Na svetu je sve više stanovništva, a sve manje ljudi/onih koji sa ponosom mogu poneti ime ČOVEKA…Često zapitam sebe: kuda ide ovaj svet? Šta se to oko nas dešava!?Sve je gore i gore.Čovek se odvojio od Boga. Ljudi su se otuđili ne samo od svojih prijatelja, već i od svih ostalih. Postali su imuni i neprobojni za bol, patnju i nevolje koje su zadesile ljude tik pored njih.Okreću glavu, ćute, sebični su i gledaju samo sebe… Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto. Ono što je nekada bilo dobro, sada je zlo – i obrnuto.Siledžijstvo, razbojništvo, nasilništvo i nemilosrdnost prikazuju se kao vrline koje krase „prave muškarce“, dok se raskalašnost, prostitucija i nezainteresovanost za decu i porodicu prikazuju kao vrline „dama“ i „naprednih žena”. Ubice, zlikovci, monstrumi, porno glumice, homoseksualci, prevaranti i drugi moralno posrnuli likovi ne silaze sa naslovnih strana svih medija.Igrani filmovi i brojne serije promovišu upravo ovakav stil života kao nešto privlačno, superiorno i napredno.Pošto ne znaju za Boga i nemaju adekvatno vaspitanje i obrazovanje kao zaštitu od manipulacije, mase oduševljeno prate idole koje im Sotona nameće.DOŠLA TAKO VREMENA, KADA PAMET ZAŠUTI, A BUDALA PROGOVORI. Najtragičnije u svemu je što milioni ljudi ovakvim trendovima nisu pružili skoro nikakav otpor….
Glavni krivac za sve što nam se loše dešava smo mi sami. To uporno ponavljam da bismo, napokon, shvatili gde je problem i da bismo počeli da ga rešavamo.Krenimo od sebe da bismo došli SEBI.Tokom odrastanja, ljudi koji su u našoj najbližoj okolini nas uče da jedni prema drugima budemo dobri,da uvek budemo naklonjeni istini i da naši postupci uvek budu pravedni.Ipak, čini mi se da je danas jako teško držati se tih moralnih principa. Put dobra i vrline teži je, vodi kroz mnoge klance i urvine, vodi u visinu, zahteva napor, umara, stoga njim ide malo ljudi. Put zla i greha znatno je lakši i udobniji, jer je širok i vodi postepeno naniže, ne zahteva truda i muke, stoga njim ide većina ljudi.Danas ulicama bauljaju horde depresivnih zombija!Kad u čoveku nestane ljudske topline, on postaje mrtvac koji hoda…
Moralne vrednote oplemenjuju naš život.Kad govorimo o moralnim vrednotama, obično mislimo na poštenje, iskrenost, vernost, pravednost, dobrotu, čovečnost i neke slične vrline.Naši moralni nazori utiču na naše ponašanje, životne prioritete i odnose s drugim ljudima. Oni utiču i na to kako odgajamo svoju decu. Kao što se kuća zida od temelja, tako se ličnost gradi tokom detinjstva u primarnoj porodici. Ako su temelji dobri, nema tog lošeg društva koje može da poljulja ono dobro u čoveku….Da bismo bili zadovoljni i uspešni u poslu i privatnom životu, treba da izgradimo ispravan stav prema životnim problemima. Za sve što radimo u životu važan je stav. Stav je način na koji pristupamo životu. Stav je važniji od talenta, inteligencije, okolnosti, novca i sreće. Odlučujući faktor za ono što postajemo u mnogim oblastima u svom životu. Više od 85 posto uspeha postiženo zbog stava, a manje od 15 posto zbog sposobnosti, pokazala su istraživanja… Činiti dobro, pomoći slabima, nemoćnima, bespomoćnima je najplemenitiji smisao postojanja na ovom svetu…Svet je ulaznica za nebo po delima i Božjoj ljubavi.Odlaskom sa ovog sveta čovek nosi samo svoja pravedna dela koja su njegov jedini kapital i sa kojima će pred Bogom dati odgovor za proživljeni život u ovom svetu.Po pravoslavnom učenju duša posle smrti izlazi na Božiji sud, gde po svojim zaslugama dobija mesto svoga boravka – raj ili pakao…..
Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stare iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u poseti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe ,a on mu je rekao da ona već duže vreme boluje od alchajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.Novinar ga upita ponovo:“Pa dobro, a jel se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vreme, s obzirom da ste stari?“ Deda odgovori:“Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“Novinar iznenađeno upita:“Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovde ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče: “Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“….“Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas jeste da budemo ljudi, uvek i svuda“ – govorio je patrijarh Pavle…Nije teško biti čovek, nego je previše lako biti idiot…
Glavni krivac za sve što nam se loše dešava smo mi sami. To uporno ponavljam da bismo, napokon, shvatili gde je problem i da bismo počeli da ga rešavamo.Krenimo od sebe da bismo došli SEBI.Tokom odrastanja, ljudi koji su u našoj najbližoj okolini nas uče da jedni prema drugima budemo dobri,da uvek budemo naklonjeni istini i da naši postupci uvek budu pravedni.Ipak, čini mi se da je danas jako teško držati se tih moralnih principa. Put dobra i vrline teži je, vodi kroz mnoge klance i urvine, vodi u visinu, zahteva napor, umara, stoga njim ide malo ljudi. Put zla i greha znatno je lakši i udobniji, jer je širok i vodi postepeno naniže, ne zahteva truda i muke, stoga njim ide većina ljudi.Danas ulicama bauljaju horde depresivnih zombija!Kad u čoveku nestane ljudske topline, on postaje mrtvac koji hoda…
Moralne vrednote oplemenjuju naš život.Kad govorimo o moralnim vrednotama, obično mislimo na poštenje, iskrenost, vernost, pravednost, dobrotu, čovečnost i neke slične vrline.Naši moralni nazori utiču na naše ponašanje, životne prioritete i odnose s drugim ljudima. Oni utiču i na to kako odgajamo svoju decu. Kao što se kuća zida od temelja, tako se ličnost gradi tokom detinjstva u primarnoj porodici. Ako su temelji dobri, nema tog lošeg društva koje može da poljulja ono dobro u čoveku….Da bismo bili zadovoljni i uspešni u poslu i privatnom životu, treba da izgradimo ispravan stav prema životnim problemima. Za sve što radimo u životu važan je stav. Stav je način na koji pristupamo životu. Stav je važniji od talenta, inteligencije, okolnosti, novca i sreće. Odlučujući faktor za ono što postajemo u mnogim oblastima u svom životu. Više od 85 posto uspeha postiženo zbog stava, a manje od 15 posto zbog sposobnosti, pokazala su istraživanja… Činiti dobro, pomoći slabima, nemoćnima, bespomoćnima je najplemenitiji smisao postojanja na ovom svetu…Svet je ulaznica za nebo po delima i Božjoj ljubavi.Odlaskom sa ovog sveta čovek nosi samo svoja pravedna dela koja su njegov jedini kapital i sa kojima će pred Bogom dati odgovor za proživljeni život u ovom svetu.Po pravoslavnom učenju duša posle smrti izlazi na Božiji sud, gde po svojim zaslugama dobija mesto svoga boravka – raj ili pakao…..
Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stare iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u poseti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe ,a on mu je rekao da ona već duže vreme boluje od alchajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.Novinar ga upita ponovo:“Pa dobro, a jel se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vreme, s obzirom da ste stari?“ Deda odgovori:“Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“Novinar iznenađeno upita:“Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovde ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče: “Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“….“Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas jeste da budemo ljudi, uvek i svuda“ – govorio je patrijarh Pavle…Nije teško biti čovek, nego je previše lako biti idiot…
