Svetski dan meteorologije

[Nina]

Meteorologija je nauka koja proučava atmosferu i sve procese koji se u njoj dešavaju. Mnogi se nazivaju i naukom o vremenu.

Svetski dan meteorologije obeležava se već šest decenija svakog 23. marta, u znak sećanja na dan osnivanja Svetske meteorološke organizacije (WMO). WMO je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, koja se bavi proučavanjem procesa i stanja atmosfere, klime i voda. Konvencija o njenom osnivanju stupila je na snagu 23. marta 1950. godine, a 11 godina kasnije 1961 godine,ovaj dan proglašen je Svetskim danom meteorologije.

U našoj zemlji, Republički hidrometeorološki zavod Srbije danas predstavlja referentnu ustanovu za izradu i prezentovanje prognoza vremena i vodostanja, davanje upozorenja i najava za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave. Njegova preteča, Savezni hidrometeorološki zavod (SHMZ) u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, osnovan je 1847. godine, a 1888. godine osnovana je prva Nacionalna meteorološka služba Srbije,

Ovogodišnja tema Svetskog dana meteorologije glasi: “Okeani, klima i vreme”, čime se ukazuje na neraskidivu vezu između ovih elemenata. Okeani pokrivaju oko 70% površine naše planete. Oni su najveći rezervoari toplote i imaju uticaj na koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi. Poslednjih decenija, velika pažnja klimatologa usmerena je na proučavanje uticaja emisije ovog gasa na povećanje temperature vazduha kroz izazivanje efekta staklene bašte. Promene u temperaturi okeana imaju za posledicu porast ili pad temperature vazduha u svetu, čime izazivaju varijacije meteoroloških i klimatskih paramatara velikih razmera.

Svet je poslednjih decenija suočen sa sve većim poplavama, jakim kišama, sušama, toplotnim talasima I drugim ekstremnim vremenskim uslovima. Zbog toga je jedan od glavnih prioriteta VMO-a i nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi (NMHSs) zaštita životne sredine, uslova života, imovine, navodi se na sajtu WMO.

Znacajna nauka posebno u danasnje vreme klimatskih promena

 

[pura moca]

načestitam joj se praznika

 

[Samsonight]

Pogledajte prilog 1124964

načestitam joj se praznika

Najlepši deo Dnevnika!
Nije to to kad ona ne javi vremenske prilike.
Čak ni ime joj ne znam, ali ako išta ne treba menjati u ovoj zemlji, nju ne treba menjati na odseku izveštavanja o vremenskim uslovima.
Pojava par excellence!

 

[pura moca]

a tek kad kaže rosulja ihhaaaaa

 

[Manga Hilux]

Kada govorimo o klimatskim promenama, verovatno nam je prva asocijacija povećanje temperature. Ono nastaje jer gasovi sa efektom staklene bašte zadržavaju dodatnu toplotu u klimatskom sistemu, a ulogu čoveka tu nikako ne možemo zanemariti.
Međutim, čak 90 odsto ove dodatne toplote odlazi u okeane, tako da se i oni decenijama unazad polako zagrevanju. Usled tog zagrevanja okeana biljni i životinjski svet biva ugrožen, a ima i drugih negativnih posledica.
Osim već pomenute acidifikacije, još jedan veliki problem koji je potpomognut klimatskim promenama predstavlja deoksigenacija, odnosno gubitak kiseonika.
Velika količina kiseonika koji svakodnevno udišemo došla je iz okeana. Ipak, zbog zagrevanja okeana i prenamnoženosti algi, okeani proizvode sve manje kiseonika. .
Posledice klimatskih promena kojima sve češće možemo i da svedočimo su i pojačani intenzitet tropskih oluja, čija je snaga direktno povezana sa temperaturom vode okeana iznad kojih se kreću, kao i povišen nivoa mora.

 

[Mimi95]

Kada govorimo o klimatskim promenama, verovatno nam je prva asocijacija povećanje temperature. Ono nastaje jer gasovi sa efektom staklene bašte zadržavaju dodatnu toplotu u klimatskom sistemu, a ulogu čoveka tu nikako ne možemo zanemariti.
Međutim, čak 90 odsto ove dodatne toplote odlazi u okeane, tako da se i oni decenijama unazad polako zagrevanju. Usled tog zagrevanja okeana biljni i životinjski svet biva ugrožen, a ima i drugih negativnih posledica.
Osim već pomenute acidifikacije, još jedan veliki problem koji je potpomognut klimatskim promenama predstavlja deoksigenacija, odnosno gubitak kiseonika.
Velika količina kiseonika koji svakodnevno udišemo došla je iz okeana. Ipak, zbog zagrevanja okeana i prenamnoženosti algi, okeani proizvode sve manje kiseonika. .
Posledice klimatskih promena kojima sve češće možemo i da svedočimo su i pojačani intenzitet tropskih oluja, čija je snaga direktno povezana sa temperaturom vode okeana iznad kojih se kreću, kao i povišen nivoa mora.

То повећање температуре није толико изражено колико га медији "напумпавају".
Имамо и друге ефекте климатских промена,као што је све чешћа појава снега на местима где скоро никад не пада,или у време када не би требао да пада(на пример,пре два дана код нас).