Verovatno smo svi prosli kroz isto bezbroj puta I isto toliko culi pitanje “ Sta ces da budes kad porastes? “…Odgovori su razliciti, a opet tako slicni…Neko ce biti astronaut, neko pilot, neko fudbaler, neko pevacica, ballerina, princeza…Decija masta, da? E, ali kako godine prolaze, I ovo pitanje postaje jedno od sustinskih, tako se I nasi odgovori menjaju…Sve ima svoje zasto – zato, pro et contra…
Vremenom, svi postanemo “ nesto “…onima srecnijima pruzila se prilika da ostvare svoje mladalacke snove, oni malo manje srecni se putem raznoraznih kompromisa dopunjavaju, a oni sto nisu imali srece se koprcaju u vrtlogu I snalaze…Jer, I od tih nasih zelja se zivi…zar ne?
Ne znam kako vama, ali svastojedi, svastoradi, pa I svasto*ebi su mi oduvek bili otuzni…Valjda zbog te njihove nesposobnosti da odaberu svoj put…ne mogu to ni da pripisem radoznalosti, vec naprosto nekoj vrsti obesti…
Ali, ako se pozabavimo ovom grupom svastorada imacemo tu mnogo interesantnih primera…Evo recimo, citam juce kako nas cuveni I nadaleko poznati, svetski teniser pocinje I svoju karijeru kao glumac, igrajuci u cak domacoj seriji I to u ulozi Aleksandra Karadjodjevica…O seriji, produkciji, budzetu, ne bih komentarisala niti me zanima…Eto on, recimo! Covek se pokazao u svetu sporta, zauzeo veoma visoku poziciju sa veoma visokim “ primanjima “ o kojima svi sanjaju, zivi jedan vecini nezamisliv zivot, reket mu odlicno cuci u ruci, ali ne…! Zasto se zadovoljiti time…? Zasto se ne okusati I u glumi…? Zasto postoje skole koje uce ljude glumi, kad sam ja dasa svetskog glasa, vec svima znan, a I eto malo selfmarketinga I jos me placaju za to…? Na neki nacin, I ovo sto ja pisem je reklama, zar ne…?
Recite mi, mozda sam ja nesto ispustila, da li je ok? Da li nama manjka necega I cega? Ali, ‘ajde da ne pljujem samo njega…udjem u knjizaru pre neki dan, naravno poceli silni popusti, a to ne treba propustati…Priznajem, domacu novopecenu nazovi knjizevnost ne citam, ali na polici predvidjenoj za istu redjaju se imena poznatih I onih malo manje glumaca…Jel oni to pisu zato sto imaju sta da kazu ili zato sto im teniseri otimaju hleb iz usta ? Jel to neka moda da su sad glumci postali pisci, teniseri glumci, manekenke voditeljke zenskih emisija u kojima je glavna tema ona jadna pomorandzina kora, toliko da su mi ogadile narandze…?
Dalje, u prodavnici pre neki dan, stojim na kasi I cekam da platim kupljenu robu kad se u tom trenutku prodavacica, devojka od svojih 20 I kusur, iz petnih zila prodere meni na uvo “ eeee, Miiiirooo, jel imamo jos ovih cigaraaaa u magacinu? “ Znaci, u momentu mi je doslo da joj udarim jednu samarcinu…Alo, pa nismo u sumi…! Sta vristis…? Gde je kultura? Da ne kazem da muzika u prodavnici tresti, pa dok u glavi razmisljam sta treba jos da kupim, provlace mi se I raznorazni stihovi…totalno ludilo…!
U kaficima, kafanama, restoranima…rade ljudi kojima taj novac sluzi kao dzeparac, a vrlo cesto I kao jedini zivotni prihodi…onda cesto dobijete pice u krilo, jelo koje niste porucili, pepeljare se prazne kad pocnete cigare da gasite po podu I slicno. Sve ja to razumem, vremena su takva, ali onda ga radi kako treba…Nisu dzaba izmislili trgovacke skole, skole za ugostitelje, glumacke akademije…Sve ima svoje…ili nema?
Ok…radis nesto sto nije u tvojoj struci, nesto sto ne volis, ides na posao kao na robiju, slabo si placen…pa, sa vecinom je tako… Svi svastarimo, neko manje, neko vise, ali treba biti iskren prema sebi pa znati koliko mozes zagristi…Mozda je problem I u tome sto svi misle da su pametni za sve…? Da im nijedan zalogaj nije prevelik…?
Ja samo znam da bih se debelo zapitala…! Biti svestan svojih mogucnosti danas je velika stvar…biti iskren prema sebi I ne stideti se svojih kvaliteta I kapaciteta …nema tih para koje mogu kupiti novi obraz…tu ne pomaze ni plasticna hirurgija.
Vremenom, svi postanemo “ nesto “…onima srecnijima pruzila se prilika da ostvare svoje mladalacke snove, oni malo manje srecni se putem raznoraznih kompromisa dopunjavaju, a oni sto nisu imali srece se koprcaju u vrtlogu I snalaze…Jer, I od tih nasih zelja se zivi…zar ne?
Ne znam kako vama, ali svastojedi, svastoradi, pa I svasto*ebi su mi oduvek bili otuzni…Valjda zbog te njihove nesposobnosti da odaberu svoj put…ne mogu to ni da pripisem radoznalosti, vec naprosto nekoj vrsti obesti…
Ali, ako se pozabavimo ovom grupom svastorada imacemo tu mnogo interesantnih primera…Evo recimo, citam juce kako nas cuveni I nadaleko poznati, svetski teniser pocinje I svoju karijeru kao glumac, igrajuci u cak domacoj seriji I to u ulozi Aleksandra Karadjodjevica…O seriji, produkciji, budzetu, ne bih komentarisala niti me zanima…Eto on, recimo! Covek se pokazao u svetu sporta, zauzeo veoma visoku poziciju sa veoma visokim “ primanjima “ o kojima svi sanjaju, zivi jedan vecini nezamisliv zivot, reket mu odlicno cuci u ruci, ali ne…! Zasto se zadovoljiti time…? Zasto se ne okusati I u glumi…? Zasto postoje skole koje uce ljude glumi, kad sam ja dasa svetskog glasa, vec svima znan, a I eto malo selfmarketinga I jos me placaju za to…? Na neki nacin, I ovo sto ja pisem je reklama, zar ne…?
Recite mi, mozda sam ja nesto ispustila, da li je ok? Da li nama manjka necega I cega? Ali, ‘ajde da ne pljujem samo njega…udjem u knjizaru pre neki dan, naravno poceli silni popusti, a to ne treba propustati…Priznajem, domacu novopecenu nazovi knjizevnost ne citam, ali na polici predvidjenoj za istu redjaju se imena poznatih I onih malo manje glumaca…Jel oni to pisu zato sto imaju sta da kazu ili zato sto im teniseri otimaju hleb iz usta ? Jel to neka moda da su sad glumci postali pisci, teniseri glumci, manekenke voditeljke zenskih emisija u kojima je glavna tema ona jadna pomorandzina kora, toliko da su mi ogadile narandze…?
Dalje, u prodavnici pre neki dan, stojim na kasi I cekam da platim kupljenu robu kad se u tom trenutku prodavacica, devojka od svojih 20 I kusur, iz petnih zila prodere meni na uvo “ eeee, Miiiirooo, jel imamo jos ovih cigaraaaa u magacinu? “ Znaci, u momentu mi je doslo da joj udarim jednu samarcinu…Alo, pa nismo u sumi…! Sta vristis…? Gde je kultura? Da ne kazem da muzika u prodavnici tresti, pa dok u glavi razmisljam sta treba jos da kupim, provlace mi se I raznorazni stihovi…totalno ludilo…!
U kaficima, kafanama, restoranima…rade ljudi kojima taj novac sluzi kao dzeparac, a vrlo cesto I kao jedini zivotni prihodi…onda cesto dobijete pice u krilo, jelo koje niste porucili, pepeljare se prazne kad pocnete cigare da gasite po podu I slicno. Sve ja to razumem, vremena su takva, ali onda ga radi kako treba…Nisu dzaba izmislili trgovacke skole, skole za ugostitelje, glumacke akademije…Sve ima svoje…ili nema?
Ok…radis nesto sto nije u tvojoj struci, nesto sto ne volis, ides na posao kao na robiju, slabo si placen…pa, sa vecinom je tako… Svi svastarimo, neko manje, neko vise, ali treba biti iskren prema sebi pa znati koliko mozes zagristi…Mozda je problem I u tome sto svi misle da su pametni za sve…? Da im nijedan zalogaj nije prevelik…?
Ja samo znam da bih se debelo zapitala…! Biti svestan svojih mogucnosti danas je velika stvar…biti iskren prema sebi I ne stideti se svojih kvaliteta I kapaciteta …nema tih para koje mogu kupiti novi obraz…tu ne pomaze ni plasticna hirurgija.
