Svoja

... kao posle kupanja
oslobođena okova
puštam da snovi postanu stvarnost
ona u kojoj nema ničeg osim nas
i ljubavi…

u toplom zagrljaju
skrivamo se k’o ptići
pod krilo
ustreptela nam srca
dok vetar nas nosi
od sna tek osta postelja meka
na stolu pisamce…
„Doći ću kasno večeras… „

Eh, to čekanje…
žeđ me obuzima
i glad svoj glas negodovanja dodaje
u moje odaje…
dolaziš kasno i uvek tako
poželim da te skrijem
od svega…
sem od usana mojih…
od ruku i milovanja
… i neču skriti svoju toplotu
od tvojih pogled, poljupca,
grejaću te u zimskoj noći…
ma nećeš poželeti s jutrom otići

… odmor ću u tvom zagrljaju
toplom pronaći… dok slušam
otkucaje srca ti uzdrhtalog…
nećemo stati…
ček samo da noć svojim plaštom
zvezde zakloni…
tad ću mirnim snom da zaplovim…
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top