...oficir
.."BORIS I JA: Ima raznih legendi kako sam upoznao Borisa Tadića. To se dogodilo nakon što sam došao u Upravu za međunarodnu vojnu saradnju. Bio je seminar o demokratskoj kontroli oružanih snaga u Saveznoj skupštini: ja sam bio i dalje referent, a Tadić poslanik i član odbora za odbranu. Na pauzi smo se upoznali i razgovarali o stanju u vojsci. Tadić je bio rezigniran kao i ja. Posle atentata na Đinđića, Tadić je postao ministar odbrane i, kada sam se vratio iz Ženeve, imali smo priliku da nastavimo onaj naš razgovor iz Skupštine i da jedan drugome kažemo šta mislimo da može da se uradi. On je imao mogućnost da utiče ozbiljnije na neke stvari a ja mogućnost da budem pitan o tome šta treba da se radi i da to kažem. Tadić je u Ministarstvo došao sa malim timom ali sa ogromnom energijom i voljom da nešto pokrene i popravi. To je mlađa generacija u vojsci odmah osetila. U to vreme mi je ponuđeno da formiram Odeljenje za integracije. Tada, naime, nije bilo baš mudro da se zove
Odeljenje za saradnju sa NATO-om. To bi bila prejaka reč. Ja sam to prihvatio pod uslovom da imam slobodu da sam izaberem tim. Taj uslov je ispunjen pa sam doveo mlade ljude iz vojske koji su negde tavorili. To nije bilo lako jer su se njihovi šefovi opirali. Sledeći korak je bio dovođenje mladih ljudi iz civilstva. To je do tada bilo nezamislivo.
Eventualno je bilo mesta za decu oficira koji su već tada bili faktor u Ministarstvu, a ja sam imao sreću da se mom pozivu odazove nekoliko mladih ljudi, neki i iz nevladinih organizacija. Dobar deo tih ljudi došao je ovde da radi za manje plate od onih koje su imali. Svako od njih je nešto doneo: ovi iz vojske organizovanost, a ovi iz civilstva sposobnost komunikacije sa svetom. Prosek je svima bio oko trideset godina. To je bila lepa faza kada smo počeli da radimo dišući punim plućima.
..: Krajem 2003. godine upućen sam na školovanje u London
Inače, predavači su nam bili i ljudi iz drugih struka: na primer, o menadžmentu nam je pričao izvršni direktor Britiš Ervejza, pa smo slušali bivšeg britanskog ministra odbrane
Malkolma Rifkinda, a imali smo i predavanje
Džejmi Šeja, portparola NATO-a iz rata...
Imao sam prilike da sa njim ostanem u neformalnom razgovoru i da mu kažem da se ratna propaganda uvek sastoji od toga da protivnika uvek farbate najcrnjim bojama. "Da, da", rekao mi je, "i vi ste bili dobri u tome." Rekao sam mu da u to vreme niko ne misli da se svi ratovi moraju završiti i da se u miru te farbe moraju ostrugati. A sada je došlo vreme da te farbe stružemo i jedni i drugi.
............
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=484055
и на крају....биографија,...
............требаће нам за тему:
Biografija
Rođen je novembra 1962. u Kninu. Završio je Tehničku srednju vojnu školu KoV, Vojnotehničku akademiju KoV i postdiplomske studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, generalštabno usavršavanje i Kraljevski koledž za odbrambene studije u Londonu (Royal College of defence Studies), kurs engleskog jezika u Jorku (College of University of Leeds ''York St John''), položio NATO STANAG 6001, kurs za više izvršioce u Maršal centru u Nemačkoj (Senior Executive Seminar, College of International and Studies, George C. Marshall European Center for Security Studies), kurs evropske bezbednosti u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku (ETC course, Geneva Centre for Security Policy). Stručni radovi: Analiza otpornosti na ometanje GSP prijemnika (Analysis of GPS reciver anti-jamming caracteristics, IEICE Transaction on Communicatin, Tokyo 2000) i
Privatne vojne kompanije: moderni plaćenici ili mogući odogovor na nove bezbednosne izazove (Private military companies: modern mercenaries or a possible answer to new security challenges, Seaford House Papers, Royal College of Defence Studies, London 2004). Osim engleskog govori i ruski, a zanimaju ga film, istorija i fudbal. Veći deo karijere proveo je kao stručnjak za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva, a jedno vreme je bio predsedavajući Multinacionalne savetodavne grupe Regionalnog centra za kontrolu naoružanja (RACVIAC) u Zagrebu.
