Zašto je čovek levoruk ili dešnjak ostaje jedna od najvećih misterija ljudske rase danas.
Svakog jutra milioni ljudi se bude sa osećajem da je sve obrnuto, naopako i da im ništa ne ide u prilog. Ručka se nalazi na suprotnoj strani od vrata, menjač u automobilu se nalazi na nepraktičnoj desnoj strani, alat je prilagođen desno... Svet kao da je sav okrenut udesno. Termin „levo“ je dobio mnoga pogrdna značenja. To uglavnom znači nešto pogrešno, neprikladno i netačno.
Da li je zaista pogrešno biti levoruk? Mišljenja su podeljena, ali idemo dalje.
Ko su levoruki i da li se razlikuju od dešnjaka? To su uglavnom muškarci - dve trećine su muškog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Utvrđeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji koji su levoruki imaju levoruku decu. Škotsko-irska porodica Ker (od galske reči „levo“) imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine izgradili specijalne stepenice u svom zamku „Fernihirst“ za opsluživanje muških članova porodice koji su se bavili mačevanjem.
Međutim, levorukost se ne pripisuje samo genima. Oko 84 odsto levorukih je rođeno u porodicama u kojima se „stvari drže i menjaju desnom rukom“. Osim toga, u 12 odsto slučajeva genetski identičnih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi dešnjak. Mnogi danas smatraju da ne treba postavljati pitanje: Zašto su neki ljudi levoruki, već – zašto je tako malo levorukih?
Levoruki ljudi čine samo 10 odsto stanovništva. Međutim, tako je sa ljudima. Sve ostale vrste, od šimpanzi do činčila, koriste se u jednakom broju levom ili desnom rukom.
њених чланова леворука.
U potrazi za objašnjenjem – kako funkcioniše mozak kod levorukih ljudi, naučnici su došli do zaključka da je desna ruka povezana sa levom stranom mozga i – obrnuto. Dešnjaci u 95 odsto slučajeva imaju centar za govor i komunikaciju jezikom koji se nalazi u levoj hemisferi mozga, dok je kod levorukih opet drugačije. U samo 15 odsto slučajeva njihov govor kontroliše suprotna, odnosno desna strana mozga. Stručnjaci objašnjavaju da kod levorukih osoba govor u 70 odsto slučajeva kontroliše leva strana mozga, a preostalih 15 odsto ima govorni centar i jezik u obe hemisfere mozga.
Neobična statistika
Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logične informacije, dok desna ima odlučujući uticaj na emocije i raspoloženje osobe. Ovo objašnjava zašto su levoruki ljudi u većoj opasnosti od drugih da pate od šizofrenije i pate od raznih fobija i manične depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levoruki ljudi češće podižu ruke.
Među njima je oko tri puta više samoubistava nego desničara. Tada se pokazalo da su levoruki ljudi znatno osetljiviji na dejstvo određenih lekova. Američki istraživač Piter Irvin došao je do zanimljivog otkrića: Lekovi sa antidepresivnim dejstvom, sedativi, pa čak i aspirin, izazivaju mnogo bržu reakciju u moždanim ćelijama levičara. Osim toga, čini se da su levoruki duplo podložniji dijabetesu, reumatoidnom artritisu, čirevima, slabosti mišića...
Naučnik iz Glazgova je otkrio da su disleksija i mucanje 12 puta češći kod levorukih. Uz navedene takve predispozicije, na prvi pogled postaje neverovatno kako ti ljudi uopšte žive.
Ali, nije tako, naprotiv. Levorukost ima svoje prednosti. Kamila Benbou, univerzitetska profesorka u Ajovi, SAD, u svom istraživanju je zaključila da 20 odsto matematičkih genija piše levom rukom.
Mensa, udruženje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe navodi da je petina njenih članova levoruka.Sposobnost da se integrišu karakteristike „logičke” leve strane mozga i „intuitivne” ili umetničke desne strane često omogućava levorukim ljudima da se izraze u mnogim poljima ljudske aktivnosti.
Izvor atma.hr /conopljanews.net
Glavne uloge
Levoruki ljudi su takođe igrali ključnu ulogu u mnogim ratovima u ljudskoj istoriji. Legendarne vojskovođe kao što su Aleksandar Veliki, Julije Cezar, Napoleon - kao i njegova supruga Žozefina, bili su levoruki.
Mikelanđelo je oblikovao čuvenu Davidovu skulpturu tako što je u levu ruku stavio praćku kojom je David trebalo da pobedi Golijata. U Bibliji postoji zapis o oko 700 levorukih ljudi koji su nepogrešivo kamenovali određenu metu.
Levoruki ljudi su uvek imali nešto poseban položaj. Za njih se kaže da su neobični, buntovni koji odbijaju da se ponašaju „kao ostatak sveta“ od najranijeg detinjstva. Ukratko, ljudi koji nisu sasvim „normalni“. Danas su nastavnici i roditelji popustljiviji i dozvoljavaju levorukoj deci da se ponašaju u skladu sa svojim prirodnim sklonostima, a da ih ne ometaju. Ali uprkos tome, oni nisu brojniji nego ranije. I dalje su u manjini i imaju najviše 10-13 odsto.
Mnogi eksperimenti sa pacovima, mačkama i šimpanzama su pokazali da ili koriste oba uda, a ako favorizuju jedan, među njima je podjednak broj levorukih i dešnjaka.
Otkud, dakle, poreklo opšte dominacije prava u čoveku?
Odgovor na ovo pitanje zahteva najnovija saznanja iz antropologije, neurologije i genetike. Taj disbalans desno-levo nije od juče. Arheolozi su, na primer, primetili znake upotrebe desne ruke na alatima koji su pripadali drevnim ljudima pre više od 30.000 godina. Čini se da je samo mali deo predmeta pripadao levorukim. Neki paleontolozi su čak primetili prevlast dešnjaka od pre 1,9 miliona godina. Čini se da uticaj kulture nije dovoljan da objasni ovu superiornost.
Svakako, nijedno društvo ne nameće upotrebu leve ruke, dok mnogi to osuđuju. Držanje desne ruke ponekad je suprotno svakoj logici, jer bi arapske zemlje, na primer, imale veliki interes da favorizuju upotrebu leve ruke, bar kada je u pitanju pisanje, pošto se to radi s desna na levo. Međutim, arapski kaligrafi su uglavnom dešnjaci.
Ipak, uprkos poteškoćama u učenju, a ponekad i pritiscima, levoruki su i dalje prisutni. Pitanje je, dakle, dvojako: zašto su dešnjaci toliko brojni i zašto levoruki ljudi, iako u manjini, i dalje postoje?
Kontrole levog desnog krila
Psihološko poreklo ovog fenomena ostaje nepoznato. Pokušano je da se uspostavi veza sa nervnim funkcijama raspoređenim u desnoj i levoj polovini mozga. Motoričke komande za desnu ruku nalaze se u levoj hemisferi kao i u nervnim centrima govora. Dominacija desne hemisfere se ponekad primećuje kod levorukih ljudi kada je u pitanju govor. Ali ovo nije tako često da bi se moglo zaključiti da postoji fiziološka veza između govora, koji je odlika ljudske vrste, i sklonosti korišćenju leve ili desne ruke.
S druge strane, naše znanje o svim suptilnostima razvoja mozga je još uvek nedovoljno. Što se tiče teorije da su levoruki kreativniji od dešnjaka, to je popularnije verovanje od naučne stvarnosti, kažu istraživači. Ali do sada, pre svega, nema objašnjenja zašto levoruki ljudi predstavljaju manji, ali stabilan deo populacije. Da li je to, možda, genetski fenomen? Porodična transmisija sklonosti o kojoj govorimo često je dovoljna da se zapitamo kakvu ulogu u tome imaju geni.
Zašto se levorukost održava a da se ne nameće?
Pošto je 90 odsto čovečanstva dešnjak, dok primati ili podjednako koriste levi i desni ekstremitet ili su podjednako dešnjaci ili levoruki, može se reći da je dešnjak znak naše vrste. Uticaj gena je stoga neosporan. Međutim, izgleda malo verovatno da ćemo jednog dana moći da utvrdimo da li levorukost treba da bude vezana za određenu
genetsku konfiguraciju, a ne da oponaša roditelje i rođake. Kako god bilo, ova sklonost je nasledna: manje od 10 odsto dece od majki i očeva dešnjaka su levoruki, dok su više od 35 odsto dece levorukih roditelja i sami levoruki. Osobina koja se tako prenosi, čak i kada nije isključivo genetska, može da evoluira kroz generacije usled promena u okruženju.
Sa evolucione tačke gledišta, neutralna osobina koja ne nudi nikakvu prednost ili ometa adaptaciju ne podleže selekciji. Ako bi takav slučaj bio sa izraženom preferencijom jedne ili druge ruke, procenat levorukih i dešnjaka bi morao da varira od grupe do grupe, kao i kod drugih neutralnih obeležja, kao što su krvne grupe.
Ako bi, dakle, levorukost značila prednost, bila bi generalizovana. Nasuprot tome, potpuno bi nestao ako bi predstavljao hendikep. Pitanje je, dakle, zašto se održava a da se ne nameće.
U proučavanju levorukosti u populaciji, neki radoznali naučnici su istraživali uticaj starosti na ovu osobinu. IZNENAĐENJE: procenat levičara spektakularno opada sa godinama, sa 16% u desetoj godini na 0 procenata u osamdesetim, prema nekim istraživanjima. Najpouzdanije od ovih istraživanja obuhvata više od milion ljudi i daje varijacije
Svakog jutra milioni ljudi se bude sa osećajem da je sve obrnuto, naopako i da im ništa ne ide u prilog. Ručka se nalazi na suprotnoj strani od vrata, menjač u automobilu se nalazi na nepraktičnoj desnoj strani, alat je prilagođen desno... Svet kao da je sav okrenut udesno. Termin „levo“ je dobio mnoga pogrdna značenja. To uglavnom znači nešto pogrešno, neprikladno i netačno.
Da li je zaista pogrešno biti levoruk? Mišljenja su podeljena, ali idemo dalje.
Ko su levoruki i da li se razlikuju od dešnjaka? To su uglavnom muškarci - dve trećine su muškog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Utvrđeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji koji su levoruki imaju levoruku decu. Škotsko-irska porodica Ker (od galske reči „levo“) imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine izgradili specijalne stepenice u svom zamku „Fernihirst“ za opsluživanje muških članova porodice koji su se bavili mačevanjem.
Međutim, levorukost se ne pripisuje samo genima. Oko 84 odsto levorukih je rođeno u porodicama u kojima se „stvari drže i menjaju desnom rukom“. Osim toga, u 12 odsto slučajeva genetski identičnih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi dešnjak. Mnogi danas smatraju da ne treba postavljati pitanje: Zašto su neki ljudi levoruki, već – zašto je tako malo levorukih?
Levoruki ljudi čine samo 10 odsto stanovništva. Međutim, tako je sa ljudima. Sve ostale vrste, od šimpanzi do činčila, koriste se u jednakom broju levom ili desnom rukom.
њених чланова леворука.
U potrazi za objašnjenjem – kako funkcioniše mozak kod levorukih ljudi, naučnici su došli do zaključka da je desna ruka povezana sa levom stranom mozga i – obrnuto. Dešnjaci u 95 odsto slučajeva imaju centar za govor i komunikaciju jezikom koji se nalazi u levoj hemisferi mozga, dok je kod levorukih opet drugačije. U samo 15 odsto slučajeva njihov govor kontroliše suprotna, odnosno desna strana mozga. Stručnjaci objašnjavaju da kod levorukih osoba govor u 70 odsto slučajeva kontroliše leva strana mozga, a preostalih 15 odsto ima govorni centar i jezik u obe hemisfere mozga.
Neobična statistika
Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logične informacije, dok desna ima odlučujući uticaj na emocije i raspoloženje osobe. Ovo objašnjava zašto su levoruki ljudi u većoj opasnosti od drugih da pate od šizofrenije i pate od raznih fobija i manične depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levoruki ljudi češće podižu ruke.
Među njima je oko tri puta više samoubistava nego desničara. Tada se pokazalo da su levoruki ljudi znatno osetljiviji na dejstvo određenih lekova. Američki istraživač Piter Irvin došao je do zanimljivog otkrića: Lekovi sa antidepresivnim dejstvom, sedativi, pa čak i aspirin, izazivaju mnogo bržu reakciju u moždanim ćelijama levičara. Osim toga, čini se da su levoruki duplo podložniji dijabetesu, reumatoidnom artritisu, čirevima, slabosti mišića...
Naučnik iz Glazgova je otkrio da su disleksija i mucanje 12 puta češći kod levorukih. Uz navedene takve predispozicije, na prvi pogled postaje neverovatno kako ti ljudi uopšte žive.
Ali, nije tako, naprotiv. Levorukost ima svoje prednosti. Kamila Benbou, univerzitetska profesorka u Ajovi, SAD, u svom istraživanju je zaključila da 20 odsto matematičkih genija piše levom rukom.
Mensa, udruženje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe navodi da je petina njenih članova levoruka.Sposobnost da se integrišu karakteristike „logičke” leve strane mozga i „intuitivne” ili umetničke desne strane često omogućava levorukim ljudima da se izraze u mnogim poljima ljudske aktivnosti.
Izvor atma.hr /conopljanews.net
Glavne uloge
Levoruki ljudi su takođe igrali ključnu ulogu u mnogim ratovima u ljudskoj istoriji. Legendarne vojskovođe kao što su Aleksandar Veliki, Julije Cezar, Napoleon - kao i njegova supruga Žozefina, bili su levoruki.
Mikelanđelo je oblikovao čuvenu Davidovu skulpturu tako što je u levu ruku stavio praćku kojom je David trebalo da pobedi Golijata. U Bibliji postoji zapis o oko 700 levorukih ljudi koji su nepogrešivo kamenovali određenu metu.
Levoruki ljudi su uvek imali nešto poseban položaj. Za njih se kaže da su neobični, buntovni koji odbijaju da se ponašaju „kao ostatak sveta“ od najranijeg detinjstva. Ukratko, ljudi koji nisu sasvim „normalni“. Danas su nastavnici i roditelji popustljiviji i dozvoljavaju levorukoj deci da se ponašaju u skladu sa svojim prirodnim sklonostima, a da ih ne ometaju. Ali uprkos tome, oni nisu brojniji nego ranije. I dalje su u manjini i imaju najviše 10-13 odsto.
Mnogi eksperimenti sa pacovima, mačkama i šimpanzama su pokazali da ili koriste oba uda, a ako favorizuju jedan, među njima je podjednak broj levorukih i dešnjaka.
Otkud, dakle, poreklo opšte dominacije prava u čoveku?
Odgovor na ovo pitanje zahteva najnovija saznanja iz antropologije, neurologije i genetike. Taj disbalans desno-levo nije od juče. Arheolozi su, na primer, primetili znake upotrebe desne ruke na alatima koji su pripadali drevnim ljudima pre više od 30.000 godina. Čini se da je samo mali deo predmeta pripadao levorukim. Neki paleontolozi su čak primetili prevlast dešnjaka od pre 1,9 miliona godina. Čini se da uticaj kulture nije dovoljan da objasni ovu superiornost.
Svakako, nijedno društvo ne nameće upotrebu leve ruke, dok mnogi to osuđuju. Držanje desne ruke ponekad je suprotno svakoj logici, jer bi arapske zemlje, na primer, imale veliki interes da favorizuju upotrebu leve ruke, bar kada je u pitanju pisanje, pošto se to radi s desna na levo. Međutim, arapski kaligrafi su uglavnom dešnjaci.
Ipak, uprkos poteškoćama u učenju, a ponekad i pritiscima, levoruki su i dalje prisutni. Pitanje je, dakle, dvojako: zašto su dešnjaci toliko brojni i zašto levoruki ljudi, iako u manjini, i dalje postoje?
Kontrole levog desnog krila
Psihološko poreklo ovog fenomena ostaje nepoznato. Pokušano je da se uspostavi veza sa nervnim funkcijama raspoređenim u desnoj i levoj polovini mozga. Motoričke komande za desnu ruku nalaze se u levoj hemisferi kao i u nervnim centrima govora. Dominacija desne hemisfere se ponekad primećuje kod levorukih ljudi kada je u pitanju govor. Ali ovo nije tako često da bi se moglo zaključiti da postoji fiziološka veza između govora, koji je odlika ljudske vrste, i sklonosti korišćenju leve ili desne ruke.
S druge strane, naše znanje o svim suptilnostima razvoja mozga je još uvek nedovoljno. Što se tiče teorije da su levoruki kreativniji od dešnjaka, to je popularnije verovanje od naučne stvarnosti, kažu istraživači. Ali do sada, pre svega, nema objašnjenja zašto levoruki ljudi predstavljaju manji, ali stabilan deo populacije. Da li je to, možda, genetski fenomen? Porodična transmisija sklonosti o kojoj govorimo često je dovoljna da se zapitamo kakvu ulogu u tome imaju geni.
Zašto se levorukost održava a da se ne nameće?
Pošto je 90 odsto čovečanstva dešnjak, dok primati ili podjednako koriste levi i desni ekstremitet ili su podjednako dešnjaci ili levoruki, može se reći da je dešnjak znak naše vrste. Uticaj gena je stoga neosporan. Međutim, izgleda malo verovatno da ćemo jednog dana moći da utvrdimo da li levorukost treba da bude vezana za određenu
genetsku konfiguraciju, a ne da oponaša roditelje i rođake. Kako god bilo, ova sklonost je nasledna: manje od 10 odsto dece od majki i očeva dešnjaka su levoruki, dok su više od 35 odsto dece levorukih roditelja i sami levoruki. Osobina koja se tako prenosi, čak i kada nije isključivo genetska, može da evoluira kroz generacije usled promena u okruženju.
Sa evolucione tačke gledišta, neutralna osobina koja ne nudi nikakvu prednost ili ometa adaptaciju ne podleže selekciji. Ako bi takav slučaj bio sa izraženom preferencijom jedne ili druge ruke, procenat levorukih i dešnjaka bi morao da varira od grupe do grupe, kao i kod drugih neutralnih obeležja, kao što su krvne grupe.
Ako bi, dakle, levorukost značila prednost, bila bi generalizovana. Nasuprot tome, potpuno bi nestao ako bi predstavljao hendikep. Pitanje je, dakle, zašto se održava a da se ne nameće.
U proučavanju levorukosti u populaciji, neki radoznali naučnici su istraživali uticaj starosti na ovu osobinu. IZNENAĐENJE: procenat levičara spektakularno opada sa godinama, sa 16% u desetoj godini na 0 procenata u osamdesetim, prema nekim istraživanjima. Najpouzdanije od ovih istraživanja obuhvata više od milion ljudi i daje varijacije
Poslednja izmena:
telefon drzim u levoj ruci, poruke pisem isto levom. Sat nosim na desnoj ruci... Ni jednu ruku ne osecam manje fleksibilnom. Osim kod pisanja, ali imam osecaj da su me roditelji i u skoli ''ucili'' kojom se rukom pise... Ali znam da bih bez problema lako savladala pisanje levom u roku od par meseci!
