Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 84.667
20 Maj Svetski dan pčela
Nekome su simpatične, neko ih se plaši, mnogi konzumiraju slatki nektar koji proizvode, ali malo ljudi zapravo zna mnogo o pčelama.
Dvadesetog maja davne 1734. godine u Sloveniji je rođen Anton Janša, pionir modernog pčelarstva. Na inicijativu Slovenije, u decembru 2017. godine ovaj datum Ujedinjene nacije priznale su kao Svetski dan pčela.
Ovaj dan je posvećen pčelama, promociji pčelarstva, a pre svega, podizanju svesti o značaju pčela. Vrlo je važno edukovati ljude na ovu temu, jer, nažalost, nismo svesni koliko zavisimo od pčela.
Zašto bi to trebalo da nas brine?
Zato što je oprašivanje (polinacija) ključni proces od kog zavisi opstanak našeg ekosistema. Skoro 90% svetskih biljaka koje cvetaju zavisi od oprašivanja prirodnim oprašivačima, a one takođe utiču na čak 75% svetskih useva.
Pčele direktno doprinose proizvodnji hrane koju konzumirano, kao i održavanju biodiverziteta.
Ako se nešto ne promeni, nutritivni usevi kao što su voće, koštunjavo voće i određene vrste povrća zameniće osnovni i prosti usevi poput pirinča, kukuruza i krompira, što će izazvati neuravnoteženu ishranu.
Ako pčele izumru, s njima će nestati i kvalitetna i zdrava hrana na koju smo navikli i koju uzimamo zdravo za gotovo.
Podizanje svesti o značaju pčela dovodi i do pojačanja mera koje kao glavni cilj imaju zaštitu pčela i drugih oprašivača. Zaštita pčela direktno utiče na rešenje problema globalnog snabdevanja hranom, kao i na eliminisanje gladi u zemljama u razvoju.
Kao pojedinac možete učiniti sledeće:
Ne zaboravite da smo mi odgovorni za svoju budućnost i budućnost svojih potomaka, a treba samo malo promeniti navike kako bismo im ostavili malo lepši i bolji svet.
Nekome su simpatične, neko ih se plaši, mnogi konzumiraju slatki nektar koji proizvode, ali malo ljudi zapravo zna mnogo o pčelama.
Dvadesetog maja davne 1734. godine u Sloveniji je rođen Anton Janša, pionir modernog pčelarstva. Na inicijativu Slovenije, u decembru 2017. godine ovaj datum Ujedinjene nacije priznale su kao Svetski dan pčela.
Ovaj dan je posvećen pčelama, promociji pčelarstva, a pre svega, podizanju svesti o značaju pčela. Vrlo je važno edukovati ljude na ovu temu, jer, nažalost, nismo svesni koliko zavisimo od pčela.
Naš opstanak zavisi od opstanka pčela
Opstanak pčela i ostalih oprašivača (polinatora), kao što su bumbari i leptiri, trenutno ugrožavaju mnogobrojne ljudske aktivnosti.Zašto bi to trebalo da nas brine?
Zato što je oprašivanje (polinacija) ključni proces od kog zavisi opstanak našeg ekosistema. Skoro 90% svetskih biljaka koje cvetaju zavisi od oprašivanja prirodnim oprašivačima, a one takođe utiču na čak 75% svetskih useva.
Pčele direktno doprinose proizvodnji hrane koju konzumirano, kao i održavanju biodiverziteta.
Zašto su pčele ugrožene?
Pčelama preti globalno izumiranje zbog delovanja čoveka. Intenzivne poljoprivredne prakse, uzgajanje monokultura, korišćenje pesticida i povišene temperature zbog klimatskih promena samo su neki od faktora koji prete pčelama.Ako se nešto ne promeni, nutritivni usevi kao što su voće, koštunjavo voće i određene vrste povrća zameniće osnovni i prosti usevi poput pirinča, kukuruza i krompira, što će izazvati neuravnoteženu ishranu.
Ako pčele izumru, s njima će nestati i kvalitetna i zdrava hrana na koju smo navikli i koju uzimamo zdravo za gotovo.
Podizanje svesti o značaju pčela dovodi i do pojačanja mera koje kao glavni cilj imaju zaštitu pčela i drugih oprašivača. Zaštita pčela direktno utiče na rešenje problema globalnog snabdevanja hranom, kao i na eliminisanje gladi u zemljama u razvoju.
Kako možemo pomoći?
Možda vam se čini kako pojedinac ne može ništa promeniti po pitanju ovog problema, ali to nije baš tako.Kao pojedinac možete učiniti sledeće:
- Zasadite raznovrsne biljke, koje su izvorne na području gde živite i koje cvetaju u različitim periodima godine;
- Kupujte med direktno od lokalnih pčelara;
- Kupujte proizvode od poljoprivrednika koji se bave održivom i organskom poljoprivredom;
- Izbegavajte upotrebu pesticida, fungicida i herbicida u svojoj bašti;
- Napravite fontanu za pčele tako što ćete ostaviti flašu ili posudu s vodom u svojoj bašti;
- Obratite se pčelaru za pomoć ako u svom dvorištu nađete košnicu i nikako je ne uništavajte;
- Razgovarajte s ljudima oko sebe o značaju pčela i delite informacije o tome koliko su one zapravo ugrožene.
- Smanjite upotrebu pesticida ili ih promenite;
- Izbegavajte sadnju monokultura koliko god je to moguće, a umesto njih sadite što raznovrsnije useve;
- Zasadite živicu koja cveta;
- Brinite o svojim pčelama.
Pčele su naša budućnost
Zaista, pčele jesu naša budućnost jer bez njih budućnost uopšte ne izgleda lepo. Ceo svet zavisi od prirodnih oprašivača, a pogotovo od pčela, stoga je njihov opstanak presudan. A da bi se obezbedio opstanak pčela, potrebno je pratiti šta ih ugrožava i zaustaviti gubitak biodiverziteta.Ne zaboravite da smo mi odgovorni za svoju budućnost i budućnost svojih potomaka, a treba samo malo promeniti navike kako bismo im ostavili malo lepši i bolji svet.
Kad ono taj dan - dan pcela! 