Такмичарско тржиште

[gost 159032]

http://en.wikipedia.org/wiki/Perfect_competition

За постојање и моделирање чистог такмичарског тржишта користе се 4 претпоставке:

1. Да постоји велики број купаца и продаваца, такавих да ни купци ни продавци не могу појединачно да утичу на тржиште.
2. Да не постоје препреке за улазак и излазак фирми са тржишта.
3. Да постоји потпуна информисаност.
4. Да је производ идентичан у свакој фирми.
5. Да само тржиште на ствара додатне трошкове
и други.


Одступање од ових претпоставки нам даје варијанте и одступања од такмичарског тржишта.

Тако да ће присуство само једног продавца, који је настао постављањем препрека за улазак на тржиште, обично државним мерама бити монопол.
Недостатак информација ће онемогућавати или отежавати функционисање тржишта.
А слични, али довољно различити производи ће дати микс такмичарског и моноплског тржишта, код нас је познато као брендирање.
Додатни трошкови тржишита имају ефекат на улазак и излазак фирми са тржишта.

 

[sasch]

zapravo se prevodi kao `savrsena konkurencija`, koje je extrem, teze dostizan.. u principu vlada konkurentsko trziste tj trebalo bi...
a pitanje je?

 

[gost 159032]

zapravo se prevodi kao `savrsena konkurencija`, koje je extrem, teze dostizan.. u principu vlada konkurentsko trziste tj trebalo bi...
a pitanje je?

Нема питања, видим да се пуно прича о слободној трговини, монополима и осталом, али збрда здола. Овде можемо да говоримо о такмичарском (конкрентском) тржишту, а као увод сам дао савршену конкренцију.

 

[SajaBg]

A zašto se polazi od pretpostavke da monopol nastaje "mešanjem države"? Da li postoji mešanje države koje ne izaziva monopol? Da li postoji mešanje države sa ciljem upravo da se suzbije monopol? Ispada da je monopol, kao negativna pojava u kapitalizmu, isključivo produkt mešanja države i da se nikako ne može pojaviti u takmičarskom/slobodnom tržištu. Ta pretpostavka po meni prosto nije ispravna. Uzmi bilo kakav zatvoreni sistem i napravi simulaciju slobodnog tržišta i videćeš da ćeš dobiti monopol i vrlo kratkom roku, bez ikakve intervencije sa strane.

 

[gost 159032]

Хајде прво да одаберемо један термин, може и конкурентстко тржиште, лакше ће нам бити.

Претпоставке су постављене као услови под којима модел савршене конкрунције може да функционише, без њих почиње да се понаша другачије, а крајњи циљ је постизање ефикасне дистрибиције у оквиру тржишта. Сматра се да се без тих претпоставки или не може достићи ефикасна дистрибуција или се тешко долази до ње.

По мени, супротност конкрентском тржишту је природни монопол. Ситуација у којој су почетни трошкови улагања велики, а каснији трошкови употребе, знатно мањи, да није реално очекивати више од једног произвођача, снабдевача, нпр, струја, вода, железница, путеви и сл. Покушаји стварања више фирми на таквим тржиштима обично воде у каснија спајања фирми и тежњу монополу. Нови приступ је да тамо где је то могуће раздвоје да се раздвоје по функцији, нпр. пруга је једна фирма, а железнички превозници друга, или дистрибуција струје је једна фирма, а произвођачи струје друга.

Други начин стварања монопола је стварање леганих препрека за улазак на тржиште, са којима је могуће манипулисати. нпр. патент је легалан начин стварања монопола, јер или сам производиш или свако ко хоће да производи мора да ти плати неку суму, међутим могућа су и штеловања прописа која фаворизују једну или пар фирми и на ту врсту монопола се обично мисли, када се говори о штетности монопола.

 

[KianyRiws]

Нема питања, видим да се пуно прича о слободној трговини, монополима и осталом, али збрда здола. Овде можемо да говоримо о такмичарском (конкрентском) тржишту, а као увод сам дао савршену конкренцију.

Prica se zbrda-dola,jer neki pisu samo da bi nesto napisali,a veze nemaju sa vezom.Takmicenje na trzistu postoji kod proizvodjaca i kod trgovaca koji te proizvode prodaju potrosacima,a njihova delatnost ne spada u nista drugo nego u usluge.Prioritet,a to je vazno znati,pripada ponovo proizvodnji.Kada se proizvodnja stavi u sam centar ekonomskih aktivnosti i ako ta proizvodnja nije ometena raznoraznim vidovima drzavne intervencije,tada takmicenje dovodi kroz odredjeno vreme,da se na trzistu pojavi mnogo konkurentnih proizvoda raznih proizvodjaca,koji se ravnaju po oceni potrosaca kako bi u blizoj buducnosti mogli jasnije da preciziraju daljnji tok svojih aktivnosti(uzimanje kredita,izlazak na berzu za skupljajnje sredstava koja ce se uloziti u daljnju proizvodnju,prosirenje kapaciteta iz vlastite stednje,razmatranje tehnoloskih inovacija kako bi se izbacilo vise robe sa vecim kvalitetom.....).Takmicenje je postojalo i u sistemima gde drzavni intervencionizam pomocu ideologije vladajucih ne dozvoljava zdravu konkurentsku borbu,ali u takvim sistemima ekonomski rezultati su na kraju obavezno porazavajuci tako da oni i nisu skolski primer konkurentskih aktivnosti proizvodjaca.Tema je u stvari vec otvorena na ovom pdf-u i zove se,,slobodno trziste",ali zbog neznanja pojedinih forumasa tema nije dala konacan odgovor mnogima,mada je dosta napisano dobrih postova koji su vodili u tom pravcu.Da bi znao svoju suprugu prepoznati na ulici,najpre moras znati kako ona izgleda.Tako je i ovde.Da bi znao prepoznati problem,.moras imati kakvo-takvo predznanje,pa sa tim znanjem lakse se prepoznaje ko sta pise i o cemu.Monopol,da sasvim budem konkretan,ovde se spominjao samo kao jedan od brojnih alata koje koristi drzava da bi omela slobodno trzisno delovanje.

 

[gost 159032]

Број фирми у конкурентском тржишту зависи највише од профита, тј. која је могућа цена и колики су трошкови, што је ближе савршеној конкурентности, то ће лакше варирати број фирми у складу са променама продајних цена и трошкова производње, што је тржиште удаљеније природно се формира мањи број фирми и у крајњем случају потребне су интервенције државе, да се не претворе у једну фирму или ако је само једна фирма да се контролише продајна цена или произведена количина.

На теми ''Слободно тржиште'', дошло је до поистовећивања конкурентског тржишта и слободне трговине, што по мени треба раздвојити. Протекционизам може да се користи и за заштиту конкурентског тржишта у оквиру државе, не само монопола.

 

[AlanViBritannia]

Protekcionizam vodi stvaranju beneficija za neka preduzeća, što će na kraju dovesti do nekog monopolskog oblika preduzeća (ili više njih u svojstvu oligopola).

 

[gost 159032]

Зависи шта подразумеваш под протекционизмом, ако су то царине, квоте и прописи осмишљени да спрече или ограниче улазак робе уопште или неке специфичне робе, онда не стоји тврдња да доводе до монопола.
Држава може да штити земљу од претераног увоза пољопривредних производа и да на тај начин штити велики број малих произвођача, који не могу да функционишу ако падне продајна цена.

 

[KianyRiws]

Број фирми у конкурентском тржишту зависи највише од профита, тј. која је могућа цена и колики су трошкови, што је ближе савршеној конкурентности, то ће лакше варирати број фирми у складу са променама продајних цена и трошкова производње, што је тржиште удаљеније природно се формира мањи број фирми и у крајњем случају потребне су интервенције државе, да се не претворе у једну фирму или ако је само једна фирма да се контролише продајна цена или произведена количина.

Ako drzava kontrolise neku firmu na taj nacin sto ce toj firmi odredjivati cenu njenog proizvoda ili kolicinu proizvedene robe-onda to nema veze sa nicim,jer je to cist drzavni intervencionizam.Kako razumeti ovu problematiku sasvim jasno?Tako sto se vracamo na pocetke realne ekonomije koja kaze da svaka nasa aktivnost potice od pojedinca,a ne od grupe i da svaki pojedinac o bilo cemu na trzistu ima svoj sud,koji nije objektivan nego je subjektivan.Imajuci u vidu cinjenicu da smo svi mi ujedno na trzistu i potrosaci i proizvodjaci( ili pruzaoci nekakvih usluga koje su nekome potrebne) tada dolazimo do logicnog zakljucka da broj kombinacija mogucih desavanja jeste neki broj kojeg bi najtacnije mogli napisati kao xy nepoznanica na n-tu,jer to je bas tacan broj za sve moguce varijacije koje se desiti mogu na jednom trzistu,a dolaze od subjektivnih vrednosti svega ukljucenog i kasnijeg delovanja na osnovu tih vrednosti.Takmicarsko trziste je postojalo i u nacistickoj Nemackoj,socijalistickoj SFRY,komunistickoj SSSR,kao i u vreme vavilonskih kraljeva,Rimskog Crastva,srednjevjekovnog mraka zdravog razuma do ovog danasnjeg stadijuma u kojem se trenutno nalazi kapitalizam na balkanskim prostorima.Dakle,drzava ne moze i ne sme intervenisati,jer menja sistem funkcionisanja trzista.

На теми ''Слободно тржиште'', дошло је до поистовећивања конкурентског тржишта и слободне трговине, што по мени треба раздвојити. Протекционизам може да се користи и за заштиту конкурентског тржишта у оквиру државе, не само монопола.

Slobodna trgovina podrazumeva da svako od nas,svojom slobodnom voljom,a u zavisnosti od svog materijalnog trenutnog stanja,svojih psihickih i fizickih mogucnosti te o kolicini znanja(teoretskog i prakticnog) u datom momentu krene u neku ekonomsku aktivnost sam po svom nahodjenju,neometen od bilo koga i nicim.Dakle,to je prvi preduslov slobodne ekonomije.Da bi ekonomija funkcionisala besprekorno,trziste mora biti oslobodjeno svih onih radnji koje ga mogu poremetiti,a najvise ga poremeti drzava,jer vlast zeli svojim intervencijama da namiri manjak u drzavnoj kasi koji je sama i napravila.Zasto je to tako,zasto vlast u stvari radi protiv sebe?Odgovor na to pitanje moramo potraziti u lekcijama koje je dao i ostavio prof.dr.Abraham Maslov,koji je rekao da postoje 4 prioriteta u covekovoj psihi i ti ga prioriteti nagone da radi u zivotu to sto radi.Prvi prioritet je osiguranje hrane za sebe.Mnogi od nas smatraju da je krajnje nemoralno da svoju zivotnu egzistenciju resavaju na taj nacin sto ce svesno ostetiti drugog coveka ili drustvo,bez obzira da li se radi o kradji novca u kuci ili o laganju javnosti dok se obavlja neka javna funkcija.Jos od vremena kada nismo imali drzave,pojedinci su shvatili da se grupama moze manipuilisati recima i da se iza tih reci moze steci imovinska korist.Na taj nacin,zahvaljujuci prethodnim iskustvima,vlast je dala legalnu moc pojedincima da se abnormalno obogate na racun drzavne kase i novca koji oni nisu nicim ni zasluzili ni zaradili.Taj primer je apsolutno prihvacen u celom svetu i traje vec vekovima.Vlast nosi sa sobom ne samo privilegije,nego i novac,a kod mnogih i najmanje odgovornosti za ucinjeno.Videvsi npr.sta se radi po kolonijama i kako se zloupotrebljava na razne nacine uloga i moc drzave,jos je u njegovo vreme Karl Menger pisao o tim problemima,a kada stvar ode predaleko,te probleme i resavao.Austrijska skola ekonomije je samo posle njega nastavila da proucava te probleme,daje objasnjenja i proporuke te se zakljucilo kao neumoljiva istina da se drzava mora povuci u okvire svoje osnovne funkcije(zastita svojih gradjana i njihove imovine pravnim i sredstvima prisile),a nikako joj se ne sme dozvoliti mesanje u ekonomska zbivanja.Slobodno trziste nosi sa sobom konkurentost i ta konkurencija izmedju proizvodjaca ili trgovaca,daje prednost potrosacima,jer oni mogu birati jeftinije,a bolje.U tom njihovom biranju,kao krajnji rezultat vidi se samo progres celoukupnog drustva.

Protekcionizam vodi stvaranju beneficija za neka preduzeća, što će na kraju dovesti do nekog monopolskog oblika preduzeća (ili više njih u svojstvu oligopola).

Logicno!!!

Зависи шта подразумеваш под протекционизмом, ако су то царине, квоте и прописи осмишљени да спрече или ограниче улазак робе уопште или неке специфичне робе, онда не стоји тврдња да доводе до монопола.
Држава може да штити земљу од претераног увоза пољопривредних производа и да на тај начин штити велики број малих произвођача, који не могу да функционишу ако падне продајна цена.

Nema tu,,sta se podrazumeva pod protekcionizmom".Ko upotrebljava protekcionisticke mere protiv drugog,realno gledajuci,u stvari protekcionizam upotrebljava protiv samog sebe.Zasto je opasno upotrebljavati protekcionizam?Danas,bez obzira na razvoj visokih tehnologija i napretka covecanstva uopste,nema drzave na ovoj planeti koja ima sve resurse i koja nije u situaciji da pojedine mora uvoziti.To je najveci problem i zato granice za trgovinu moraju ostati otvorene.Kad bi mi Kini npr.zabranili ili carinama podigli cene njihovih roba,verovatno bi i oni nama uzvratili na bilo koji bolan nacin.Sasvim je svejedno da li ce to biti politickim putem ili ekonomskim,cekali bi trenutak kad bi nam naplatitli nasu glupost.Mogu automatski i oni nama uvesti povecanje carina,sto znaci da svi oni nasi proizvodjaci zive od trgovine sa njima mogu staviti katanac na svoje firme.Tehnika uzvracanja udaraca ima dosta,da sad ne razvodnjavamo temu time.Mora se razumeti carinska politika i zasto je bolje imati medjudrzavne sporazume sa niskim carinama ili bez carina uopste,pa da se odmah shvati da se protekcionizmom ne sme igrati nikako.Ako trebaju primeri,mogu ih napisati.

Sto se tice zastite domacih prizvodjaca hrane,pa tu bar ne treba narocita pamet.Odgovori su uglavnom dati i to sasvim jasno,treba ih samo prepisati.Mi trebamo imati organizirane kompanije,koje rade sve poslove(od otkupa i organiziranja proizvodnje,prerade,pakovanja i izvoza te naplate vanjskim potrosacima) te one trebaju ici na te mega-profite,jer Srbija ima kapacitete da ostvari tako visoke prihode.Te kompanije namirivale bi spoljna trzista,a domace mogu namirivati pojedinci na nas tradicionalan nacin;znaci po pijacama,prodavnicama,superi hiper-marketima.Bilo bi je svakako vise i po nizim cenama.Naravno,te poslove treba kreditirati nasim bankama i treba podrzati kursom koji ne ide na ruku uvoznicima.Ozbilnji ljudi ovo resavaju za nedelju dana,a realizacija ide svojim prirodnim tokom.

 

[AlanViBritannia]

Зависи шта подразумеваш под протекционизмом, ако су то царине, квоте и прописи осмишљени да спрече или ограниче улазак робе уопште или неке специфичне робе, онда не стоји тврдња да доводе до монопола.
Држава може да штити земљу од претераног увоза пољопривредних производа и да на тај начин штити велики број малих произвођача, који не могу да функционишу ако падне продајна цена.

Ako ne mogu da funkcionišu znači da nisu dovoljno efikasni i da zbog njihove neefikasnosti celo društvo plaća cenu (kroz odvajanja iz budžeta, više cene proizvoda itd). Carine i protekcionizam su uvek loši, nisu dobri čak ni u vidu teorije druge najbolje opcije (tu su bolje subvencije od carina). Osnovna mikroekonomika.

Inače, tvrdnja o stvaranju monopola:
Ako je uvoz sirovina nekih ograničen, to znači da će se pomagati preduzeća u državi koja te sirovine proizvode, okej. Ako je jedno preduzeće u državi koje je zaštićeno jače od drugog, kroz određeni vremenski period će jače kupiti slabije. I onda se tako niz ponavlja do stanja monopola.

 

[AlanViBritannia]

Vidim da je i priča o nama takođe tu. Ja lično smatram da mi ne treba da investiramo preterano u proizvodnju bazičnih proizvoda, jer su oni manje isplativi. Treba davati izvozne subvencije za prerađevine, jer ako država subvencioniše proizvodnju na primer pekmeza od šljiva, ona preko proizvođača pekmeza (koji će sad više nabavljati zbog povećanog obima proizvodnje) pomaže i seljaku koji šljive uzgaja, jer će sad moći da proda veću količinu šljiva. Ovako da je subvencionisala direktno seljaka, on bi posadio 50ha i onda gledao u njih, jer nema tražnje. I onda evo nama malinara i mlekara koji prosipaju pred skupštinom mleko i gaze maline.

 

[gost 159032]

Ako ne mogu da funkcionišu znači da nisu dovoljno efikasni i da zbog njihove neefikasnosti celo društvo plaća cenu (kroz odvajanja iz budžeta, više cene proizvoda itd). Carine i protekcionizam su uvek loši, nisu dobri čak ni u vidu teorije druge najbolje opcije (tu su bolje subvencije od carina). Osnovna mikroekonomika.

Не плаћа цело друштво, плаћају само они који би хтели да купе производ или веће количине производа, од оне која им је тренутно доступна.

Међутим за земље наше величине, увозник постаја монополиста, јер ми нисмо у стању да упијемо ни делић њихове производње и на тај начин нестаје домаћа производња, као што се нама догодило, а смањењем производње, цело друштво трпи, зараде падају, као и куповна моћ и долазимо у ситуцију гору од претходне.
Треба узети у обзир да се теорија формира уз угла велих земаља, не малих.

Inače, tvrdnja o stvaranju monopola:
Ako je uvoz sirovina nekih ograničen, to znači da će se pomagati preduzeća u državi koja te sirovine proizvode, okej. Ako je jedno preduzeće u državi koje je zaštićeno jače od drugog, kroz određeni vremenski period će jače kupiti slabije. I onda se tako niz ponavlja do stanja monopola.

И сад си навео да постоје тржишта која су склона стварању монопола, то је већ познато и могуће и без протекционизма.

 

[gost 159032]

Ako drzava kontrolise neku firmu na taj nacin sto ce toj firmi odredjivati cenu njenog proizvoda ili kolicinu proizvedene robe-onda to nema veze sa nicim,jer je to cist drzavni intervencionizam.Kako razumeti ovu problematiku sasvim jasno?Tako sto se vracamo na pocetke realne ekonomije koja kaze da svaka nasa aktivnost potice od pojedinca,a ne od grupe i da svaki pojedinac o bilo cemu na trzistu ima svoj sud,koji nije objektivan nego je subjektivan.Imajuci u vidu cinjenicu da smo svi mi ujedno na trzistu i potrosaci i proizvodjaci( ili pruzaoci nekakvih usluga koje su nekome potrebne) tada dolazimo do logicnog zakljucka da broj kombinacija mogucih desavanja jeste neki broj kojeg bi najtacnije mogli napisati kao xy nepoznanica na n-tu,jer to je bas tacan broj za sve moguce varijacije koje se desiti mogu na jednom trzistu,a dolaze od subjektivnih vrednosti svega ukljucenog i kasnijeg delovanja na osnovu tih vrednosti.Takmicarsko trziste je postojalo i u nacistickoj Nemackoj,socijalistickoj SFRY,komunistickoj SSSR,kao i u vreme vavilonskih kraljeva,Rimskog Crastva,srednjevjekovnog mraka zdravog razuma do ovog danasnjeg stadijuma u kojem se trenutno nalazi kapitalizam na balkanskim prostorima.Dakle,drzava ne moze i ne sme intervenisati,jer menja sistem funkcionisanja trzista.

Ако постоји приватна фирма која гради пругу кроз земљу, да ли је логично да се отвори друга фирма која ће поред ње правити своју пругу, како би имали конкуренцију између две пруге (наравно пруге су у приватним власништвима фирми)?

 

[gost 159032]

Slobodna trgovina podrazumeva da svako od nas,svojom slobodnom voljom,a u zavisnosti od svog materijalnog trenutnog stanja,svojih psihickih i fizickih mogucnosti te o kolicini znanja(teoretskog i prakticnog) u datom momentu krene u neku ekonomsku aktivnost sam po svom nahodjenju,neometen od bilo koga i nicim.Dakle,to je prvi preduslov slobodne ekonomije.Da bi ekonomija funkcionisala besprekorno,trziste mora biti oslobodjeno svih onih radnji koje ga mogu poremetiti,a najvise ga poremeti drzava,jer vlast zeli svojim intervencijama da namiri manjak u drzavnoj kasi koji je sama i napravila.Zasto je to tako,zasto vlast u stvari radi protiv sebe?Odgovor na to pitanje moramo potraziti u lekcijama koje je dao i ostavio prof.dr.Abraham Maslov,koji je rekao da postoje 4 prioriteta u covekovoj psihi i ti ga prioriteti nagone da radi u zivotu to sto radi.Prvi prioritet je osiguranje hrane za sebe.Mnogi od nas smatraju da je krajnje nemoralno da svoju zivotnu egzistenciju resavaju na taj nacin sto ce svesno ostetiti drugog coveka ili drustvo,bez obzira da li se radi o kradji novca u kuci ili o laganju javnosti dok se obavlja neka javna funkcija.Jos od vremena kada nismo imali drzave,pojedinci su shvatili da se grupama moze manipuilisati recima i da se iza tih reci moze steci imovinska korist.Na taj nacin,zahvaljujuci prethodnim iskustvima,vlast je dala legalnu moc pojedincima da se abnormalno obogate na racun drzavne kase i novca koji oni nisu nicim ni zasluzili ni zaradili.Taj primer je apsolutno prihvacen u celom svetu i traje vec vekovima.Vlast nosi sa sobom ne samo privilegije,nego i novac,a kod mnogih i najmanje odgovornosti za ucinjeno.Videvsi npr.sta se radi po kolonijama i kako se zloupotrebljava na razne nacine uloga i moc drzave,jos je u njegovo vreme Karl Menger pisao o tim problemima,a kada stvar ode predaleko,te probleme i resavao.Austrijska skola ekonomije je samo posle njega nastavila da proucava te probleme,daje objasnjenja i proporuke te se zakljucilo kao neumoljiva istina da se drzava mora povuci u okvire svoje osnovne funkcije(zastita svojih gradjana i njihove imovine pravnim i sredstvima prisile),a nikako joj se ne sme dozvoliti mesanje u ekonomska zbivanja.Slobodno trziste nosi sa sobom konkurentost i ta konkurencija izmedju proizvodjaca ili trgovaca,daje prednost potrosacima,jer oni mogu birati jeftinije,a bolje.U tom njihovom biranju,kao krajnji rezultat vidi se samo progres celoukupnog drustva.

Ок, твоје схватање слободне трговине је превише широко.

 

[gost 159032]

Nema tu,,sta se podrazumeva pod protekcionizmom".Ko upotrebljava protekcionisticke mere protiv drugog,realno gledajuci,u stvari protekcionizam upotrebljava protiv samog sebe.Zasto je opasno upotrebljavati protekcionizam?Danas,bez obzira na razvoj visokih tehnologija i napretka covecanstva uopste,nema drzave na ovoj planeti koja ima sve resurse i koja nije u situaciji da pojedine mora uvoziti.To je najveci problem i zato granice za trgovinu moraju ostati otvorene.Kad bi mi Kini npr.zabranili ili carinama podigli cene njihovih roba,verovatno bi i oni nama uzvratili na bilo koji bolan nacin.Sasvim je svejedno da li ce to biti politickim putem ili ekonomskim,cekali bi trenutak kad bi nam naplatitli nasu glupost.Mogu automatski i oni nama uvesti povecanje carina,sto znaci da svi oni nasi proizvodjaci zive od trgovine sa njima mogu staviti katanac na svoje firme.Tehnika uzvracanja udaraca ima dosta,da sad ne razvodnjavamo temu time.Mora se razumeti carinska politika i zasto je bolje imati medjudrzavne sporazume sa niskim carinama ili bez carina uopste,pa da se odmah shvati da se protekcionizmom ne sme igrati nikako.Ako trebaju primeri,mogu ih napisati.

Sto se tice zastite domacih prizvodjaca hrane,pa tu bar ne treba narocita pamet.Odgovori su uglavnom dati i to sasvim jasno,treba ih samo prepisati.Mi trebamo imati organizirane kompanije,koje rade sve poslove(od otkupa i organiziranja proizvodnje,prerade,pakovanja i izvoza te naplate vanjskim potrosacima) te one trebaju ici na te mega-profite,jer Srbija ima kapacitete da ostvari tako visoke prihode.Te kompanije namirivale bi spoljna trzista,a domace mogu namirivati pojedinci na nas tradicionalan nacin;znaci po pijacama,prodavnicama,superi hiper-marketima.Bilo bi je svakako vise i po nizim cenama.Naravno,te poslove treba kreditirati nasim bankama i treba podrzati kursom koji ne ide na ruku uvoznicima.Ozbilnji ljudi ovo resavaju za nedelju dana,a realizacija ide svojim prirodnim tokom.

Кад ми немамо производњу, они заузимају монополистички положај, као што су га већ заузели.
Онда раде све да потенцијале подведу под своју контролу и онемогуће било какав развој домаће индустрије без њихове контроле.

 

[AlanViBritannia]

Не плаћа цело друштво, плаћају само они који би хтели да купе производ или веће количине производа, од оне која им је тренутно доступна.

U zbiru, celu društvo je na gubitku. Evo i kako:
- Prodavac zaista ostvaruje veći prihod, to stoji. (domaći prodavac)
Međutim, kupci plaćaju višu cenu za proizvod koji su pre mogli kupiti po nižoj ceni + plaćaju preko poreza za subvencije koje su nepotrebne. (ako je reč o subvencijama kao protekcionističkoj meri).
U zbiru, gubitak kupaca je uvek veći od profita prodavaca.

Међутим за земље наше величине, увозник постаја монополиста, јер ми нисмо у стању да упијемо ни делић њихове производње и на тај начин нестаје домаћа производња, као што се нама догодило, а смањењем производње, цело друштво трпи, зараде падају, као и куповна моћ и долазимо у ситуцију гору од претходне.
Треба узети у обзир да се теорија формира уз угла велих земаља, не малих.

Generalno, monopolista obično uvek postaje monopolista ako ima iza sebe neku državnu olakšicu. Ako država u potpunosti otvori tržište, uvek će se naći više od jednog, dva ili pet proizvođača koji će uvoziti nešto i tako neće biti monopola na tom tržištu. Istina, proizvodnja u toj grani (domaća proizvodnja) nestaje, ali se kapital seli. I tako je svima bolje - nezaposleni usled uvoza će naći novi posao skoro sigurno, tj. nezaposlenost se neće promeniti; svi će plaćati manje cene proizvoda; dolazi do razvitka onih grana gde zaista država ima prednost. Na primer, IT sektor je kod nas ostvario veći izvoz (bez pomoći) od poljoprivrednog (uz pomoć). Veća je šansa nama da se razvije IT sektor, nego da bez prestanka razvijamo poljoprivredu usled iluzije da ćemo "hraniti Evropu" iako će uvek neko biti tu produktivniji.

Teorija se posmatra iz svih uglova.

И сад си навео да постоје тржишта која су склона стварању монопола, то је већ познато и могуће и без протекционизма.

Naravno da postoje. Ali protekcionizam i ona koja nisu sklona može dovesti do tog položaja. U tome je razlika: bez protekcionizma grane gde su rastući prinosi ili postoje tehnološke prepreke mogu se razviti u monopole. Sa protekcionizmom to može bilo koja grana.

 

[gost 159032]

U zbiru, celu društvo je na gubitku. Evo i kako:
- Prodavac zaista ostvaruje veći prihod, to stoji. (domaći prodavac)
Međutim, kupci plaćaju višu cenu za proizvod koji su pre mogli kupiti po nižoj ceni + plaćaju preko poreza za subvencije koje su nepotrebne. (ako je reč o subvencijama kao protekcionističkoj meri).
U zbiru, gubitak kupaca je uvek veći od profita prodavaca.

Прво, заборавио сам да напоменем код претходне поруке, овим не оспораваш могућност постојања комепетитвног тржишта, већ тврдиш да оно постаје ефикасније особађањем увоза.

У принципу у праву си, али наставићу се у другом делу.

Generalno, monopolista obično uvek postaje monopolista ako ima iza sebe neku državnu olakšicu. Ako država u potpunosti otvori tržište, uvek će se naći više od jednog, dva ili pet proizvođača koji će uvoziti nešto i tako neće biti monopola na tom tržištu.

По твом мишљењу, колико водовода треба један град да има, са комплетном инфраструктуром, бунари, довод воде, канализација, пречишћавање, на истој локацији наравно?

Istina, proizvodnja u toj grani (domaća proizvodnja) nestaje, ali se kapital seli. I tako je svima bolje - nezaposleni usled uvoza će naći novi posao skoro sigurno, tj. nezaposlenost se neće promeniti; svi će plaćati manje cene proizvoda; dolazi do razvitka onih grana gde zaista država ima prednost. Na primer, IT sektor je kod nas ostvario veći izvoz (bez pomoći) od poljoprivrednog (uz pomoć). Veća je šansa nama da se razvije IT sektor, nego da bez prestanka razvijamo poljoprivredu usled iluzije da ćemo "hraniti Evropu" iako će uvek neko biti tu produktivniji.

Teorija se posmatra iz svih uglova.

Ово би и сам поменуо. Креативна деструкција. Пред налетом ефикасније призводње, гаси се мање ефикасна производња.
Само што у случају земље као што је наша не долази до обнављања производње и незапосленост расте, јер нема других гране које су конкрентне.
И не постоји гаранција да ће оне гране које јесу конкурентне запослити и делић радне снаге.

Овде бих направио и дигресију, иако је креативна деструкција реална опасност она се несме игнорисати, већ се мора прихватити, јер је то једини начин да се превлада заостатак у технологији. Нажалост наша земља није кренула тим путем.
И унапређења не треба ограничити само на ИТ сектор, и друге секторе је могуће унапредити бољим производним процесима и технологијама.

Naravno da postoje. Ali protekcionizam i ona koja nisu sklona može dovesti do tog položaja. U tome je razlika: bez protekcionizma grane gde su rastući prinosi ili postoje tehnološke prepreke mogu se razviti u monopole. Sa protekcionizmom to može bilo koja grana.

Може, али и не мора, ова реч битно мења твоју изјаву да протекционизам води у монопол.

 

[KianyRiws]

Vidim da je i priča o nama takođe tu. Ja lično smatram da mi ne treba da investiramo preterano u proizvodnju bazičnih proizvoda, jer su oni manje isplativi. Treba davati izvozne subvencije za prerađevine, jer ako država subvencioniše proizvodnju na primer pekmeza od šljiva, ona preko proizvođača pekmeza (koji će sad više nabavljati zbog povećanog obima proizvodnje) pomaže i seljaku koji šljive uzgaja, jer će sad moći da proda veću količinu šljiva. Ovako da je subvencionisala direktno seljaka, on bi posadio 50ha i onda gledao u njih, jer nema tražnje. I onda evo nama malinara i mlekara koji prosipaju pred skupštinom mleko i gaze maline.

Potpisujem!!!

Не плаћа цело друштво, плаћају само они који би хтели да купе производ или веће количине производа, од оне која им је тренутно доступна.

Placa celo drustvo.

Међутим за земље наше величине, увозник постаја монополиста, јер ми нисмо у стању да упијемо ни делић њихове производње и на тај начин нестаје домаћа производња, као што се нама догодило, а смањењем производње, цело друштво трпи, зараде падају, као и куповна моћ и долазимо у ситуцију гору од претходне.
Треба узети у обзир да се теорија формира уз угла велих земаља, не малих.



И сад си навео да постоје тржишта која су склона стварању монопола, то је већ познато и могуће и без протекционизма.

Da li mi ovde trebamo da objasnjavamo sve moguce varijante monopolskog polozaja ili da predocimo prednosti slobodnog trzisnog delovanja???

Ако постоји приватна фирма која гради пругу кроз земљу, да ли је логично да се отвори друга фирма која ће поред ње правити своју пругу, како би имали конкуренцију између две пруге (наравно пруге су у приватним власништвима фирми)?

Gde su to kod nas pruge u privatnom vlasnistvu?Nemojmo se ovde baviti teorijama i sta bi bilo-kad bi bilo,nego davajmo realne primere.Kada drzava odluci da gradi prugu,potrazice tenderom izvodjace radova.Firme koje imaju interes da odrade taj posao,prijavice se na tender i trazice za sebe taj posao,jer imaju neku pozitivnu racunicu.One firme koje ne vide za sebe tu nikakvu dobit,nece se ni prijavljivati.Sta ima drzava tu da dovodi konkurenciju?Ako bi drzava dovodila konkurentsku firmu,to automatski znaci da ona sa svojim parama,tj.nasim iz drzavnog budzeta stoji iz te firme.Ako je to tako,onda nema potrebe ni za tenderom ni za bilo kakvim cirkusom;das posao onome kome si i ranije zacrtao da ga das i ,,ciao ragazzi"!

Ок, твоје схватање слободне трговине је превише широко.

Bio sam precizan,da precizniji nisam mogao biti.

Кад ми немамо производњу, они заузимају монополистички положај, као што су га већ заузели.
Онда раде све да потенцијале подведу под своју контролу и онемогуће било какав развој домаће индустрије без њихове контроле.

Ne!

 

[gost 159032]

Potpisujem!!!

Placa celo drustvo.

Зависи, може да плати и отварањем граница.

Da li mi ovde trebamo da objasnjavamo sve moguce varijante monopolskog polozaja ili da predocimo prednosti slobodnog trzisnog delovanja???

Gde su to kod nas pruge u privatnom vlasnistvu?Nemojmo se ovde baviti teorijama i sta bi bilo-kad bi bilo,nego davajmo realne primere.Kada drzava odluci da gradi prugu,potrazice tenderom izvodjace radova.Firme koje imaju interes da odrade taj posao,prijavice se na tender i trazice za sebe taj posao,jer imaju neku pozitivnu racunicu.One firme koje ne vide za sebe tu nikakvu dobit,nece se ni prijavljivati.Sta ima drzava tu da dovodi konkurenciju?Ako bi drzava dovodila konkurentsku firmu,to automatski znaci da ona sa svojim parama,tj.nasim iz drzavnog budzeta stoji iz te firme.Ako je to tako,onda nema potrebe ni za tenderom ni za bilo kakvim cirkusom;das posao onome kome si i ranije zacrtao da ga das i ,,ciao ragazzi"!

Bio sam precizan,da precizniji nisam mogao biti.

Добио си прецизне индустирије које су природни монополи, ако се то не уклапа у твоју теорију, онда нешто није у реду са теоријом, зар не?

Ne!

Ок, твоје мишљење.

 

[KianyRiws]

Зависи, може да плати и отварањем граница.

Добио си прецизне индустирије које су природни монополи, ако се то не уклапа у твоју теорију, онда нешто није у реду са теоријом, зар не?



Ок, твоје мишљење.

Samo nesto da pojasnim oko ovoga,,placa celo drustvo",jer je to u stvari i najvaznije.Uvoznicki lobi se stvara uz pomoc drzavnih gluposti i neznanja,a monopolski polozaj sticu odredjeni ljudi iz materijalnog interesa nemoralnih drzavnih sluzbenika i sada vise o tome nema ni potrebe da pisem bilo sta.

Kada imamo normalno trzisno delovanje,gde potraznja odredjuje stepen proizvodnje,sve grane industrije su u tom momentu zaposlene; neka manje-neka vise,ali svi nesto rade i to proizvedeno prodaju.Kada se taj kakav-takav balans narusi npr.protekcionizmom ili monopolom nekog proizvodjaca(nebitno-domaci ili stranac) automatski se,,pokida ili slomi"neka grana industrije ili vise njih.To su grane vezane za artikle tog monopoliste koji je uz pomoc drzave mogao spustiti prodajnu cenu tog proizvoda.Zasto je on mogao spustiti cenu te robe?Ima vise razloga i recimo da mu je drzava obezbedila repromaterijal po extra povoljnoj i privilegovanoj ceni i on moze(ima osnova) da spusti prodajnu cenu i da kroz veoma kratko vreme zatvori proizvodnju kod svoje konkurencije.Radnici iz firmi gde je obustavljena potpuno proizvodnja( ili je u dobroj meri smanjena),morace uzeti svoje radne knjizice i otici ili na trziste rada ili da nastave u nekoj drugoj firmi,kako bi obezbedili svoju egzistenciju.Na Zapadu se taj problem resava veoma brzo i nije bolan kao npr. u drzavama gde je decenijama vladao socijalizam i gde su stanovnistvo ucili da se mora raditi samo u onoj profesiji za koju se zavrsila skola.Na Zapadu si radio u Detroitu u proizvodnji automobila,fabrika se zatvorila jer su Japanci zauzeli boilji polozaj i pocinjes da radis kao transportni radnik na zeleznici.Znaci,poslovi jedan sa drugim nemaju bas nikakve veze.Dakle,da se vratim na temu,monopolista je preuzeo posao i grane koje su direktno pogodjene njegovim monopolskim polozajem otpustaju radnike.Svi ti radnici kod kuce imaju nekoga,a svi zajedno su potrosaci na tom istom trzistu.Pocinje se kupovati manje,trose se preostale pare samo za neophodno.Taj novac koji oni vise ne zaradjuju ne dolazi vise onim granama industrije koje su radile vise dok nije stigao pomenuti monopolista.Kako i u tim granama dolazi do pada proizvodnje,morace i tamo da se mozda otpuste neki radnici,a mozda ce reducirati proizvodnju kako bi sacekali bolje dane na celom trzistu.Ti radnici gde je opala proizvodnja,nece sigurno dobiti vece plate,a i ove koje primaju automatski ce zbog izmenjene situacije poceti trositi opreznije.Cela privreda polako pocinje da belezi pad proizvodnje,jer se pojavio pad potrosnje.Sa padom u mnogim sektorima,nece biti ni novih ulaganja u tehnologiju,a bez ulaganja u tehnologiju nema ni bolje i naprednije proizvodnje.Sve stagnira i mozda stoji na mestu,ali da ide napred-ne ide sigurno.Sa tako smanjenim kapacaitetima,pocinje biti otezano punjenje drzavne kase iz koje se namiruju davanja za mnoge sluzbe: zdravstvo,policija,vojska,carina,penzije,deciji dodatak,socijalna pomoc,plate za birokratiju.Automatski se otvaraju sirom vrata za sverc,kriminal i korupciju.Sa ovim nabrojanim devijacijama u drustvu,samo se jos teze zivi,a cela klima za ekonomsko privredjivanja postaje otezano. Neko ce reci da ce taj monopolista prodati tu robu po snizenim cenama i da ce doci do neke ustede.Hoce,ali samo naizgled je to neka dobit.Dugorocno gledano,po sirini i duzini,cela stvar je losa i pravi veci minus nego plus.....jos ako je stranac u pitanju,tad je tragedija jos veca,jer profit zauvek napusta zemlju.

Dakle,celo drustvo placa cenu.To se naravno nece desiti sve za nekih 10 dana,ali vremenom za par meseci sigurno hoce.

 

[gost 159032]

Samo nesto da pojasnim oko ovoga,,placa celo drustvo",jer je to u stvari i najvaznije.Uvoznicki lobi se stvara uz pomoc drzavnih gluposti i neznanja,a monopolski polozaj sticu odredjeni ljudi iz materijalnog interesa nemoralnih drzavnih sluzbenika i sada vise o tome nema ni potrebe da pisem bilo sta.

Kada imamo normalno trzisno delovanje,gde potraznja odredjuje stepen proizvodnje,sve grane industrije su u tom momentu zaposlene; neka manje-neka vise,ali svi nesto rade i to proizvedeno prodaju.Kada se taj kakav-takav balans narusi npr.protekcionizmom ili monopolom nekog proizvodjaca(nebitno-domaci ili stranac) automatski se,,pokida ili slomi"neka grana industrije ili vise njih.To su grane vezane za artikle tog monopoliste koji je uz pomoc drzave mogao spustiti prodajnu cenu tog proizvoda.Zasto je on mogao spustiti cenu te robe?Ima vise razloga i recimo da mu je drzava obezbedila repromaterijal po extra povoljnoj i privilegovanoj ceni i on moze(ima osnova) da spusti prodajnu cenu i da kroz veoma kratko vreme zatvori proizvodnju kod svoje konkurencije.Radnici iz firmi gde je obustavljena potpuno proizvodnja( ili je u dobroj meri smanjena),morace uzeti svoje radne knjizice i otici ili na trziste rada ili da nastave u nekoj drugoj firmi,kako bi obezbedili svoju egzistenciju.Na Zapadu se taj problem resava veoma brzo i nije bolan kao npr. u drzavama gde je decenijama vladao socijalizam i gde su stanovnistvo ucili da se mora raditi samo u onoj profesiji za koju se zavrsila skola.Na Zapadu si radio u Detroitu u proizvodnji automobila,fabrika se zatvorila jer su Japanci zauzeli boilji polozaj i pocinjes da radis kao transportni radnik na zeleznici.Znaci,poslovi jedan sa drugim nemaju bas nikakve veze.Dakle,da se vratim na temu,monopolista je preuzeo posao i grane koje su direktno pogodjene njegovim monopolskim polozajem otpustaju radnike.Svi ti radnici kod kuce imaju nekoga,a svi zajedno su potrosaci na tom istom trzistu.Pocinje se kupovati manje,trose se preostale pare samo za neophodno.Taj novac koji oni vise ne zaradjuju ne dolazi vise onim granama industrije koje su radile vise dok nije stigao pomenuti monopolista.Kako i u tim granama dolazi do pada proizvodnje,morace i tamo da se mozda otpuste neki radnici,a mozda ce reducirati proizvodnju kako bi sacekali bolje dane na celom trzistu.Ti radnici gde je opala proizvodnja,nece sigurno dobiti vece plate,a i ove koje primaju automatski ce zbog izmenjene situacije poceti trositi opreznije.Cela privreda polako pocinje da belezi pad proizvodnje,jer se pojavio pad potrosnje.Sa padom u mnogim sektorima,nece biti ni novih ulaganja u tehnologiju,a bez ulaganja u tehnologiju nema ni bolje i naprednije proizvodnje.Sve stagnira i mozda stoji na mestu,ali da ide napred-ne ide sigurno.Sa tako smanjenim kapacaitetima,pocinje biti otezano punjenje drzavne kase iz koje se namiruju davanja za mnoge sluzbe: zdravstvo,policija,vojska,carina,penzije,deciji dodatak,socijalna pomoc,plate za birokratiju.Automatski se otvaraju sirom vrata za sverc,kriminal i korupciju.Sa ovim nabrojanim devijacijama u drustvu,samo se jos teze zivi,a cela klima za ekonomsko privredjivanja postaje otezano. Neko ce reci da ce taj monopolista prodati tu robu po snizenim cenama i da ce doci do neke ustede.Hoce,ali samo naizgled je to neka dobit.Dugorocno gledano,po sirini i duzini,cela stvar je losa i pravi veci minus nego plus.....jos ako je stranac u pitanju,tad je tragedija jos veca,jer profit zauvek napusta zemlju.

Dakle,celo drustvo placa cenu.To se naravno nece desiti sve za nekih 10 dana,ali vremenom za par meseci sigurno hoce.

Сличан сценарио имаш и кад пустиш слободан увоз у земљу која нема конкурентну привреду. Погледај нас.

Иначе постоји један парадокс, конкурентна тржишта не воде технолошком напретку, јер су трошкови истраживања исувише велики да би им се исплатили, зато се обично даје привремени монопол у виду лиценци и патената проналазачу, како би могао да исплати своје трошкове истраживања.

 

[AlanViBritannia]

Što se tiče uvoza, on nikako nema negativan uticaj na privredu. Ako je tržište liberalno (što ne znači samo otvoreno, već znači i adekvatno pravno regulisano, tj. postoje jasni zakoni koji se primenjuju na sve), onda će uvoz neminovno voditi povećanju standarda. Naravno, u prvom koraku će doći do pada zaposlenosti jer neke grane nestaju otvaranjem tržišta i uvozom. Međutim, uvoz će dovesti do seljenja kapitala u drugu granu, koja će zaposliti te ljude. I obično čak ljudi koji su pre radili u manje efikasnoj grani privrede, sada radeći u efikasnijoj grani imaju veće plate. ALI! Da bi ovaj drugi korak nastupio potrebno je imati jak pravni sistem koji je isti prema svima (tj. nemati firme koje su u povlašćenom državnom položaju) i imati mogućnost seljenja kapitala i rada u okviru privrednih grana.

Sa Daninog slajda: http://www.dodaj.rs/f/2S/TG/40Q1zo9S/screenshot1.png

Ovoj državi bi zaista dobrodošlo da profesori koji znaju šta pričaju, poput Danice Popović, održe neki javni čas o osnovama ekonomije. Jer svi se ekonomijom bave, a niko ne zna ništa (ne kažem za tebe, očigledno si upućen u materiju, nego za ordinary folk).

Прво, заборавио сам да напоменем код претходне поруке, овим не оспораваш могућност постојања комепетитвног тржишта, већ тврдиш да оно постаје ефикасније особађањем увоза.

Iskreno, zaista ne znam šta si hteo da kažeš ovim. xD

По твом мишљењу, колико водовода треба један град да има, са комплетном инфраструктуром, бунари, довод воде, канализација, пречишћавање, на истој локацији наравно?

Koliko god je to održivo. Ako postoje preduzeća koja su sposobna da donesu potrebne investicije u infrastrukturu, so be it. Konkurencija i u takvim granama je i više nego dobrodošla.

Ово би и сам поменуо. Креативна деструкција. Пред налетом ефикасније призводње, гаси се мање ефикасна производња.
Само што у случају земље као што је наша не долази до обнављања производње и незапосленост расте, јер нема других гране које су конкрентне.
И не постоји гаранција да ће оне гране које јесу конкурентне запослити и делић радне снаге.

Овде бих направио и дигресију, иако је креативна деструкција реална опасност она се несме игнорисати, већ се мора прихватити, јер је то једини начин да се превлада заостатак у технологији. Нажалост наша земља није кренула тим путем.
И унапређења не треба ограничити само на ИТ сектор, и друге секторе је могуће унапредити бољим производним процесима и технологијама.

IT sektor sam uzeo kao primer jer je očigledan primer pobede jednog sektora bez subvencija nad drugim, subvencionisanim sektorom. Moje mišljenje o kreativnoj destrukciji (iako to nije to, ali ajde. Kreativnu destrukciju je koristio Šumpeter za sasvim drugi vid događaja u ekonomiji - preduzetništvo) sam napisao na samom početku.

Може, али и не мора, ова реч битно мења твоју изјаву да протекционизам води у монопол.

Nijedna akcija nikog neće voditi direktno u monopol na tržištu (sem u komunizmu i socijalizmu kad je država dala samo jednoj firmi odobrenje da se bavi nekim poslom). Ali razlika je u tome što uz protekcionizam neke grane koje NIKAD ne bi postale monopolske/oligopolske da je u pitanju otvoreno tržište i slobodna spoljna trgovina, imaju veliku mogućnost da to postanu.

Samo da dodam nešto:

Monopol, kao monopol, nije uvek poguban. Poguban je u onom momentu kada toliko podigne cene i smanji količinu da bitno narušava tržišnu ravnotežu. Istina, savršen sistem jeste slobodna konkurencija, tj. savršena konkurencija, ali to je teorijski slučaj. Monopolistička konkurencija je ono što oslikava danas svetska tržišta i to se ne pokazuje uvek kao pogubno, iako svako preduzeće ima određenu količinu monopolske moći. Znači, monopol stvoren frikcijom tržišta zbog tehničkog progresa i napretka nije poguban per se, dok ne podigne cene proizvoda toliko da ozbiljno naruši stanje potoršača na tržištu.

 

[gost 159032]

Što se tiče uvoza, on nikako nema negativan uticaj na privredu. Ako je tržište liberalno (što ne znači samo otvoreno, već znači i adekvatno pravno regulisano, tj. postoje jasni zakoni koji se primenjuju na sve), onda će uvoz neminovno voditi povećanju standarda. Naravno, u prvom koraku će doći do pada zaposlenosti jer neke grane nestaju otvaranjem tržišta i uvozom. Međutim, uvoz će dovesti do seljenja kapitala u drugu granu, koja će zaposliti te ljude. I obično čak ljudi koji su pre radili u manje efikasnoj grani privrede, sada radeći u efikasnijoj grani imaju veće plate. ALI! Da bi ovaj drugi korak nastupio potrebno je imati jak pravni sistem koji je isti prema svima (tj. nemati firme koje su u povlašćenom državnom položaju) i imati mogućnost seljenja kapitala i rada u okviru privrednih grana.

Sa Daninog slajda: http://www.dodaj.rs/f/2S/TG/40Q1zo9S/screenshot1.png

Ovoj državi bi zaista dobrodošlo da profesori koji znaju šta pričaju, poput Danice Popović, održe neki javni čas o osnovama ekonomije. Jer svi se ekonomijom bave, a niko ne zna ništa (ne kažem za tebe, očigledno si upućen u materiju, nego za ordinary folk).

IT sektor sam uzeo kao primer jer je očigledan primer pobede jednog sektora bez subvencija nad drugim, subvencionisanim sektorom. Moje mišljenje o kreativnoj destrukciji (iako to nije to, ali ajde. Kreativnu destrukciju je koristio Šumpeter za sasvim drugi vid događaja u ekonomiji - preduzetništvo) sam napisao na samom početku.

Мало сам преуредио твоје постове, не замери.

То се дешава у оквиру друштва које је формирало нову технологију и шири је на своје тржиште. Нама се то дешава увозом, без постојања конкурентних грана привреде. Цео процес подразумева да постоје продуктивне гране привреде и да те гране имају капацитет да запосле вишкове, не објашњава шта се дешава када таквих грана нема или их има у малој мери или не захтевају велики број радника. Зато сам и рекао теорије добро функционишу у великим тржиштима, али не тако добро на малим.
Нама треба активна политика брзог развоја у бар неким гранама, укључујући и ИТ.

Iskreno, zaista ne znam šta si hteo da kažeš ovim. xD

На слободној трговини се инсистира зато што нуди ефкаснију расподелу добара од рестриктивне или изоловане привреде, међутим не говори нам да ли је изолована привреда пре тога била монополска или компетитвна.

Koliko god je to održivo. Ako postoje preduzeća koja su sposobna da donesu potrebne investicije u infrastrukturu, so be it. Konkurencija i u takvim granama je i više nego dobrodošla.

У томе и јесте цака, није одрживо ни исплативо, зато кад се и законски таква предузећа раздовоје, она теже спајању, чак и у великим економијама.

Nijedna akcija nikog neće voditi direktno u monopol na tržištu (sem u komunizmu i socijalizmu kad je država dala samo jednoj firmi odobrenje da se bavi nekim poslom). Ali razlika je u tome što uz protekcionizam neke grane koje NIKAD ne bi postale monopolske/oligopolske da je u pitanju otvoreno tržište i slobodna spoljna trgovina, imaju veliku mogućnost da to postanu.

Samo da dodam nešto:

Monopol, kao monopol, nije uvek poguban. Poguban je u onom momentu kada toliko podigne cene i smanji količinu da bitno narušava tržišnu ravnotežu. Istina, savršen sistem jeste slobodna konkurencija, tj. savršena konkurencija, ali to je teorijski slučaj. Monopolistička konkurencija je ono što oslikava danas svetska tržišta i to se ne pokazuje uvek kao pogubno, iako svako preduzeće ima određenu količinu monopolske moći. Znači, monopol stvoren frikcijom tržišta zbog tehničkog progresa i napretka nije poguban per se, dok ne podigne cene proizvoda toliko da ozbiljno naruši stanje potoršača na tržištu.

Ово је ок, са овим могу да се сложим, али ово је другачије него прва изјава о протекционизму.

Проблем са монополом је што не нуди ефикасну расподелу средстава, али је у неким случајевима неизбежан, а у другима потребан, за све остало је најбоља савршена конкуренција или што ближе могуће.

 

[AlanViBritannia]

То се дешава у оквиру друштва које је формирало нову технологију и шири је на своје тржиште. Нама се то дешава увозом, без постојања конкурентних грана привреде. Цео процес подразумева да постоје продуктивне гране привреде и да те гране имају капацитет да запосле вишкове, не објашњава шта се дешава када таквих грана нема или их има у малој мери или не захтевају велики број радника. Зато сам и рекао теорије добро функционишу у великим тржиштима, али не тако добро на малим.
Нама треба активна политика брзог развоја у бар неким гранама, укључујући и ИТ.

Ne mora tržište biti preterano napredno i veliko da bi se postigli pozitivni efekti uvoza. Takođe, pod uvozom se ne misli samo na uvoz proizvoda, već i na uvoz kapitala. Uvozom kapitala investitori donose svoju tehnologiju ako vide da ima načina da im se ta investicija vrati, što dovodi do napretka koji obećava veću zaposlenost i plate. Sam uvoz će dovesti do napretka, ako već do napretka iznutra ne može doći.

На слободној трговини се инсистира зато што нуди ефкаснију расподелу добара од рестриктивне или изоловане привреде, међутим не говори нам да ли је изолована привреда пре тога била монополска или компетитвна.

Ne vidim kako je bitna tržišna uređenost pre otvaranja privrede. Iako je bila kompetitivna, što je slabo moguće u zatvorenoj privredi, opet je efikasnost bila manja jer nijedna država nije samozadovoljavajuća i nema sve što može da podmiri želje i potrebe građana. Što znači da je uvek bilo onih koji nisu mogli da kupe proizvode koje su hteli.

У томе и јесте цака, није одрживо ни исплативо, зато кад се и законски таква предузећа раздовоје, она теже спајању, чак и у великим економијама.

Ovo je tačno u velikom broju slučajeva, ali nije uvek tačno. Imamo primer telefonskih mreža, kablovskih mreža, transporta. To su takođe oblasti koje teže da se formiraju u obliku prirodnog monopola, ali je postojanje konkurencije sigurno moguće. Čak i u elektroprivredi može doći do pojave konkurencije ako nema barijera ulasku. Spajanje dva velika preduzeća, ili tri, u jedno je retko ostvarivo. Ako postoje tri "monopola", tj. oligopola na tržištu, opet je to bolja situacija nego ako postoji jedan monopol, iz proste činjenice da će doći do cenovnih ratova, tj. do uticaja konkurencije na snižavanje cene. Ako je monopol, sve pada u vodu.

Ово је ок, са овим могу да се сложим, али ово је другачије него прва изјава о протекционизму.

Stojim pri mišljenju da je protekcionizam loš i da će voditi monopolu u krajnjem slučaju. Ako se ne vežemo za ekstrem, protekcionizam stvara uslove za pojavu monopola u svakom slučaju, koji će se verovatno obrazovati, ali ne mora biti.

Проблем са монополом је што не нуди ефикасну расподелу средстава, али је у неким случајевима неизбежан, а у другима потребан, за све остало је најбоља савршена конкуренција или што ближе могуће.

Zavisi od roka na koji gledaš. U dugom roku svakako, monopol je apsolutno štetan. U kratkom roku, monopol je neizbežan (usled tehničkog progresa koji si naveo kao primer). Ali će doći do promene u tehničkom ciklusu proizvoda, tj. takav monopol će sigurno izgubiti monopolsku poziciju u budućnosti.
Ali bitno je da stvaranje takvog tehnološkog napretka vodi ka boljitku ukupne civilizacije u svakom smislu, i ekonomskom i društvenom.