Tako je
Zaboravio si samo da spomenis njihove glavne lidere, bankarsku familiju Rotshild koji su 100% Jevreji. Oni su finansirali Karla Marksa i to je dokazano postoji i chek koji su mu dali. Takodje su finansirali i Adama Vajshaupta koji je osnovao Bavarske Iluminate i koji je takodje delom bio Jevrej. Takodje su finansirali i Rusku revoluciju, sto je takodje dokazano. Oni su tvorci komunizma.
Evropsku uniju su stvorili Rotšildi(Šuman, Hazar). Rotšildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale…
I nisu samo stvorili EU i komunizam i SSSR, porodica Rotshild, "slucajno" jevrejska i "slucajno" finansijer bavarskih iluminata je
stajala i iza Hitlera, kreacije drzave Izrael i Vinstona Cherchila. Ma nemoguce? Ne, to samo zvuci nemoguce jer kljukaju narod preko zvanicnih izvora koji su sa vrha kontrolisani od njihovih ljudi.
Hitler je bio poreklom Rotšild
Rotšildi, i drugi iluminati, bili su poznati po tome što su imali mnogo vanbračnih potomaka, u okviru svog tajnog programa odgajanja dece, koja su davana lažnim roditeljima koji su ih podizali kao svoju. Zato izgleda čudno kako su "obična deca" skromnog porekla uspevala da se uzdignu do samih vrhova vlasti, bogatstva i moći. Neki od njih su, ne znajući, imali programiran uspon. Hitler je takođe imao decu, rođenu i odgajanu po ovom principu, iako se zvanična istorija upinjala da dokaže kako se nije ženio, pa samim tim nije ni imao decu. Njegovi potomci su danas sigurno među nama, nose druga imena, žive u raznim zemljama, ali se ka vrhovima moći uzdižu sa saznanjem o svom tajnom poreklu. Ovo vam se čini neverovatnim? Hitler je imao problema sa optužbom da je bio u vezi sa svojom rođakom Geli Raubal i da je sa njom imao vanbračnu ćerku. Geli to nije mogla da potvrdi (ili opovrgne), jer je misteriozno ubijena 1931. godine, odmah po rođenju cerke. Ostaje da razrešimo koji Rotšild je mogao da bude Hitlerov deda. Uvidom u dokumentaciju ispada da je u vreme rođenja Alojza Hitlera, 1837. godine, jedini Rotšild koji je živeo u Beču bio Solomon Mejer. Njegova žena nije živela s njim, jer je brak bio u takvom stanju da je radije živela u Frankfurtu. Njihov sin Anselm Solomon takođe je ceo život proveo u Parizu i Frankfurtu, daleko od oca. Da je Solomon bio jedini kandidat za Hitlerovog dedu potvrđuje knjiga Hermana fon Goldšmita, čiji otac je bio Solomonova desna ruka, objavljena 1917. godine, u kojoj o Solomonu piše:
"... da je četrdesetih godina prošlog veka razvio neoprezni entuzijazam prema mladim devojkama... i ...imao je brojne avanture sa vrlo mladim devojkama, koje je policija zataškavala."
Dokaz da je Hitler bio poreklom Rotšild vidi se i iz načina kako su se u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata stvarale političke i ekonomske okolnosti koje je Hitler direktno eksploatisao u svom usponu na vlast. Jedan od Hitlerovih finansijera, Fric Tisen, izjavio je 1945. godine u istrazi:
"Prihvatanjem Jangovog plana (Nemačka se posle Prvog svetskog rata katastrofalno zaduživala, u okviru Dejvisovog plana, kratkoročnim kreditima, tako da je 1929. godine dug Nemačke međunarodnim bankama iznosio šesnaest milijardi dolara što je bila enormna suma u to vreme, predloženo je novo rešenje od strane Ovena D. Janga, koji je bio eksponent "Morganove banke" i "Dženeral Elektrika". Plan je bio genijalan. Otplata dugova se više nije mogla vršiti robama i sirovinama već isključivo novcem. Nemačka ekonomija je bila uništena preko noći.) i njegovih finansijskih principa sve se više povećavala nezaposlenost, dok se milion ljudi nije našlo bez posla. Ljudi su bili očajni. Hitler je rekao da će on rešiti problem nezaposlenosti. Vlada je u to vreme bila slaba, a situacija je bivala sve gora. To je bio razlog ogromnog uspeha Hitlera na izborima. Kada su izbori održani, dobio je 40 % glasova."
Rotšildovi su finansirali Hitlera
Hjalmar Šaht je bio glavnog posrednika između nacista i bankarske elite u Londonu. Šaht je bio Hitlerov savetnik za finansije i predsednik "Rajhsbanke". Na dokumentu Šahtovog naimenovanja, 17. marta 1933. godine, nalaze se dva potpisa – Adolfa Hitlera i Maksa Varburga, potrčka Rotšildovih. Šaht je, inače, vrlo cenjena ličnost čak i danas u bankarskim krugovima u Evropi, jer je 28. februara 1930. godine osnovao "Banku za međunarodno poravnanje" u Bazelu. (U BIS-u - Bank of International Settlements - nalazi se zlato bivše SFR Jugoslavije vredno šest stotina miliona dolara i ova banka će presuditi kako će to zlato biti podeljeno među bivše republike SFR Jugoslavije, sada samostalne države.) Osnivački kapital su obezbedile Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Japan, kao i "Morgan kompanija" iz Njujorka, "Prva nacionalna banka Njujorka" i "Prva nacionalna banka Čikaga". Gde god vidite u naslovu "Prva banka" nečega, znajte da tu banku totalno kontroliše Komitet 300. Trenutno u BIS-u čuvaju 192 tone zlata iz oko stotinu zemalja. Ukupan kapital od 120 milijardi dolara koristi se delom za kreditiranje članica, zaštitu domaćih valuta ili za poravnanje platnih bilansa.
Vratimo se Šahtu. U Engleskoj, ključna figura bio je Montagju Norman (Komitet 300), guverner "Bank of England" (koju kontrolišu Rotšildi) i bliski prijatelj Šahta. Kada je Hitler izabran, ponuđen je kredit nacistima. Šaht i Norman su se sreli još jednom, 11. juna 1934. godine u Nemačkoj, i dogovorili nove kredite za Hitlera. Posle invazije Čehoslovačke, 1939. godine, Norman je uradio još jednu neverovatnu stvar – prebacio je Hitleru češko zlato deponovano u Londonu, uz saglasnost Nevila Čemberlena. Neverovatno, ali iz sada poznate perspektive, Rotšildi su pomagali svog rođaka preko "Narodne banke Engleske" i svojih službenika, porodice Norman, koji su bili guverneri "Narodne banke Engleske" kao da je to njihova privatna banka. Jedan deda, Džordž Vord Norman, bio je guverner od 1821. do 1872. godine, a drugi deda, lord Kolet, bio je guverner od 1887. do 1889. godine. Montagju Norman bio je u Americi u Rotšildovoj firmi "Braun brothers", a za to vreme družio se sa porodicom W. A. Delana (Komitet 300), rođaka Frenklina Delano Ruzvelta, kasnijeg predsednika SAD.
"Narodna banka Engleske" je sarađivala sa jednim od vodećih cionista, lordom Berstedom iz "Rojal Dutch Shell", u prebacivanju novca bogatih nemačkih cionista u Palestinu. Ovaj novac je pomogao je da se stvori ekonomija u tek stvaranoj državi.
"Oni su bili privilegovana klasa emigranata dok je Jevrejima bez imovine odbijan azil i nestali su u Holokaustu."
Pretpostavka je, ma koliko ovo surovo zvučalo, da je svesno žrtvovanje Jevreja od strane "jevrejske elite" (Rotšilda i drugih) trebalo da posluži određenoj svrsi.
