Tajna skrivena u jednoj od Dalijevih najzagonetnijih slika

[Nina]

U svetu umetnosti, malo je dela koja tako vešto manipulišu percepcijom kao “Adolescencija” Salvadora Dalija.

Kada stanete pred ovo remek-delo iz 1941. godine, gotovo je nemoguće ne podleći prvoj impresiji. Nos formiran od figure žene, oči od kuća u daljini, usta kod dečaka koji se skriva. Većina posmatrača tu se i zaustavlja, zadovoljna otkrićem pametne iluzije. Ali Salvador Dalí nikada nije bio umetnik površnosti. On poziva na dublje kopanje, na dešifrovanje sveta koji je stvorio. Ako dopustite očima da se prilagode, iluzija lica se raspada, a pred vama se otvara složena scena: žena u meditativnoj pozi na obali, dečak koji se pripija uz nju, brda, preorana polja i udaljeni arhipelag. Scena deluje mirno, ali je nabijena potisnutom energijom.

 

[Nina]

 

[Nina]

Da bi nas dodatno zbunio, Dalí ubacuje tragove koji naizgled vode u pogrešnom smeru. U gornjem levom uglu, gotovo nevidljivo, ispisane su reči “Pour Vous” (Za vas). To je bio naziv popularnog francuskog filmskog časopisa koji je ugašen usled nemačke okupacije – suptilan komentar na nestanak jedne kulturne epohe. Figura žene, kako sugeriše njen profil, mogla bi biti tada poznata austrijska glumica Beti Stokfild. Ali ovo su samo dimne zavese, slojevi koje treba oljuštiti da bi se došlo do istine.

Ključ za razumevanje slike leži u Dalijevom čuvenom “paranoično-kritičkom metodu” – tehnici koju je sam razvio kako bi “sistematizovao konfuziju” i materijalizovao svoje najdublje opsesije i strahove.Kada se razgrnu svi lažni tragovi, otkriva se prava, duboko lična priča. Dečak na slici nije bilo koji dečak – to je sam mladi Salvador Dalí. A žena koja dominira kompozicijom nije glumica, već centralna figura njegovog detinjstva – njegova voljena i obožavana dadilja, Lusija.

 

[Nina]

Otkrićem njihovog pravog identiteta, slika prestaje da bude puka optička varka i postaje pozornica za jedno formativno, traumatično sećanje. Dalí nas vraća na dan vojne parade u njegovom rodnom Figerasu. Tada je, kao dečak, prvi put ugledao devojku po imenu Galučka, koja je postala predmet njegove silne, gotovo bolne erotske fiksacije. Preplavljen bujicom do tada nepoznatih osećanja – snažnom žudnjom pomešanom sa jednako snažnim, parališućim stidom – mladi Salvador nije mogao da podnese njen "nepodnošljivi pogled". Jedino utočište od te bujice emocija pronašao je skrivajući se iza leđa svoje sigurne luke, svoje dadilje Lusije

Tako se ceo pejzaž pretvara u mapu Dalijeve psihe. Stena u obliku ženskog tela predstavlja stabilnost i zaštitu koju mu je pružala dadilja, dok se on, malen i ranjiv, skriva od sveta i od sopstvenih probuđenih nagona. Slika je, dakle, zamrznuti trenutak unutrašnjeg konflikta – borbe između želje da se gleda i straha od toga da se bude viđen.( lola magazin)

 

[Nina]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[Nina]

Slika Adolescencija bila je ukradena 1. maja 2009. godine iz Muzeja realističke umetnosti Šeringa u Spanbruku na severu Holandije.
Slika je pronadjena sedam godina kasnije

 

[Nina]

 

[colonel kurtz]

dali je bio pomalo i zaebant, ali vrhunski....svi veliki umetnici su takvi.
sumnjam da je nesto hteo da podmetne kao poruku, ali ako mnogi vide, ko zna, mozda.

meni je uvek zanimljivija tajna leonardove salvator mundi ili poznate pusenove et in arcadia ego....koje bila motiv za one knjige.