Svetska ekonomska kriza, i kriza u Srbiji

Turbo Limac,Turbo Sport,Urban republic,Magma home samo su neki od brendova MAGME INTERNATIONAL d.o.o.
Od Aprila do pocetka Jula ove godine Magma d.o.o. Srbija je otpustila vise od 30 zaposlenih neproduzivsi ugovore o radu,uz sve veci talas zatvaranja maloprodajnih objekata Magma prednjaci u odnosu na druge konkurentske firme.
Svi maloprodajni objekti u Immocentru na Novom Beogradu su zatvoreni ( ukupno tri ) medju kojima su bili Turbo Limac,Magma home i Urban Republic.
U Zira shopping centru takodje od ukupno pet maloprodajnih objekata ostao je jos samo jedan koji posluje sa dobitkom,a u planu je da se zatvore jos neki objekti kako u Beogradu tako i u drugim gradovima Srbije.
Takodje zaposleni u toj firmi vec duze nisu dobili plate i preti im se otkazima.
Kakvo je stanje u Vasoj firmi,tj. da li je talas Svetske ekonomske krize zakucao i na Vasa vrata?
 
Surovo zvuči, ali radnje neće raditi samo da bi radile, tj. ako ne posluju pozitivno i stvaraju dobit. U tom smislu je sada teži trenutak nego ikad, jer su fiksni troškovi poslodavcima ogromni, država ne popušta od svojih nameta, a posla tj. prodaja nikad nije išla slabije. Kad tome dodate i momenat naplate od 120-150-180 dana, onda je to katastrofa.
Možda je ružna prognoza, ali ovoga će biti sve više i više, jer država ne radi ništa na rešavanju problema nelikvidnosti.
 
Tim bilding: Uspeh kroz igru

Najjača motivacija da bi čovek ustao iz kreveta i krenuo na posao koji sa sobom nosi psihički ili fizički napor i obavezni stres, jeste dobra plata. Međutim, ne zna se koliko dugo je ljudski organizam sposoban da izdrži svakodnevne stresne situacije i kolika je cifra na tekućem računu dovoljna da bi bila lek za aparat koji se zove ljudsko telo. No, postoji još jedan vid motivacije.
Zna se da se i mašine često kvare, te im s vremena na vreme treba remont za koji se u firmama pravi poseban budžet koji se zove „amortizacija u opremu“. Zna se i da je ljudski resurs jedan od najbitnijih faktora uspešnosti jedne kompanije. I kao što je ulaganje u poboljašnje opreme neophodan korak da bi se opstalo u bilo kom biznisu, tako i ulaganje u zaposlene ima sve veći značaj. Jedan od najboljih načina da se uloži u njih ili da se nagrade za svoj doprinos kući za koju rade je, team building. Plata, ma koliko velika, nije jedini faktor koji može da zadovolji čoveka tj. da ga natera da radi kvalitetnije ili da samoinicijativno uzme više učešća u napretku kompanije za koju radi, posebno ako radi u neprijatnom okruženju, ako ima lošu komunikaciju sa kolegama ili pretpostavljenima, i ako vreme provedeno na poslu provodi sa „stisnutim stomakom“. Sve su to razlozi zbog kojih se zaposleni loše osećaju, sve češće posećuju lekare i otvaraju bolovanja jer su više preopterećeni situacijom na poslu nego samim poslom. Da bi okruženje u kome čovek provodi više od polovine svoga dana, ako izostavimo spavanje, bilo prijatnije, da bi zaposleni dolazili na posao puni pozitivne energije, menadžment u jednoj kompaniji treba da investira u stvaranje atmosfere koja će omogućiti takav pristup i poslu i odnosima među kolegama.
Igre poverenja
Tim bilding se u svetu odavno primenjuje. Postoje agencije čija je osnovna delatnost pomoć klijentima da u svojim kompanijama podignu motivaciju, unaprede međusobnu komunikaciju, sprovedu bolju organizaciju i koordinaciju i povećaju lojalnost svojih zaposlenih. Timski rad se može učiti kao osnovni zadatak agencija koje pružaju usluge Tim bildinga, što znači da se u okviru jednog sektora, a na kraju i cele kompanije, naprave dobri timovi u kojima će kolege razmenjivati ideje, predloge, iskustva, timovi u kojima se razvija međusobno poverenje a ne konkurencija. Često se to radi pomoću igara. Dobar primer stvaranja međusobnog poverenja u praksi je hodanje po kanapu razapetom između dva drveta na oko metar ili metar i po visine. Po kanapu hoda jedan član tima a ispod ga prati drugi član koji je tu da ga, u slučaju da klizne, bezbedno sačeka. Na takvom primeru se može videti koliko imaju poverenja jedan u drugoga. To je samo jedan način razvijanja poverenja među zaposlenima. Postoje i druge vrste igara u kojima se prepoznaju lideri ili osobe koje brzo prevazilaze i rešavaju probleme ili koji na lak način dolaze do nekog cilja. Uglavnom, sve igre koje podrazumevaju tim bilding imaju za cilj kvalitetniju komunikaciju među zaposlenima, uspešno prilagođavanje novih zaposlenih, razvijanje timskog duga u radnoj sredini, jačanje samopouzdanja i samoinicijative, oslobađanje od stresa kroz fizičke aktivnosti, druženje i zabavu
Korporacijsko druženje
Kod nas se tim bildingom bave pretežno turističke agencije koje u svojim ponudama imaju razna vikend putovanja ili same kompanije pokušavaju da osmisle načine pravljenja timova i igara u kojima bi zaposleni bili u prilici da unaprede razne aspekte timskog rada, podignu radnu atmosferu i poslovanje generalno. To su uglavnom igre, više ili manje ozbiljnog i zabavnog karaktera. Tim bilding može da posluži i kao dobar način da se ostvare čvršće veze sa poslovnim partnerima organizujući razna takmičenja na nivou kompanija - poslovni partner, ili neku vrstu male lige u okviru baze poslovnih partnera koji se inače samo čuju telefonom ili se viđaju na sastancima koji mogu da budu dugotrajni i veoma naporni.

Jedan od dobrih načina za takvu vrstu tim bildinga je Pejntbol. Ta igra je postala apsolutni korporacijski hit. Brojna preduzeća su u osnovnim principima ove igre prepoznala izuzetno povoljne efekte na razvoj timskog duha, bez koga u modernom biznisu nema uspeha. Dve ekipe bore se jedna protiv druge, a igra u sebi objedinjuje i sport i zabavu, adrenalinski doživljaj i intenzivno oslobađanje od stresa. Način igre zavisi od dogovora ekipa, može se igrati u grupama od po tri i više članova, odvija se na pejntbol terenima, u dnevnim ili noćnim scenarijima, na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Cilj igre je uigravanje poslovnih timova i van posla, u neočekivanim situacijama. Na taj način mogu se razviti kompletni saradnici, koji su sposobni da se u trenutku sporazumevaju pokretom ili pogledom, bez mnogo reči. Tim bilding pomoću Pejntbola podiže moral zaposlenih, smanjuje akumulirani stres, poboljšava komunikaciju među zaposlenima, jača timski duh i samopouzdanje, razvija preuzimanje rizika i odgovornosti, planiranje, donošenje odluka, što se sasvim prirodno odražava i na posao.

Ovo je samo jedan primer ili samo jedna igra koja može poslužiti kao nešto čime kompanija može da nagradi svoje zaposlene a ujedno i da uloži u poboljšanje i razvoj jednog od najbitnijih resursa u biznisu – ljudi koji rade za njih.
 
Ministarka finansija Diana Dragutinović potvrdila je za Press da će predložiti Vladi Srbije izmenu poreza na dohodak građana koji predviđa dve stope - prvu i nižu stopu poreza od 10 odsto, koja će se primeniti na plate ispod 40.000 dinara, dok će za plate veće od tog iznosa važiti druga i viša stopa poreza od 20 odsto. Ministarka Dragutinović predložiće i neoporezivi deo u visini 30 odsto prosečne plate u prethodnom mesecu.

Dobro da li je ova zena normalna???????
sa koje si ti planete?
Veći porez, veći doprinosi

Povećanjem poreza na zarade veće od 40.000 automatski će se povećati i doprinosi. Tako će na platu od 42.000 poslodavci morati da plaćaju oko 2.000 dinara više, a na platu od 50.000 dodatnih 2.500 dinara doprinosa za socijalno zdravstvenu zaštitu.

Jevrosimović: Smanjićemo plate i otpuštaćemo!

Vlasnik „Komtrejd grupe" Veselin Jevrosimović kaže da je protiv povećanja poreskih stopa na plate, naročito u trenutku krize.
- Moj stav je da država mora da pronađe neka druga rešenja kako da namiri budžet. Međutim, ako planira da dodatno optereti privredu, moraćemo da smanjujemo plate i otpuštamo ljude. Ili ćemo veliki broj radnika prebaciti u druge države u kojima poslujemo. Jednostavno, nećemo izdržati te poreske obaveze - tvrdi Jevrosimović

Predsednik „ITM grupe" Toplica Spasojević kaže za Press da povećanje ovog poreza može Srbiju da vrati u devedesete godine!
- Privrednici moraju da se prilagode jer nam nema druge, ali mislim da država treba da povede računa o štednji. Da bismo mi sve ove poreze isplatili, moramo da nalazimo druge izvore profita, a ne vidim da se to dešava u državnoj administraciji. Plašim se da ovo može da bude loš presedan i da neke firme otera u sivu ekonomiju, što znači da ne prijavljuju prave plate, da umanjuju regularne prihode i slično. Ono što smo mukotrpno gradili u vezi sa finansijskom disciplinom, može biti uništeno ovakvim potezima. Vratićemo se u devedesete godine - kaže Spasojević.

kao sto rekoh u nekom predhodnom postu devedesete kucaju na vrata

:dash:
 
moj predlog, za početak, je da svi komunalni, poreski, poljoprivredni, sanitarni, tržišni i sl. inspektori ostavljaju službena vozila na službenom parkingu u 15.00 i da ih uzimaju u 7.00 sutradan. Nema auta na godišnjem odmoru, i paralisati im mobilne telefone za pozive, osim unutar biznet mreže firme (opštine), u periodu 15.00 - 07.00 i da vidiš da će uštedeti milione mesečno. Ljudi, vi ne možete da zamislite koliko se kilometara pravi u "slobodno" vreme inspektorskim vozilima.

Dalje, mogli bi istima da počnu kupovati Punto Classic umesto Fabia, Astri, Grande Punta i sličnih vozila koja se voze. I zašto moraju da imaju klimu i centralne brave, alu felne, muziku i podešavanja volana?
 
Evo nove izjave ministarke finansija :zcepanje:

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je danas da se "ne zna" kako se godišnje troši oko 130 milijardi dinara budžetskih sredstava, što je, prema njenim rečima, rezultat nasleđenog stanja.
Dragutinović je na skupu u Narodnoj banci Srbije istakla da je po dolasku na mesto ministra finansija nasledila nedovoljno odgovornu fiskalnu politiku, odnosno strukturni debalans, koji znači da su rashodi veći od prihoda za tri do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ona je ukazala da budžetski deficit sam po sebi nije loš, već je normalan instrument države, ali samo ako je rezultat investicija i stabilizacione politike, dodajući da bi u prosperitetnim vremenima država trebalo da ima suficit, a u krizi deficit.
Dragutinović je precizirala da zakon omogućava sopstvene prihode indirektnih i direktnih budžetskih korisnika koji iznose oko 100 milijardi dinara ili tri odsto BDP-a, i ta sredstva se pretežno troše van budžetskog procesa.

Prema njenim rečima, "ne vidi" se ni kako se troše sredstva od projektnih zajmova, donacija i razvojna pomoć iz fondova iz EU, što prema njenim rečima, ne mora da znači da se troše neracionalno, ali se to ne vidi. Ministarka je napomenula i da je dodatno 35 milijardi dinara rezultat različitih poreskih izuzetaka, pri čemu su, recimo, kod poreza na dobit izuzeća veća od prikupljenog poreza.
Dragutinović je navela i da postoji oko 50 državnih agencjija, fondova i direktorata, od kojih je najveći broj formiran 2004. i 2005. godine, i od kojih su neke nezavisne od budžetskih sredstava, iako su formirane sredstvima iz budžeta, dok su neke na budžetu.
"I jedne i druge su van budžetskog procesa", rekla je ona i dodala da je nasleđen i nejasan budžetski tretman javnih preduzeća.

Ministarka je naglasila da je donošenjem zakona o državnoj pomoći prvi put uspostavljena kontrola državne pomoći, gde nisu samo subvencije, već i poreska izuzeća, neki krediti i garancije, što ukupno iznosi 120 milijardi dinara, odnosno oko četiri odsto BDP-a.
Prema njenim rečima, normalna državna pomoć je do 1,5 odsto BDP-a, a u zemljama u tranziciji dva odsto. Dragutinović je ukazala da je javna potrošnja proteklih godina bila 44,5 odsto BDP-a, a u 2010. godini biće smanjena na 42,5 odsto BDP-a, dok će fiskalni kapacitet Srbije u narednoj godini biti oko 38 odsto BDP-a.

Direktor sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić naveo je da će u ovoj godini inflacija biti u okviru ciljanog raspona, odnosno nešto više od osam odsto, i podsetio da je cilj za narednu godinu inflacija u rasponu od šest plus minus dva odsto.
On je rekao da bi Srbija, s obzirom na nivo javnog duga, trebalo da ima privredni rast od pet odsto, što može da dostigne samo povećavajući izvoz.

Izvor: Blic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Гамбино
Нова глобална економска криза је нова прилика за куповину на великој распродаји.
Odgovora
3
Pregleda
234
Majstor Života
Majstor Života
Belgradeboy
Radni sati u Evropi i Srbiji
Odgovora
4
Pregleda
292
Foggo
Foggo
Nina
Koliko primaju penzioneri u Srbiji
Odgovora
3
Pregleda
200
Nina
Nina

Back
Top