Part One
Grad se gušio u sopstvenom svetlu. Nebo nije bilo plavo, nego sivkasto_zeleno, kao da se umorilo od gledanja ljudi. Sa svih strana zujanje letećih kutija koje su zvali “vozila”, reklame što ti viču u uvo čak i kad skreneš pogled, miris pržene plastike i kiše koja pada naopako.
Vozač jednog od tih taksija _ mrzovoljan, pogrbljen, sa licem koje zna kako izgleda umor _ mislio je da ga tog dana ništa ne može iznenaditi. I onda,,,BUM! Kroz krov mu proleti ona. Ili možda to nije bila “ona”, nego komad zvezde obučen u ljudsku kožu. Kosa joj leprša kao da je voda, oči… oči,,,njih nemoj da dirash,,,su bile previše žive da bi bile iz ovog sveta.
Izgovorila je rečenicu na jeziku koji zvuči kao kad pčele šapuću, i negde između tih zvukova mogao si čuti poruku: #_“Svet gori.”_# Samo što je to rekla kao da priča vic, i još se nasmešila.
Negde daleko, ali opet previše blizu, ogromna masa tame klizila je kroz svemir. Nije to bila senka _ senka je nemoćna bez svetla. Ovo je bio živi mrak, mračniji od misli čoveka koji je odustao od svega. Ljudi su govorili da postoji oružje koje može sve da zaustavi. Ali oružje nije bilo ni pištolj, ni bomba, ni mač. Oružje je bilo _ ona. Ili možda njen smeh. Ili njene suze. Ili sve zajedno.
U grad su tada stigli i zlatni ratnici obučeni kao cirkuske zvezde, noseći puške koje pevuše dok pucaju. Stigao je i mršavi sveštenik koji nosi ključ stariji od istorije, i radio-voditelj koji priča toliko brzo da ti uši počnu da krvare od informacija. Svi jure, svi lete, svi viču. Grad se pretvorio u jedan veliki pozorišni komad koji niko nije režirao.
Negde između eksplozije na nebu i pljuska svetlosti što je pala iz oblaka, vozač i ona stajali su u središtu haosa. Četiri kamena oko njih, svaki kao komad zaboravljene planete, i jedno srce koje kuca kao bubanj na kraju sveta. On je pokušavao da je pita: #_“Šta da radimo?” #_Ona je samo spustila ruke, zatvorila oči, i… zaplakala.
I gle čuda _ mrak se povukao, kao pas koji zna da ne može pobediti. Ljudi su slavili, ali niko nije primetio da se na horizontu već skuplja nova tama. Jer možda ovo nije bio spas,,, možda je bio samo predah.
Te noći, nebo je delovalo bliže nego ikad. Ili je to bio samo odsjaj požara koji još tinja.
Ipak je bio samo predah,,,
Poslednja izmena:
