenete napolje. Najveća greška koji prave vlasnici mladih pasa je da ga čim stigne izvedu napolje sve onako euforično sretni jer je napokon stigla krznena loptica skočica zanemarujući vakcinu i revakcinu kao i činjenicu da samo sludjuju štene sa toliko različitih informacija odjednom. E, tek kada njihova šetnja, postane horor, uz uslov da se pas nije zarazio nikakvom bolešću, počinju da kukaju i da pitaju za savet šta sad.
Dok nije izašao van dvorišta u prvu šetnju maleni garavi je znao svoje ime, da dodje, da sedne, da da šapu, komande ne to, spavanje, klopa, mazimo se, nežno i donosio je lopticu ili ono što mu se baci. Još uvek je brkao imena ukućana ali je nepogrešivo znao ko je mama. „Zna“ je reč koja označava da štene u ovom uzrastu, tri-četiri meseca meseca, izvrši 60-70% izdatih komandi ali nikako savršeno, precizno, već onako bebeći smešno i slatko. Važno da je shvatio jer finese dolaze vremenom. I sve se opet uči tokom celog dana, dok radite nešto drugo zovnete ga da dodje ili da ode na mesto ili da vas prati, sedne......mnogo toga možete da radite sa štenetom u kući a da tome ne posvetite specijalno vreme. Tako se oni osećaju stalno potrebnim, sveprisutnim članom, nema agresivnosti i besa izazvanog vašim neobraćanjem pažnje a ne predstavlja neki napor jer štene želi samo da bude sa vama i ništa više.
Veliki problem smo imali sa repom. Tolike godine imamo bezrepe pse i jednostavno nismo navikli da rep uopšte postoji. Ko zna koliko puta smo ga nagazili, zatvarajući vrata priklještili bi rep......da ne pričam o ulasku u kola. Nikome nije jasno kako taj pas uopšte još ima taj deo tela i to u komadu. Em je veliki pas, em taj rep koji ne dozvoljava da mi diramo....četkamo ga, i vremenom je to postao lak posao i sve je u redu dok ne stignemo do repa.....e, tu nastaje borba. Svi u kući smo imali fobiju od tog dela njegovog tela. Zato smo uveli komandu „repić“. Kada ulazi u kola, na sedište ili u gepek pasata, pri zatvaranju vrata samo kažeš „repić“ i on ga savija oko nogu. Pametan pas......video je s kim ima posla.
Svašta sam saznala o njima i sa onim što sam već znala, kao i cela porodica, meleni je počeo da odlično savladjuje gradivo i prezdravio je.....što bi se reklo kod mene u kraju očitaveo se. Porasli smo do prve šetnje na Savi.
