Свети Петар цетињски 1830

Flexoman

Zainteresovan član
Poruka
328
Овако свети Петар Цетињски завршава свој тестамент:
«Ако би се ко нашао у народу нашем да не прими ове моје потоње ријечи и препоруке за истините или ако не би све тако послушао, како ова књига изговара, него би какву смуту и раздор међу народом усудио се учинити словом или дјелом, тога свакога, који год он био, мирски или духовни, ја на смртни час мој вјерноме проклетству и анатеми предајем, како њега, тако и његов род и пород, да му се траг и дом ископа и утре! Исто тако да Бог даде и ономе који би вас од вјерности к благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који из вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију да Бог дâ јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило.
Свијема пак добријема, вијернијема и који гођ ово моје потоње писмо послуша и изврши, да буде моје најусрдније, отачаско и архипастирско благословеније од рода у род и на вијеки вјекова – амин.
Цетиње, 18. октобра 1830»[1
 
Овако свети Петар Цетињски завршава свој тестамент:
«Ако би се ко нашао у народу нашем да не прими ове моје потоње ријечи и препоруке за истините или ако не би све тако послушао, како ова књига изговара, него би какву смуту и раздор међу народом усудио се учинити словом или дјелом, тога свакога, који год он био, мирски или духовни, ја на смртни час мој вјерноме проклетству и анатеми предајем, како њега, тако и његов род и пород, да му се траг и дом ископа и утре! Исто тако да Бог даде и ономе који би вас од вјерности к благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који из вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију да Бог дâ јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило.
Свијема пак добријема, вијернијема и који гођ ово моје потоње писмо послуша и изврши, да буде моје најусрдније, отачаско и архипастирско благословеније од рода у род и на вијеки вјекова – амин.
Цетиње, 18. октобра 1830»[1

I? :think:
 


Sveti Petar Cetinjski: Црногорацах и Брђанах

Kaže troje:

1. da postoji crnogorski i brđanski jezik
2. da postoji crnogorski narod (Crnogorci) i brđanski narod (Brđani)
3. da je potrebno formirati novu državu - Brda, pošto je Crna Gora već formirana, a Brda ne

Mislim, krajnje je vreme. Dole Velika Crna Gora! Živela Brda! itd... bla, bla...

:kafa:
 
Kaže troje:

1. da postoji crnogorski i brđanski jezik
2. da postoji crnogorski narod (Crnogorci) i brđanski narod (Brđani)
3. da je potrěbno formirati novu državu - Brda, pošto je Crna Gora već formirana, a Brda ne

Mislim, krajnje je vrěme. Dolě Velika Crna Gora! Živěla Brda! itd... bla, bla...

:kafa:

Hahah :mrgreen: Kaže on i u pasusu prije toga drukčije:

Најпослијед још нешто да ви кажем и избистрим, о браћо и Народе Церногорскиј и Бердскиј! Ну чујте за вазда и узнајте од мене, кои ве нијесам никад лукавио и на злу срећу никога наводио, при смерти мојој објављујем вам и ову божију истину: како је ђетко лакомиј на лафу Мошковску, а не заслужујући је, мислио и зборио да ја изједох све и браћи подијелих што гођ новаца из Русије од Цара народу доходи, ема се свакиј вара и гријеши у то и ја вас вјерне и поштене, овијем путом на кои ћу за довијек, свакојега увјеравам, да од све лафе Мошковске, како се говори, ништа никуђ бестрега нијесам но етоје сва у готово и на гомилу, и да је она од Цара мени на образ и на расположеније по моијем молбама дата, а на ползу свега Народа Сербскога, него да те новце ни ја без велике преше и највеће нужде не пенџам, како и нијесам никуђ ни динара, до што сам на кулук земаљскиј похарчио, докле га опета силни а безумни љуђи не развергоше, за које ја остајем чист без прикојаса пред Богом и пред људма. Пак сам ја за те новце нашему Цару и Покровитељу писао, да учини он ка за своје аспре какву хоће наредбу и одговорио ми је, да хоће својега официјала овамо послати, кои ће и те аспре пријмити и харчити на суд кои ће он поставити у нашу земљу, и моја је највећа рана на сердцу, коју ћу и у гроб понијети, штоја то још не дочеках за живота свога, а како смо сви жуђели виђети.

Nego ono što me čudi jeste da se ovako izvan konteksta postavi jedan citat i niš'... :think:
 

Back
Top