- Poruka
- 394.720
"Tako divane Sremci" naziv je nove knjige novinara i književnika Miomira Filipovića Fiće koja je predstavljena u prepunoj dvorani pozorišta u Sremskoj Mitrovici.
Filipović je do sada objavio više od pedeset dela i dobitnik je najviših državnih priznanja u oblasti kulture.
Šalaj, svojta,brajko, vajda – samo su neke od reči kojima divane Sremci, zapisano je u knjizi
I danas se rado seća reportaže o ženi alasu u Kupinovu, kada mu je tokom intervjua prišao jedan stariji Sremac.
„Je li? Jesi l’ ti oženjen?”
Ja kažem nisam.
„A kol’ko imaš godina?”
Pa, rekoh mu, dvadeset devet.
„Pa ti si paždrokan!”
Svi se smeju, smejem se i ja, a šta je paždrokan – nemam pojma.
A to je matori momak koji se teško ženi.
Stručnjaci kažu da u svakodnevnom govoru koristimo oko dve hiljade reči, a naš bogati jezik raspolaže sa stotinak hiljada.
Zaboravljanjem starih reči gubimo i emociju koje one nose i zato ova knjiga ima posebnu vrednost.
„Neko će se možda iznenaditi ako kažem da je ona korisna i za negovanje književnog jezika, a i za očuvanje tradicije našeg narodnog govora
zato što se te dve stvari razdvajaju, međutim, one su tesno povezane”, kaže prof. dr Darko Tanasković.
Da prikupe rečničko blago, timu koji je radio srcem cilj je bio isti, jer je kažu „sećanje na loptu krpenjaču, školsku skamiju i braćelu iz komšiluka bilo vredno svakog truda”.
link
Filipović je do sada objavio više od pedeset dela i dobitnik je najviših državnih priznanja u oblasti kulture.
Šalaj, svojta,brajko, vajda – samo su neke od reči kojima divane Sremci, zapisano je u knjizi
I danas se rado seća reportaže o ženi alasu u Kupinovu, kada mu je tokom intervjua prišao jedan stariji Sremac.
„Je li? Jesi l’ ti oženjen?”
Ja kažem nisam.
„A kol’ko imaš godina?”
Pa, rekoh mu, dvadeset devet.
„Pa ti si paždrokan!”
Svi se smeju, smejem se i ja, a šta je paždrokan – nemam pojma.
A to je matori momak koji se teško ženi.
Stručnjaci kažu da u svakodnevnom govoru koristimo oko dve hiljade reči, a naš bogati jezik raspolaže sa stotinak hiljada.
Zaboravljanjem starih reči gubimo i emociju koje one nose i zato ova knjiga ima posebnu vrednost.
„Neko će se možda iznenaditi ako kažem da je ona korisna i za negovanje književnog jezika, a i za očuvanje tradicije našeg narodnog govora
zato što se te dve stvari razdvajaju, međutim, one su tesno povezane”, kaže prof. dr Darko Tanasković.
Da prikupe rečničko blago, timu koji je radio srcem cilj je bio isti, jer je kažu „sećanje na loptu krpenjaču, školsku skamiju i braćelu iz komšiluka bilo vredno svakog truda”.
link
