Slusala sam jednom kako huci vetar…zavija i place.
Osetih u trenu da mi srce gori,da mi srce skace.
To vetar meni, svoje tajne prica, zasto je nemiran…
Na koga se ljuti, zasto place danas, na koga je kivan.
Slusajuci pricu, sanjala sam snove, sa njime plakala,
Shvatila sam tada da je vetar bice koje sam postala.
Nije tuga samo ono sto osetis kad srce zaboli…
Tuga je kad ne mozes da ucinis nista da te neko voli.
Znam, poznajem sebe, izvore iz duse, iz oka mog plam,
Slusajuci vetar jedno sam shvatila: ja voleti znam!
Tajnu vetra necu nikome otkriti, molio me on…
Hukanje me njegovo na moj bol podseti, isti mu je ton.
ali zraci probijaju...
ali da je vrelo, vrelo je...
