Ево један чланак из књиге "Уловљени ловци"
______________________________
Отворено писмо дипломатско-конзуларном представништву Србије у Бечу, дописништву „Вести“ у Бечу и активистима некадашњих Заједница југословенских клубова у Аустрији које је пре четири деценије основала Удба и које се данас називају „српским заједницама“!
Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу!
Беч, 4. август 2008. године.
Ово је већ трећи пут да претње Борису Тадићу долазе баш из Беча (зашто не из Париза, Лондона, Берлина, Рима, Брисела, Шткхолма?) и то не случајно, већ са најгорим злим намерама, упереним не против Бориса Тадића, већ директно против мене са циљем да се, као осведочени бранилац српских виталних интереса у Аустрији, дискредитујем, да ми се подметне кукавичје јаје и исценира евентуална моја кривична одговорност како бих био склоњен са јавне сцене у Аустрији, јер управо сам ја тај који на цивилизован начин, користећи сва расположива средства, бескомпромисно јавно критикујем Бориса Тадића због националне велеиздаје по питању Косова и Метохије и испоруке српског хероја Радована Караџића хашкој инквизицији, губилишту Срба!
После неуспелог покушаја са фалсификованим интервјуом у аустријској штампи и после дебакла аустријског правосуђа да на правди Бога будем осуђен на десетогодишњу робију, о чему је штампа опширно обавештавала, сада су средства промењена.
Користе се претеће поруке са потписом непостојеће организације „Праведни Срби“, а управо то је честа синтагма коју користим у мојим коментарима у српским интернет-новинама „Истина“ које уређујем и ову „претњу“ Борису Тадићу тумачим као безочан и неуспео покушај да се мени и мојим следбеницима импутира кривично дело како би се зауставио развој ИСТИНЕ...
Из тог разлога, а нарочито после испитивања од стране једног инспектора аустријске службе државне безбедности који је дошао у стан код мене да упоређује мој рукопис са ногописом претеће поруке, обратио сам се надлежним безбедносним структурама у Аустрији и од њих захтевао да неизоставно пронађу пошиљаоца небулозног претећег писма и да се примене одговарајуће правне мере и при том сам изразио отворену сумњу да је претеће писмо Тадићу злодело управо Тадићевог табора у Аустрији како би се подметањем кукавичјег јајета нашкодило политичким противницима.
Ја ћу се против Бориса Тадића борити свим расположивим цивилизацијским и политичким средствима и залагаћу се да он због националне велеиздаје одговара пред судом, али сам против оваквих глупости, а нарочито ако је сумњив пошиљалац и зато сам принципијелан у свом захтеву аустријским властима да се неизоставно пронађе онај ко је послао претеће писмо Тадићу из Беча! Дакле, Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу! Следећи пут ће вам се вратити силином најгорег бумеранга!
С вером у Бога и у Српство,
Петар Милатовић
Објављено:
ИСТИНА број 221, Беч 5. августа 2008. године.
У мојој књизи „Уловљени ловци“, Београд 2009. године, стране 286, 287 и 288.
НАПОМЕНА:
После овог мог отвореног писма у дневном листу „Вести“ Зоран Мирковић, син Моме Мирковића, оснивача ЈУЛ-а за Аустрију, несмотрено је указао на могуће пошиљаоце претећег писма Тадићу, написавши дословно „Петар Милатовић Острошки у свему види опасност по њега“, желећи на тај начин да ми малициозно подметне осећај маније гоњења, мада сам ја последњи на свету коме се тако нешто уопште може импутирати, нарочито ако се зна да сам увек пружао изузетно ефикасну самоодбрану у два атентата на мене и бројним вербалним нападима из којих су се нападачи храбро повлачили подвијених репова, што је изазвало немоћан бес код свих властодржачких пришипетљи у Аустрији, али то није мој проблем!
Да ствар буде још смешнија и очигледнија од тада, од када сам јавно поручио "Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу!", веровали или не, из Беча Тадићу не стижу претеће поруке!
Неко, зна се ко, правилно је прочитао у мом реаговању да је јавно прочитан и уплашио се силине бумеранга! Нарочито ако се зна да сам надлежном инспектору аустријске државне безбедности издиктирао списак сумњивих тадићеваца у Бечу који су желели да ми подметну кукавичје јаје са неписменом претњом Борису Тадићу!
После дебакла са "претећим писмима Тадићу" средства су промењена: медиокритети заклоњени мраком исписивали су графите "Јосип Броз Тито" у мојој улици у намери да ме изиритирају, па кад су и то средство потрошили прибегли су још подлијем чину - неуспео покушај подметања скрнављења истакнуте аустријске заставе на мој рачун поред прозора мог стана и кад сам благовремено реаговао јавно у аустријском министарству унутрашњих послова и аустријској државној безбедности, као и у бечкој општинској служби која је надлежна за постављање државних симбола у главном граду Аустрије - овај чин је раскринкан, а о свему томе читаћете у мом посебном писаном обраћању аустријским државним органима од којих сам тражио неизоставно откривање свих детаља. Дакле, средства су потрошили, као што су и потрошили њихов непостојећи "кредибилитет", али о том потом!
С обзиром да су ловци у мутном уловљени у властиту мрежу сада сам потпуно безбрижан и имун.
На крају, од тада, дакле од почетка августа 2008. године, датира и бољшевички ембарго у листу "Вести" и од тада нема у том листу ни слова о мојим бројним предавањима на јавним трибинама, промоцијама, објављеним књигама на српском и немачком језику, иако је пре тога тај лист редовно обавештавао читаоце о свему.
Ништа лакше него плитку бару замутити и велику будалу наљутити. У овом случају они који су бољшевички октроисали ембарго на моје појављивање у том листу сами су замутили властиту баруштину и неко се наљутио што му je речено оно што сви знају - да му је отац оснивач ЈУЛ-а за Аустрију.
Sine ira et studio!
Петар Милатовић
Извор:
http://www.milatovic.info/index.php/vrn-pis/184-dicvci-n-shlji-prc-pis-dicu
