Tadž Mahal

[Nina]

Nijedan spisak svetskih arhitektonskih čuda ne može se sastaviti bez pomena Tadž Mahala.
Čim je ugledao persijsku princezu Ardžumand Banu Begum, princ Huram, koji je prilikom ustoličenja za cara dobio ime Šah Džahan, zaljubio se.
Tek pet godina kasnije ju je oženio, 1613. godine. Iako je imao još dve supruge, za Džahana je ona do kraja života ostala jedina.

Zbog svoje neizmerne ljubavi prema njoj, nazvao ju je Mumtaz Mahal – ukras palate, a ona ga je, uprkos čestim trudnoćama, pratila na vojnim pohodima.
Međutim, dok je na svet donosila njihovo četrnaesto dete, carica je umrla u Buranpuru 1630. godine.

Po nekim legendama, na samrti je od Džahana tražila da joj ispuni četiri želje: da joj podigne spomenik dostojan njene lepote, da se više nikad ne oženi,
da bude dobar prema njihovoj deci i da na svaku godišnjicu njene smrt obiđe njen grob.

Šah je bio slomljen. Prestao je da se moli i nosi nakit, zapostavio je sve svoje obaveze i za nekoliko meseci osedeo. Ipak, u svojoj žalosti se setio obećanja koje je dao Mumtaz i započeo izgradnju možda i najlepšeg mauzoleja na svetu…

 

[Nina]

 

[Nina]

Veliki projekat
Prema nekim procenama, u izgradnji je učestvovalo više od 22.0020 ljudi. To uključuje slikare, klesare i mnoge druge zanatlije i umetnike.

Crni pandan
Sudeći po legendama, Šah Džahan je želeo da sebi sagradi mauzolej od crnog mermera – Crni Tadž Mahal – prekoputa čuvene građevine u Agri, na drugoj obali Jamune. Prvi zapis o tome potiče iz 1665. godine, kada je evropski trgovac Žan-Batist Tavernije zapisao ovaj podatak tokom svog boravka u Agri. U tome ga je navodno sprečio sin Aurangzeb, ali arheolozi nisu pronašli nijedan dokaz za bilo koju od ovih tvrdnji.

Ples boja
U različito doba dana i noći, u zavisnosti od toga kako sunce i mesec obasjavaju građevinu, Tadž Mahal izgleda kao da je različitih boja. Neki tvrde da je te smene boja oslikavaju promenljivo raspoloženje žene, a posebno Mumtaz Mahal.

Duga izgradnja
Radovi na izgradnji jednog od najlepših mauzoleja na svetu počeli su oko 1632. godine i završili su 1653. godine.

 

[Nina]

Vredni slonovi
Po nekim izvorima, ljudi nisu bili jedini iscrpljeni radnici koji su stvarali veličanstvenu grobnicu za Mumtaz Mahal. U izgradnji je učestvovalo i višeod hiljadu slonova, koji su prenosili material. Mermer je prenet iz Makrane u Radžastanu, jaspis iz Pandžaba, a žad i kristal iz Kine. Tirkiz je donet s Tibeta, lapis lazuli iz Avganistana, safir sa Šri Lanke… Ukupno je 28 vrsta dragog i poludragog kamenja korišćeno za gradnju.

Odnos prema radnicima
Često se pominje da je Džahan maltretirao radnike, ucenjivao, ubijao, kao i da ih je sakatio kako više nikad ne bi moglo da naprave takvu građevinu. Ipak, za ovo nikada nisu pronađeni dokazi, a jedino što je sigurno jeste da su svi koji su učestvovali u radovima potpisali ugovore kojima su se obavezali da nikada neće napraviti slično zdanje. To su i ispunili.

Dugovečnost
Tadž Mahalu ne preti samo zub vremena: 1942. godine, vlada je naredila da se oko ove građevine postave skele kako japanski piloti ne bi primetili Tadž Mahal, a isto se dogodilo i 1965. i 1971. godine , tokom Indijsko-pakistanskih ratova. Najnovije pretnje su zagađenje životne sredine na obalama Jamune, kisela kiša, truljenje temelja usled povlačenja Jamune…

Svetski spomenik ljubavi
Tadž Mahal privlači veliki broj turista iz celog sveta. Unesko je 2001. godine objavio da je ovu građevinu posetilo više od dva miliona ljudi, a 2015. godine je taj broj porastao na oko tri miliona. Većina turista obilazi ovaj mauzolej u oktobru, novembru i decembru, a saobraćaj nije dovozvoljen u njegovoj blizini. Posetioci mu prilaze ili peške ili električnim autobusima.

Svete reči
Kao ukrasni elementi širom Tadž Mahala korišćeni su odlomci iz Kurana, a na samoj grobnici se može naći 99 imena Alaha.

Grobovi
Džahanova supruga sahranjena je unutar centralne građevine, u jednostavnoj kripti. Pored njenog je i grob njenog supruga – istog oblika, ali nešto veći. Oko njih je, po naređenju njihovog sina Aurungzeba napravljena čipkasta ograda od gotovo potpuno providnog mermera.

Izvor: National Geographic Srbija