Sveto ludilo

[Gajo ex]

Razmatranje koncepta "svetog ludila" kroz povijesne i kulturne kontekste otvara zanimljive perspektive na duhovnost i izaziva konvencionalne poglede na pobožnost. U knjizi "Sveto ludilo: duhovnost, ludo-mudri učitelji i prosvjetljenje" autora Georga Feuersteina, istražuje se kako su figure poput svetih ludaka i pustinjaka kroz povijest demonstrirale ekstremne oblike duhovnog izražavanja koji prelaze granice uobičajenog. Ovaj pristup otvara pitanja o granicama duhovne posvećenosti, značenju ludila u kontekstu traženja božanskog, i kako takve ekstremne manifestacije vjere odjekuju u suvremenom svijetu.

Jedan dio iz knjige:
"Kršćanstvo su mnogi smatrali znakom ludila. Dakle, Paul je znao što je
govoreći o. Međutim, snagu je crpio iz svoje vjere i činjenice da je njegov
guru, Isus, i sam je bio optužen za ludilo i opsjednutost demonima.
Pavao je bio monah, a sveta ludost je od početka bila usko povezana s
Kršćanskim monaštvom. Pustinjski oci iz trećeg i četvrtog stoljeća bili su
oduševljeni demonstranti ludosti Božje...
...U desetom stoljeću sv. Andrija, Epifanijev učitelj koji je postao patrijarhom
Carigrad, dobrovoljno prihvatio život naizgled ludog prosjaka. Hodao je gol u svako godišnje doba i spavao pod vedrim nebom sa psima.
Pogotovo u Rusiji, gdje su ludi radi Boga dugo cvjetali,
golotinja je bila uobičajen način izražavanja siromaštva i "ludila", nepogode
zimama usprkos. Pravi se svetac mora znati nositi sa sramom i
sramota. Zapravo, on će vjerojatno tražiti ili stvarati situacije koje će ga testirati
snaga samonapuštanja. Tako su u šestom stoljeću mladi Teofil i

Maria, koja je potjecala iz dobrih obitelji, lutala je uokolo kao komičarka i pros.
tituta. Nitko nije znao njihov bivši identitet, i što je još važnije, nitko nije bio svjestan
njihovog duhovnog statusa sve dok ih Ivan iz Efeza nije otkrio zaokupljene dubokim
molitva. Njihove kazališne predstave nisu požnjele samo njih nego i neke
grubo rukovanje. Otišli su u "ilegalu" radi svog duhovnog
rast.
Zatim su postojale budale poput svetog Šimuna koje su i dalje pokazivale svoje simulirano ludilo
dramatičnije i uz veliki rizik za sebe. Sredinom šestog stoljeća sv.
Šimun je napustio svoj mirni pustinjački stan kako bi se ponovno pridružio civilizaciji u ulozi ludog iz-
bacio kako bi obuzdao svoj duhovni ponos. Jednog je dana vezao svoj remen za mrtvog psa
i vukao ga za sobom, primajući podsmijeh i mnogo udaraca. Drugom prilikom-
sije, otišao je u nedjeljnu crkvu i ugasio svijeće jer je bila liturgija
početak. Kad su ga vjernici pokušali maknuti, dotrčao je do propovjedaonice i
počeo bacati orahe na žene. Ne jednom je završio na batinama
krvav zbog svojih podvala. Iako je neprestano postio i držao se stroge discipline,
a ponekad je posjećivao gostionice i javne kuće i priča se da je skupljao novac
kako bi se prostitutke mogle vjenčati. Dobro bi sakrio svoja dobročinstva
po svojoj ludosti." Feuerstein, Georg. Sveto ludilo: duhovnost, ludo-mudri učitelji i prosvjetljenje. Str. 46.

Autorova analiza se ne ograničava isključivo na povijesne figure iz kršćanstva, već obuhvaća i one iz drugih religijskih tradicija. Međutim, s obzirom na to da je kršćanska zajednica prevladavajuća na ovom forumu, izabrao sam citirati segmente koji se odnose na kršćanstvo.

Dodatno, želim naglasiti važnost održavanja poštovanja i dostojanstva u našoj raspravi. Nadam se da će ova tema ostati mjesto za konstruktivnu razmjenu mišljenja, bez omalovažavanja kršćanstva ili bilo koje druge tradicije. U slučaju da rasprava skrene u neproduktivno kritiziranje, apeliram na moderatore da interveniraju i, ako je potrebno, zatvore temu kako bi se očuvala kvaliteta dijaloga.


Što vi mislite o ovom fenomenu?

 

[Jasna]

Radili su nešto da bi se sačuvali od duhovne gordosti, a ne zato što
su ludi. Nad ludilom se nema kontrola. Odakle konstrukcija sveto
ludilo? Šta u ludilu ima sveto?

 

[Schrodinger]

JK kaze da je Milan Stankovic lud

 

[Jasna]

Imamo jednog takvog u Beogradu. Zovu ga Cipelić. Ide po gradu sav
čupav i odrpan, ali je čist i ne prosi. Priča o cipelama za idiote koje svi
nosimo i još svašta nešto za one koji mogu da ga čuju.

 

[Gajo ex]

Radili su nešto da bi se sačuvali od duhovne gordosti, a ne zato što
su ludi. Nad ludilom se nema kontrola. Odakle konstrukcija sveto
ludilo? Šta u ludilu ima sveto?

To je samo naziv, koriste ga autori u svojim knjigama da opišu stanje pojedinaca koji su prihvatili ekstremne forme ponašanja...
Naravno, ovisno o pogledima autora, svatko ih percipira na ovaj ili onaj način...

 

[Jasna]

To je samo naziv, koriste ga autori u svojim knjigama da opišu stanje pojedinaca koji su prihvatili ekstremne forme ponašanja...
Naravno, ovisno o pogledima autora, svatko ih percipira na ovaj ili onaj način...

Nekom prilikom sam drugačij naziv čula, ali sada ne mogu da se setim.

Veoma težak podvig za savladavanje ega. Svi bi mi da budemo prihvaćeni,
shvaćeni, da nas ljudi poštuju i hvale.

 

[Gajo ex]

"Bizantski svetac Saba iz četrnaestog stoljeća pretvarao se da je gluh, nijem i
lud — pretvaranje da je s velikom vještinom držao korak u razdoblju od dvadeset godina. Još,
nije mogao izbjeći opasnosti slave. Prilikom posjeta Cipru, reagirao je na
pozornost koju su mu ukazale velike gomile tako što je iznenada sjeo na gomilu balege
gdje je proveo ostatak dana. Carigradski je car nastojao
nagovorio ga da prihvati službu patrijarha, ali je Sabas to odbio. Čak je i odbio
biti zaređen za svećenika. Kad ga je car pokušao zarediti za
potajno, Sabas je pobjegao i, željan da svetac ostane, car je morao potjerati
nakon njega, moliti ga za oproštenje i svečano obećati da više neće pokušavati
na ometanje Sabasovih svetačkih putova.
Budalovo krajnje zanemarivanje samog sebe prikazano je u sljedećoj anegdoti o
Opat Mojsije, koji je učinio ludost svojim putem do Boga. Jednog dana visokopozicionirani gen-
tleman je bio u posjetu samostanu. Slučajno je naletio na samog Mojsija,
iako nije prepoznao opata, zamolio je da mu se pokaže njegova ćelija. Mojsije je odgovorio,
“Što hoćeš s njim? On je obična budala i heretik!” Ovo je bilo više od
šaljivog komentara.
Dok su Grci svetoj ludi dali ime salos , Rusi su ga zvali juro- _ _
divy (množina: yurodivye ). Od četrdeset i dvoje kanoniziranih svetaca koji su živjeli kao ludi, br
manje od trideset i šest pripada Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Počevši od svetog Izaka
Zatvornik jedanaestog stoljeća, Rusija je iznjedrila galaksiju takvih duhovnih
luđaka (kao i nekoliko ženskih budala). Najpoznatiji i najomiljeniji je sv.
Vasilija Blaženog (16. stoljeće), koji je lutao ulicama Moskve kao a
goli skitnica. Zajedno s Isusom, bizantski svetac Simeon (VI. st.)
i mnoge druge budale prije i poslije njega, razbjesnio je javnost slobodnim miksanjem
s kriminalcima i prostitutkama. On je “uzvratio” kamenovanjem na prozore
njegovih pravednih napadača, dok lije suze na stanovima grješnika.
Jurodivci su se osobito istaknuli za vrijeme vladavine Ivana IV.
rible”), a jedan od njih — veliki Nikola Salos (u. 1576.) — susreo je cara kada
stigao je sa snagom da uništi grad Pskov. Nakon sedamnaestog stoljeća,
budala je postupno nestao s vjerske scene u Rusiji, iako je nastavio
biti lik u ruskoj književnosti, kao što je vidljivo, na primjer, iz Fjodora Dosto-
evskyjev Idiot . _ Suvremenik Dostojevskog bio je novodobna budala Alexis _ _
Bukharev (1822-1871), koji je u dobi od četrdeset godina napustio monaške zavjete i
oženio—sve kako bi intenzivirao svoju duhovnu praksu i svjedočio o
veća Božja mudrost: Njegovo laiciziranje izazvalo je veliku sablazan i u jednom palo
naletom lišen građanskih prava, akademskih titula, plaće i poštovanja i
dobra volja njegovih prijatelja i susjeda." (Feuerstein, Georg. Sveto ludilo: duhovnost, ludo-mudri učitelji i prosvjetljenje. Str.52-53.)

 

[Jasna]

Sličnu priču sam čula i za pukovnika Bogljuba Stojmenovića. Kada se
saznalo za do tada tajnu grupu 69 i kada su počeli njeni članovi da
stradaju, on je odlučio da se pravi lud. Vuko je neke grane po poligonu,
a kada bi ga pitali šta radi, odgovarao bi nešto besmisleno. Onda je
gostovao po TV emisijama i lupao ko Maksim. Sve samo da bi se
pomislilo da je to grupa ludaka koji ništa smisleno ne rade.
Moram da priznam da mu je uspelo.

 

[Gajo ex]

Nekom prilikom sam drugačij naziv čula, ali sada ne mogu da se setim.

Na istoku koliko mi je poznato neki koriste termin "luda mudrost", za druge ne znam...

 

[RIA77]

Radili su nešto da bi se sačuvali od duhovne gordosti, a ne zato što
su ludi. Nad ludilom se nema kontrola. Odakle konstrukcija sveto
ludilo? Šta u ludilu ima sveto?

Видиш да не сме да се користи израз "јуродиви", морају да смисле неку своју реч.
Нема "руских" светитеља. Сви светитељи припадају сваком.
Неко је рођењем рус али је светитељ који припада свима.
Улазећи у неке социолошке дубиозе зашто баш толико у Русији нема смисла. То је велики подвиг и велико достигнуће ма где било.
Друго - то уопште није екстремно.
Екстремно је када човек оде у пустињу, једе травке које тамо нађе и моли се Богу више деценија. И не види никог за цело то време.
Али све је то са Божијим благословом, нису то екстреми и не може неко тек тако да буде јуродив или да оде у пустињу тек тако.

 

[Маки]

Видиш да не сме да се користи израз "јуродиви", морају да смисле неку своју реч.

То је једноставно због тога што ријеч "јуродиви" за неког ван православног контекста нема значење. На енглеском се јуродиви називају "фулс фор Крајст" дословно будале Христа ради.

 

[Gajo ex]

U nastavku, autor piše: "Svete su budale postale rijetke u sedamnaestom stoljeću i, s osvitom st
Doba razuma gotovo je nestalo zajedno sa svecima i misticima. Ovo je bilo, u
riječi francuskog povjesničara Michela Foucaulta, vrijeme “velike zatvorenosti”
u ekonomski problematičnoj Europi. Luđaka i skitnica više nije bilo
toleriran; ¹⁵ bili su javno ponižavani , pretučeni i zatvarani u azile ili
radne kuće. Temelji za radni etos i duhovno osiromašenje
naše vlastite ere bio je položen. Herojska težnja, strast i suosjećanje
svete su budale danas samo blijeda uspomena."

 

[Jasna]

То је једноставно због тога што ријеч "јуродиви" за неког ван православног контекста нема значење. На енглеском се јуродиви називају "фулс фор Крајст" дословно будале Христа ради.

Ne postoji pravoslavni jezik. Ako je reč slovenskog porekla i razumemo joj i etimologiju
i značenje, onda tu reč i koristimo. Sad mi prevodimo prevod nekog naroda koji takvu
reč nema. Zašto? To je kao da ''kindergarten'' prevedemo kao bašta za decu, a ne
kao vrtić.

 

[hm337]

to je kad se vrlina ili najčešće kajanje dovede do ekstrema u kome je osoba potpuno iracionalna i neprilagođena svetu u kome živimo. Mislim da Isus nije želeo da budemo iracionalni. Dobar književni opis jurodive osobe imamo u romanu Lavr ruskog autora Jevgenija Vodolazkina. Nisam bio oduševljen i ganut hrišćanstvom nadahnutom iracionalnošću glavnog lika. Za mene je svrha hrišćanske etike građenje mudrosti i izbor boljeg načina da se živi a ne spuštanje na niži nivo funkcionisanja u kojem smo opsednuti počinjenim grehom i iskupljujemo ga kažnjavajući sebe na bizarne načine.Za mene greh je pre svega greška iz koje treba učiti da je ne bi ponovili.

 

[Jasna]

to je kad se vrlina ili najčešće kajanje dovede do ekstrema u kome je osoba potpuno iracionalna i neprilagođena svetu u kome živimo. Mislim da Isus nije želeo da budemo iracionalni. Dobar književni opis jurodive osobe imamo u romanu Lavr ruskog autora Jevgenija Vodolazkina. Nisam bio oduševljen i ganut hrišćanstvom nadahnutom iracionalnošću glavnog lika. Za mene je svrha hrišćanske etike građenje mudrosti i izbor boljeg načina da se živi a ne spuštanje na niži nivo funkcionisanja u kojem smo opsednuti počinjenim grehom i iskupljujemo ga kažnjavajući sebe na bizarne načine.Za mene greh je pre svega greška iz koje treba učiti da je ne bi ponovili.

A to je onda građenje ličnosti ili uzrastanje u egu, a ne u duhu. Za tako
nešto ti religija ne treba.

 

[hm337]

A to je onda građenje ličnosti ili uzrastanje u egu, a ne u duhu. Za tako
nešto ti religija ne treba.

građenje ličnosti nije uzrastanje u egu nego u mudrosti i ljubavi..važan deo građenja ličnosti je odricanje od gordosti...Ovo preterano kajanje koje vidimo kod jurodivih je samo jedan bizarni oblik gordosti tj. sujete po meni...ono viče ja sam tako specijalan jer sam zgrešio...

 

[Маки]

Ne postoji pravoslavni jezik. Ako je reč slovenskog porekla i razumemo joj i etimologiju
i značenje, onda tu reč i koristimo. Sad mi prevodimo prevod nekog naroda koji takvu
reč nema. Zašto? To je kao da ''kindergarten'' prevedemo kao bašta za decu, a ne
kao vrtić.

Постоји. Колико људи ван православног окружења зна шта значе ријечи попут јуродиви, безмолвије, созерцање, началствовање, путир, акатист, кондак, октоих итд итд итд.

 

[RIA77]

То је једноставно због тога што ријеч "јуродиви" за неког ван православног контекста нема значење. На енглеском се јуродиви називају "фулс фор Крајст" дословно будале Христа ради.

То има логике али "свето лудило" нема.

 

[Jasna]

građenje ličnosti nije uzrastanje u egu nego u mudrosti i ljubavi..važan deo građenja ličnosti je odricanje od gordosti...Ovo preterano kajanje koje vidimo kod jurodivih je samo jedan bizarni oblik gordosti tj. sujete po meni...ono viče ja sam tako specijalan jer sam zgrešio...

Nije tvoje da gradiš nešto što želiš da budeš, nego da otkrivaš šta
zaista jesi. Već imamo pun svet izgrađenih ulickanih ličnosti, pa
vidiš kako to izgleda. Spolja gladac a iznutra jadac.

 

[hm337]

Nije tvoje da gradiš nešto što želiš da budeš, nego da otkrivaš šta
zaista jesi. Već imamo pun svet izgrađenih ulickanih ličnosti, pa
vidiš kako to izgleda. Spolja gladac a iznutra jadac.

sujeta je kad izgrađuješ ulickanu ličnost zbog drugih...ljubav prema sebi je kad izgrađuješ svoju ličnost da bi bolje iskoristio vreme koje ti je Bog dao da proživiš u ovom materjalnom svetu...mislim da Bog očekuje od tebe da gradiš svoju ličnost a to radiš i tako što upoznaješ i otkrivaš ljubav u sebi i tako što se oslobađaš gordosti i sujete....naravno ne treba biti ponosan na rezultat i misliti da time vrediš više od drugih nego jednostavno se trudiš da popravljaš sebe...jurodive osobe ne izgrađuju svoju ličnost nego egomanijakalno se uhvate za neki manji greh i predimenzioniraju osećaj krivice toliko da počnu da se kažnjavaju na ekstremne i bizarne načine za koje misle da su Bogu potrebni i dragi...

 

[Jasna]

sujeta je kad izgrađuješ ulickanu ličnost zbog drugih...ljubav prema sebi je kad izgrađuješ svoju ličnost da bi bolje iskoristio vreme koje ti je Bog dao da proživiš u ovom materjalnom svetu...mislim da Bog očekuje od tebe da gradiš svoju ličnost a to radiš i tako što upoznaješ i otkrivaš ljubav u sebi i tako što se oslobađaš gordosti i sujete....naravno ne treba biti ponosan na rezultat i misliti da time vrediš više od drugih nego jednostavno se trudiš da popravljaš sebe...

Kako znaš da sve to nije samozavaravanje?

Ljubavi nema tamo gde postoji vezanost. Prosto ne idu jedna s drugom i dok
se vezanost ne skloni, za ljubav nema mesta. Ako si vezan za ponos, nema
ljubavi prema vrlini. Ako si vezan za ličnost, nema ljubavi prema sebi. To su
ta uska vrata, pred kojima se teret nepotreban treba ostaviti.

Ne kažem da bi trebao da uzmeš praksu ovih ljudi. Oni su nešto drugo. Postali
su posebni i ljudi to prepoznaju. Neki svesno, neki intuitivno. I onda se lako
od njih može napraviti kult ličnosti, što nije dobro ni za koga.

 

[hm337]

Kako znaš da sve to nije samozavaravanje?

kako znaš da bilo šta što radiš i u šta veruješ u životu nije samozavaravanje jer možda smrt poništava sve i život nema nikakvu svrhu

Ljubavi nema tamo gde postoji vezanost. Prosto ne idu jedna s drugom i dok
se vezanost ne skloni, za ljubav nema mesta. Ako si vezan za ponos, nema
ljubavi prema vrlini. Ako si vezan za ličnost, nema ljubavi prema sebi. To su
ta uska vrata, pred kojima se teret nepotreban treba ostaviti.

suviše mi je u ovom trenutku ovo što pišeš duboko da bi shvatio...Pročitaću opet kasnije...

Ne kažem da bi trebao da uzmeš praksu ovih ljudi. Oni su nešto drugo. Postali
su posebni i ljudi to prepoznaju. Neki svesno, neki intuitivno. I onda se lako
od njih može napraviti kult ličnosti, što nije dobro ni za koga.

treba izbegavati da budeš poseban i specijalan...tu se uvek krije gordost...tako i u tim jurodivim...

 

[Jasna]

kako znaš da bilo šta što radiš i u šta veruješ u životu nije samozavaravanje jer možda smrt poništava sve i život nema nikakvu svrhu

A onda će mi barem život biti smisleniji i lepši jer je imao svrhu
dok je trajao. To je izbor. Možeš se samozavaravati jedino u
vezi nečega što je proverljivo.