Ноћас ће ме синови мога оца донети теби,
на носиљци украшеној цвећем,
уз песму мисирских плесачица,
покривену велом од ђердана,
са наруквицама од пет сикала сребра
и гривнама од злата.
На коже jaреће сешћу, у шатору твоје мајке,
као некада Сара и Ана и Рута и Јудита,
као моја мајка што је,тако ћу и ја - као што ће и моја кћи,
када буде стасала.
И пустићу да са мене скинеш и злато и бисер,
у тишини светој, нагнувши главу над плетенице,
влажног даха сапетог у грлу, да познаш ону коју за себе узе.
А онда заспи, ко дете чедан, на мојој руци као на дојци,
да кришом спустим, кад Месец зађе,
усне на очи што су једном, на Јордану,
из прикрајка гледале моја леђа без хаљине.
(Лејли)
на носиљци украшеној цвећем,
уз песму мисирских плесачица,
покривену велом од ђердана,
са наруквицама од пет сикала сребра
и гривнама од злата.
На коже jaреће сешћу, у шатору твоје мајке,
као некада Сара и Ана и Рута и Јудита,
као моја мајка што је,тако ћу и ја - као што ће и моја кћи,
када буде стасала.
И пустићу да са мене скинеш и злато и бисер,
у тишини светој, нагнувши главу над плетенице,
влажног даха сапетог у грлу, да познаш ону коју за себе узе.
А онда заспи, ко дете чедан, на мојој руци као на дојци,
да кришом спустим, кад Месец зађе,
усне на очи што су једном, на Јордану,
из прикрајка гледале моја леђа без хаљине.
(Лејли)
svakoga dana, u svakom pogledu, sve vise...