Ponese li vas nekada neka pesma,toliko da vam razbudi cula i da pozelite da se prepustite?Slusam sada ovu pesmu i zamisljam:sobu u polutami,miris ruza,svetlost sveca obasjava dvoje koji pripijeni plesu,drzeci po casu vina u rukama...Lagano ispijaju crno vino,njegova ruka na njenom struku,njena glava na njegovom ramenu...Tela prate nezne note i uklapaju se savrseno...Podizu oci jedno ka drugom,gledaju se dugo,a onda ...poljupci,isprva nezni kao lahor,tek da okrznu usne...Pa ispijanje vina,on kupi svaku kap sa njenih usana,razdvajajuci ih jezikom...Case se odlazu,ruke se preplicu,njegovi prsti klize duz njene kicme,ljubi joj gola ramena,povlaci halljinu koja pada,ona otkopcava lagano dugme po dugme njegove kosulje...ljubi njegovu kozu,oseca njegov miris koji je mami da se prepusti do kraja...I soba je puna nota,zelje,strasti...Ehhh....
Opomena
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi....
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira...
(Desanka Maksimović)
Opomena
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi....
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira...
(Desanka Maksimović)
