Tacka novog pocetka (zamisli situaciju)

[момоа]

Treba razlikovati dobronamerne savete od zlonamernih, a ovi drugi nažalost su u većini prisutni. Kad ti neko kaze da ne treba nigde da ideš i da je kasno da pocinjes ponovo velike su sanse da je ustvari ljubomoran i govori ti "neka te ovde,kad sam na neuspesan budi i ti,lepo nam ne zajedno", a takav bi prvi ugrabio priliku da moze i zbrisao odavde, ali ne moze jbg. Kad se rakovi kuvaju, onda kada jedan pokuša da izadje iz kazana ovi drugi ga vuku dole i ne daju mu da izadje. E po tom principu funkcionišu i ljudi.

 

[rechner27]

sto napisah negde , inteligentnom je lakse da bude pametan.

- - - - - - - - - -



opet nereseno

razgovaraj sa roditeljima , vidi njihovo misljenje.

i sta god resio - nemoj da se kajes

guraj dalje

ja sam inace pristalica odlaska odavde

ali eto ti si jedan od onih kojima ostanak moze biti dobro resenje

U pravu si, Odluka je moja, i kajanja ne treba biti.

 

[moj drugi nalog]

Imas sve: inteligenciju, roditelje, stan, znanje, ustedjevinu...
skoro sve. Nedostaje ti smisao.
Skloni iz vidokruga sve sto ti zaklanja pogled, i otvorice se novi vidik. Mozda ce ti izgledati kao pustinja, bar u pocetku.
U pustinji su odgovori. I Isus je, po prici, isao u pustinju po odgovore.
Ne unosi u pustinju nista jer pustinju ne mozes popuniti. Cekaj kisu, i potrazi lepotu.

 

[rechner27]

Imas sve: inteligenciju, roditelje, stan, znanje, ustedjevinu...
skoro sve. Nedostaje ti smisao.
Skloni iz vidokruga sve sto ti zaklanja pogled, i otvorice se novi vidik. Mozda ce ti izgledati kao pustinja, bar u pocetku.
U pustinji su odgovori. I Isus je, po prici, isao u pustinju po odgovore.
Ne unosi u pustinju nista jer pustinju ne mozes popuniti. Cekaj kisu, i potrazi lepotu.

Vidis, ja tu pustinju vidim samo ukoliko raskinem sa svim i pocnem iznova. Sto je jako zanimljivo Sve mi se cini da je lepota na nekoj drugoj strani, dalje odavde, i da te kapi kise o kojima pricamo, tamo mogu da me docekaju. Ili se varam... mozda, ne znam... Cini mi se da ovde ne mozes tek tako oformiti neku novu srecu, a da to bude puno drugacije i nezavisno od stvari koje dovode do zaklanjanja ''vidika''.

 

[moj drugi nalog]

Ne postoji "dalje odavde". Gde god odes u ogledalu si ti, u pogledu je ono sto si naucio da vidis. Dakle, nije do geografije.
Smisao je u odluci da trazis smisao.
Ako ne nadjes, a konacan je van domasaja, smisao je u trazenju. Pretvara obicnog coveka u tragaoca, u onoga ko prepoznaje, i na kraju u onoga ko stvara.

 

[момоа]

Zavisi u cemu traži smisao. Ako trazi smisao u ovoj materijalnoj dimenziji, karijeri, novcu onda je geografija bitna. Duhovno trazenje smisla je nesto drugo mada to nema veze sa temom.

 

[rechner27]

Kada postavimo stvari tako, onda je moje traganje ipak blize materijalnom nego duhovnom, ma koliko se to medjusobno ipak preplice, na ovaj ili onaj nacin. Znas ono, hteo bi nesto da uradis, ili da vidis, kupis, pa te upute ''tamo negde'', jer ''kod nas'' nema, a i da ima, jako je skupo i ne isplati se. Malo je takvih koji to ovde traze sto ti trazis. I onda ti sam mozak kaze, ili se prilagodi, ili idi. A u prilagodjavanju naleces opet na mnoge ustupke koje moras da napravis, bez da ista dobijas od toga. Nesto kao Briselski sporazum

 

[moj drugi nalog]

Ne moze se vece zlo menjati manjim. Kompromis sa zlom ne vodi napred nego pravi lepljivo neprohodno blato. Zla se treba odreci, makar dospeo u pustinju.
Tek tada zelje mogu postati jasne a misli bistre.

 

[момоа]

Duhovno traganje pocinje tek kad si materijalno uspeo u zivotu i kad vidis da te to ne zadovoljava dovoljno.

 

[flaj]

Duhovno traganje će doći u svoje vreme.
To je za starce, mudrace i monahe naravno.

Kada je mlad čovek, pored svega što ima, prazan i nezadovoljan,
jedino što ga može ispuniti je ljubav.
A za to ne treba ići na drugi kraj sveta, možda je baš ovde, iza susednih vrata.
Pokucaj.

 

[moj drugi nalog]

Vaistinu! Kuc - kuc...

 

[flaj]

Napred, tu sam... gde si do sad bio?

 

[момоа]

Duhovno traganje će doći u svoje vreme.
To je za starce, mudrace i monahe naravno.

Kada je mlad čovek, pored svega što ima, prazan i nezadovoljan,
jedino što ga može ispuniti je ljubav.
A za to ne treba ići na drugi kraj sveta, možda je baš ovde, iza susednih vrata.
Pokucaj.

Ljubav je uteha za siromasne, kao sto je i emocionalna inteligencija uteha za one koji nemaju logicku.

 

[flaj]

Auuuu...

 

[момоа]

Pardon, uteha za neuspesne.

 

[moj drugi nalog]

Ljubav je cilj a ne uteha.

 

[момоа]

Ljubav kao cilj uglavnom postavljaju ljudi koji nemaju mogućnosti da se ostvare u nekim drugim segmentima te se stogq opredeljuju za ljubav, jer za ljubav ti ne treba talenat, svi mogu da je imaju. Recite mi nekog uspesnog coveka kojeg zanima ljubav? Jednostavno nema vremena da joj se posveti zbog posla i obaveza. Karijera je uvek na prvom mestu, pa tek onda ljubav.

 

[flaj]

Ljubav je cilj a ne uteha.

Vaistinu.
I smisao, svrha, suština.
Bez ljubavi je sve što drugo imaš samo trica i kučina.

 

[2600]

Pozdrav!

Radi lakseg razumevanja, obracam ti se sa ''ti''.

Unapred se izvinjavam na dugom uvodu. Ali mora

-Zamisli da si proveo godine i godine studirajuci, uceci, vezbajuci. Putovao u skoro sve zemlje Evrope, pa i Azije. Stekao si diplome, znanje, svojevrstan ugled u svojoj oblasti u zemlji i u inostranstvu. U ocima drugih koji su na pocetku tvog puta, ti si idol, zele savete od tebe, dive ti se. Na poslu koji radis, u dobrim si odnosima sa direktorom, i ostatkom ljudi. Izlaze ti u susret za skoro sve sto zelis. Primanja su dovoljna da vodis relativno normalan zivot u Srbiji, ali svakako da su van Srbije ljudi placeni daleko bolje nego ovde.

-Tvoji pravi prijatelji su uglavnom otisli na sve strane sveta, ii su se ozenili, udali, sto je ponekad kao da su hiljadama kilometara od tebe. Priznajes da jesi usamljen, ma koliko bio u brojnim povrsnim kontaktima sa ljudima. Mogao bi i ti da se osamostalis, da iznajmis neki stan, odvojis se od prostrane kuce roditelja, ali nekako smatras da ti je bolje da tih par stotina evra mesecno ustedis, jer znas, da se nista bitno tvojim uzimanjem stana ne bi promenilo u tvom zivotu. Vec si probao i ziveo tako pune 2 godine, i video si da je krajnje dosadno, i da neke posebne prednosti nema. Od tada, zivis, trosis, putujes, kupujes, ali uglavnom ti novac ostaje sa strane i mozes da ustedis. Za svojih 27 godina, imas solidnu ustedjevinu za ne samo srpske, vec, hajdemo reci, balkanske uslove. (u 4 svetske valute)

-U dubini duse nekako ipak osecas da ne pripadas okolini u kojoj si odrastao, pa ni onoj gde si se sklovao ili studirao. Ziveo si i u Novom Sadu, i u Beogradu, i u Sumadiji, i u Zapadnoj Srbiji cak neko vreme. Svi ti obicaji, norme, vicevi, izlasci, nije to za tebe. Ne snalazis se u tome. Imas etiketu ozbiljnog coveka, ili ''dobar je on, ali tvrd je ponekad'', ili ''zamisli njega u toj i toj situaciji'', ''lep decko, ali takav je nekako...'', ''severnjak'', ''kad ga vidis, ne bi rekao da je Srbin'',''plav je, ozbiljan, pravi svaba''. Radis i putujes svuda, ali nisi u srcu ispunjen iako bi trebao biti. Iako si ti taj koji ''volu rep cupa'', ''sta jos hoces?'', ''sta bi neko dao da bude ti''. Ti nisi depresivan, nisi ni anksiozan, mozda ponekad, malo, jer znas da se ne uklapas u sredinu, a moras.

-Devojku trenutno nemas, a zeleo bi je imati. Zelele su mnoge i tebe, ali su te razocarale vec na samom pocetku ili u toku veze. Nekako te osobe nisu bile to sto trebaju biti, ili ti nisi bio to sto trebas biti. Pitas se, a nemas odgovor... Muskarci te ne zanimaju. Nisi gay.

-Psihijatar ti kaze, sa tobom je apsolutno sve ok. Opusti se. Samo si drugaciji od ostalih. Tri hiljade je racun, placa se kod sestre, i bez stresa, uzivajte u zivotu!

-Sa IQ 127 znas da mozes da se snadjes sasvim lepo u zivotu. Razmisljas o tome, da je nov pocetak mozda neko resenje? Hmm... A kakav pocetak? Bum pocetak! Imas ustedjevinu, pozdravi se sa svima, i reci cao svemu. Ili sacekaj kraj ugovora do oktobra, pa onda to uradi.

-Pocetak u Nemackoj, Skandinaviji, Francuskoj. Sta je to za tebe? Jezike poznajes jako dobro. Imas i medjunarodno priznate sertifikate. Govoris tecno engleski, a nemacki jos i bolje, i preferiras ga kada god mozes. Ti citas knjige na nemackom, engleskom, gledas filmove, pratis tv, bez ikakvih problema. Znas i svedski, ali ne bi da se brukas pred Svedjanima. Ne bi ti jezik bio problem. A ne bi ni snalazenje. Putovao si, znas neke gradove bolje od Beograda, gde ti je lokacija.

-Ono sto te brine je sta bi ti tamo mogao raditi? Znas da, ako zelis raditi tvoj posao tamo, moras imati ozbiljnog poslodavca. Nema toliko oglasa za tvoj posao, a i mana ti je NON EU pasos. Beze od toga tamo. Imaju svojih za sada relativno dovoljno. Elitno zanimanje. Retko. Moras druge poslove da trazis. Jedino mozes raditi neko zanimanje bez kvalifikacije. Sok za tebe! Gde sam bio, sta sam radio? Pljujes na ono na sta si bio ponosan, i ljutis se na sebe zbog 'lose odluke' i izbora zanimanja.

-Imas poznanike, koji ti mogu pomoci oko tog ''bilo kakvog posla'', ali se dvoumis. Znas da, ako kazes cao ovde u Srbiji, neces vise doci na isti posao ako tamo propadnes. Spreman si ipak na rizik. Ali nemas pojma sta te ceka tamo? Ti nisi prao case, i zidao kuce. Nemas ti pojma kakav je to zivot i ima li tu prostora za tvoj novi pocetak? Hoces li tamo upoznati lokalne ljude koji su slicniji tebi, a znas da jesu.Te koji su zapravo obrazovani kao ti, i koji bi te razumeli kao i ti njih.
-Toliko si puta bio u tim zemljama i bilo ti je zao sto se vracas medju svoje tudje. Ali u ttom tvom tudjem je ta trenutna finansijska sigurnost, i deo nekog zivota dosadasnjeg. Ono sto te brine je, da li si sa 27 godina star, prestar, ili mlad da pocnes iznova? Znas, mnogi su vec na svojim putevima, a ti bi da pocinjes od nule? Ti jesi spreman, i zelis da preuzmes rizik, ali se pitas, boze, da li sam sve uzeo u obzir? Da li sam se oko necega grdno prevario? Gde je ta tacka novog pocetka? Imas li sve ipak isped sebe a da to ne vidiis?

Greetings. Nema sta da zamisljam, to je manje-vise moj zivot, a ti si manje-vise ja. Kako vidis ono sto radis, na stranu sto si uspesan u tome? Da li je to tvoja svrha, da li je to nesto sto te ispunjava? Ako je odgovor potvrdan, onda je problem zaista u okruzenju, i treba da promenis isto. Ali, da li je odgovor potvrdan?

 

[rechner27]

Greetings. Nema sta da zamisljam, to je manje-vise moj zivot, a ti si manje-vise ja. Kako vidis ono sto radis, na stranu sto si uspesan u tome? Da li je to tvoja svrha, da li je to nesto sto te ispunjava? Ako je odgovor potvrdan, onda je problem zaista u okruzenju, i treba da promenis isto. Ali, da li je odgovor potvrdan?

Pozdrav! Izvini unapred na duzoj poruci.

Sjajno si pitanje postavio! Kompleksne su stvari mene dovele do razmisljanja o tekstu na pocetku. Evo da se doda jos po nesto, sto bi bio i odgovor na tvoje pitanje; Do pre par godina, odnosno, nakon studija, smatrao sam moje obrazovanje i posao kao ponos i kao znacaj za svakoga i za sebe. Danas, smatram da je moje obrazovanje preveliko i neshvaceno od strane okoline, i da oni tu gledaju samo ono spolja. Mnogi moji saradnici i kolege su napustili zemlju, a ja sam u sustini ostao sa SNS kadrovima ili tom filozofijom zivota ''cuti, ne talasaj, sta te briga,vidi ovog, vidi onog, zasto bi ti to radio, kad drugi ne rade'' I kako vreme ide, shvatas da si u istom kosu sa svakojakim olosem, nedostojnim da se bave pranjem casa, ali se eto bave i tvojim poslom, i da ti komanduje 5 puta losiji covek od tebe. Iako si sa svma njima u kul odnosima, i nisi ni u kakvom sukobu, cak naprotiv, mozes traziti svasta od njih i izaci ce ti u susret da se osecas prijatno u radu. Medjutim, uvidjam da je sve to moglo puno lakse i sa manje odricanja sa moje strane. Znam da kolege u inostranstvu imaju sasvim drugaciju atmosferu, i da je to tamo normalno. Vec u Hrvatskoj je normalnije. Problem je sto se direktno do tog posla dolazi malo teze odavde.

Ono sto me jos uvek, kada duboko razmislim, najvise koci od nekog raskida sa poslom, jeste cinjenica da sam tolike godine proveo obrazujuci se usko za te oblasti, i da su moji roditelji moje obrazovanje platili visoko, sto novcem, sto zivcima, sto odricanjem od sega i svacega, da bi ja bio u poziciji da idem po svetu i pohadjam svakojaka usavrsavanja, svakojaka nadmetanja, i da po svemu ne zaostajem za svojim vrsnjacima. A sada, na svojevrstan nacin, sve to ide u blato. Em je meni na neki nacin tesko, em mojim bliznjima, koji cak i na neki nacin sebe krive, da nisu mozda mene naterali na nesto sto ja nisam hteo... A nije tako. Muka je to objasniti ljudima, kad spolja sve izgleda jako lepo. Komsija kada te pozdravi, pozdravlja te sa pogledom i recenicama ''Uzivas li, tako treba, a ne kao ja..., ala guras svaka ti cast'' , kao i ostatak okruzenja. I onda dodjes u paradoks, da umanjujes sve te reci hvale sa ''ma nije to nista, nije to tako lako, izgleda dobro ali ima tu svega i svacega''. A da iskreno i mnogo gore pomislis od toga, ali ako kazes, ispasces totalni idiot. Mnogo veci od onog iz Savamale

I sada ti pokusaj da izvuces odgovor kako ja vidim to sto radim. Sistem me ubedjuje da sam nepotreban, ako nesto znam ili teram ostale da idu na bolje. A nekad, bio sam ponosan i jedva cekao dan da unapredim stanje oko sebe. To da bude svrha i da ces biti kao takav cenjen. Na kraju, dodjes u poziciju da to treba da te ispuni, a ne moze. Kao da jedem prazan kroasan jedanput dnevno. Sada spadam na novi pocetak, koji ce biti ko zna kakav posao i ko zna gde, parno odelo ce biti zamenjeno zidarskim ili kelnerskim kombinezonom. A sve u svrsi traganja za srecom. Kakav paradoks? Oni iz kombinezona zidarskih sanjaju odelo

 

[2600]

Osoba koja se moze uklopiti u svako radno okruzenje, i kojoj sefovi izlaze u susret jer je dobar radnik, uspece u svakoj drzavi, i na svakom poslu.

Mislim da je problem u okruzenju, i da bi trebalo da ga promenis. Poceces sa nize pozicije u inostranstvu, ali ces se jako brzo popeti korporativnim merdevinama do pozicije na kojoj treba da budes.

Stvarno mi je zao sto moram da ti kazem da mislim da treba da odes odavde, jer najbolje sto imamo uporno odlazi, ali ne vidim drugi izbor ako ne mozes da se ostvaris, das doprinos drustvu i osecas cenjeno.

 

[Milan od Gruze]

Duhovno traganje pocinje tek kad si materijalno uspeo u zivotu i kad vidis da te to ne zadovoljava dovoljno.

Duhovnost je put ka Bogu;
S tim se nista ne poredi,i nista ne sme da ga uslovljava.

 

[Metronomy]

Pozdrav!

Radi lakseg razumevanja, obracam ti se sa ''ti''.

Unapred se izvinjavam na dugom uvodu. Ali mora

-Zamisli da si proveo godine i godine studirajuci, uceci, vezbajuci. Putovao u skoro sve zemlje Evrope, pa i Azije. Stekao si diplome, znanje, svojevrstan ugled u svojoj oblasti u zemlji i u inostranstvu. U ocima drugih koji su na pocetku tvog puta, ti si idol, zele savete od tebe, dive ti se. Na poslu koji radis, u dobrim si odnosima sa direktorom, i ostatkom ljudi. Izlaze ti u susret za skoro sve sto zelis. Primanja su dovoljna da vodis relativno normalan zivot u Srbiji, ali svakako da su van Srbije ljudi placeni daleko bolje nego ovde.

-Tvoji pravi prijatelji su uglavnom otisli na sve strane sveta, ii su se ozenili, udali, sto je ponekad kao da su hiljadama kilometara od tebe. Priznajes da jesi usamljen, ma koliko bio u brojnim povrsnim kontaktima sa ljudima. Mogao bi i ti da se osamostalis, da iznajmis neki stan, odvojis se od prostrane kuce roditelja, ali nekako smatras da ti je bolje da tih par stotina evra mesecno ustedis, jer znas, da se nista bitno tvojim uzimanjem stana ne bi promenilo u tvom zivotu. Vec si probao i ziveo tako pune 2 godine, i video si da je krajnje dosadno, i da neke posebne prednosti nema. Od tada, zivis, trosis, putujes, kupujes, ali uglavnom ti novac ostaje sa strane i mozes da ustedis. Za svojih 27 godina, imas solidnu ustedjevinu za ne samo srpske, vec, hajdemo reci, balkanske uslove. (u 4 svetske valute)

-U dubini duse nekako ipak osecas da ne pripadas okolini u kojoj si odrastao, pa ni onoj gde si se sklovao ili studirao. Ziveo si i u Novom Sadu, i u Beogradu, i u Sumadiji, i u Zapadnoj Srbiji cak neko vreme. Svi ti obicaji, norme, vicevi, izlasci, nije to za tebe. Ne snalazis se u tome. Imas etiketu ozbiljnog coveka, ili ''dobar je on, ali tvrd je ponekad'', ili ''zamisli njega u toj i toj situaciji'', ''lep decko, ali takav je nekako...'', ''severnjak'', ''kad ga vidis, ne bi rekao da je Srbin'',''plav je, ozbiljan, pravi svaba''. Radis i putujes svuda, ali nisi u srcu ispunjen iako bi trebao biti. Iako si ti taj koji ''volu rep cupa'', ''sta jos hoces?'', ''sta bi neko dao da bude ti''. Ti nisi depresivan, nisi ni anksiozan, mozda ponekad, malo, jer znas da se ne uklapas u sredinu, a moras.

-Devojku trenutno nemas, a zeleo bi je imati. Zelele su mnoge i tebe, ali su te razocarale vec na samom pocetku ili u toku veze. Nekako te osobe nisu bile to sto trebaju biti, ili ti nisi bio to sto trebas biti. Pitas se, a nemas odgovor... Muskarci te ne zanimaju. Nisi gay.

-Psihijatar ti kaze, sa tobom je apsolutno sve ok. Opusti se. Samo si drugaciji od ostalih. Tri hiljade je racun, placa se kod sestre, i bez stresa, uzivajte u zivotu!

-Sa IQ 127 znas da mozes da se snadjes sasvim lepo u zivotu. Razmisljas o tome, da je nov pocetak mozda neko resenje? Hmm... A kakav pocetak? Bum pocetak! Imas ustedjevinu, pozdravi se sa svima, i reci cao svemu. Ili sacekaj kraj ugovora do oktobra, pa onda to uradi.

-Pocetak u Nemackoj, Skandinaviji, Francuskoj. Sta je to za tebe? Jezike poznajes jako dobro. Imas i medjunarodno priznate sertifikate. Govoris tecno engleski, a nemacki jos i bolje, i preferiras ga kada god mozes. Ti citas knjige na nemackom, engleskom, gledas filmove, pratis tv, bez ikakvih problema. Znas i svedski, ali ne bi da se brukas pred Svedjanima. Ne bi ti jezik bio problem. A ne bi ni snalazenje. Putovao si, znas neke gradove bolje od Beograda, gde ti je lokacija.

-Ono sto te brine je sta bi ti tamo mogao raditi? Znas da, ako zelis raditi tvoj posao tamo, moras imati ozbiljnog poslodavca. Nema toliko oglasa za tvoj posao, a i mana ti je NON EU pasos. Beze od toga tamo. Imaju svojih za sada relativno dovoljno. Elitno zanimanje. Retko. Moras druge poslove da trazis. Jedino mozes raditi neko zanimanje bez kvalifikacije. Sok za tebe! Gde sam bio, sta sam radio? Pljujes na ono na sta si bio ponosan, i ljutis se na sebe zbog 'lose odluke' i izbora zanimanja.

-Imas poznanike, koji ti mogu pomoci oko tog ''bilo kakvog posla'', ali se dvoumis. Znas da, ako kazes cao ovde u Srbiji, neces vise doci na isti posao ako tamo propadnes. Spreman si ipak na rizik. Ali nemas pojma sta te ceka tamo? Ti nisi prao case, i zidao kuce. Nemas ti pojma kakav je to zivot i ima li tu prostora za tvoj novi pocetak? Hoces li tamo upoznati lokalne ljude koji su slicniji tebi, a znas da jesu.Te koji su zapravo obrazovani kao ti, i koji bi te razumeli kao i ti njih.
-Toliko si puta bio u tim zemljama i bilo ti je zao sto se vracas medju svoje tudje. Ali u ttom tvom tudjem je ta trenutna finansijska sigurnost, i deo nekog zivota dosadasnjeg. Ono sto te brine je, da li si sa 27 godina star, prestar, ili mlad da pocnes iznova? Znas, mnogi su vec na svojim putevima, a ti bi da pocinjes od nule? Ti jesi spreman, i zelis da preuzmes rizik, ali se pitas, boze, da li sam sve uzeo u obzir? Da li sam se oko necega grdno prevario? Gde je ta tacka novog pocetka? Imas li sve ipak isped sebe a da to ne vidiis?

Istina je da je teska trilema, jer nije samo otici ili ostati, mnogo je dublje od toga.
Sasvim dobre osnove daju dobre mogucnosti, a postavka je vrlo licna.
U slicnoj situaciji neko bi nasao dobro zaposlenje i ozenio bi se, dobio decu i nastavio da se usavrsava u onome sto najvise voli.
Neko drugi bi nastavio da istrazuje zivot na novim poljima ili drugim mestima, a neko bi zapostavio sve i uzivao dok mu ide dobro.
Odluka je na tebi i u tome niko ne moze da ti pomogne, jer ako bilo koga drugog poslusas kajaces se, ako sam odlucis znas da si uradio
najbolje sto si mogao u tom trenutku.