Свети цар Николај

Годы Число умерших % умерших к среднесписочному
1930* 7980 4,2
1931* 7283 2,9
1932* 13197 4,8
1933* 67297 15,3
1934* 25187 4,28
1935** 31636 2,75
1936** 24993 2,11
1937** 31056 2,42
1938** 108654 5,35
1939*** 44750 3,1
1940 41275 2,72
1941 115484 6,1
1942 352560 24,9
1943 267826 22,4
1944 114481 9,2
1945 81917 5,95
1946 30715 2,2
1947 66830 3,59
1948 50659 2,28
1949 29350 1,21
1950 24511 0,95
1951 22466 0,92
1952 20643 0,84
1953**** 9628 0,67
1954 8358 0,69
1955 4842 0,53
1956 3164 0,4
Итого 1606742

* Только в ИТЛ.
** В ИТЛ и местах заключения (НТК, тюрьмы).
*** Далее в ИТЛ и НТК.
**** Без ОЛ. (О. Л. — особые лагеря).
Справка подготовлена по материалам
ОУРЗ ГУЛАГа (ГАРФ. Ф. 9414)

Морам сам себе да исправим. Рекао сам 1,3 мил. а у ствари је 1,6
 
%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C%D0%92%D0%A1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%93%D0%A3%D0%9B%D0%90%D0%93.png
 
http://novinar-novinar.blogspot.com/2010/08/blog-post_11.html

среда, август 11, 2010
Косовски крст Цара-Мученика

Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару; све време је представљао светињу те породице која је била српска, а у старо доба примила ислам и етнички прешла у Албанце (што је у оно доба било масовна појава).

nikolay1.jpg


Вест о проналаску крста мученика кнеза Лазара пронела се читавом Србијом. Многи Срби су пожелели да купе ту светињу. Међутим, свесни истинске вредности крста, Албанци су затражили баснословну своту. Толики износ је могла да плати само једна благочестива Београђанка, Драгиња Петровић. Крст је откупљен и донет у Београд, где су спретни јувелири израдили оков за њега.Тај крст се као власништво госпође Петровић извесно време налазио у београдским црквама, где га је свако могао целивати. Међутим, ма колико то чудно изгледало, госпођа Петровић није намеравала да ту изузетно велику светињу задржи у Србији. Одлучила је да косовски крст кнеза Лазара подари Његовом Императорском Величанству Цару Николају Другом на дан његовог ступања на престо.

Такав поступак благочестиве жене је мотивисан дубоким поштовањем према Русији и руском Цару као главном и једином заштитнику Православља.
Цару је на дан крунисања уручен крст заједно са следећим писмом:

„Ваше Царско Величанство,
Свемилостиви Господару,

С дубоким осећањем оданости смерно се клањам пред Величанственошћу Цара Читаве Русије, Заштитника и српског народа, и падајући на колена пред подножјем престола Вашег Величанства, дрзнух се да на дан светог крунисања Самодршца Цара Николаја Александровича и Царице Александре Фјодоровне подарим ово свето знамење спасења хришћанског.

Имајте доброту, Велики Господару Императоре, да свемилостиво примите овај Свети Крст на данашњи велики дан светог крунисања и миропомазања Вашег, од љубави православне Српкиње и у име свих Срба који осећају оданост и љубав према Русији.

Овај Крст (само дрво) пронађен је на Косовом пољу где је погинуо српски цар, великомученик Лазар, бранећи веру православну, свој народ и своју државу од Агарјана.
Уздамо се да ће Господ Исус Христос, Који чује и зна све своје верне и Који је Русију уздигао да брани веру и Божју Цркву, спасти читаво Православље. И Србима ће засјати Сунце Правде уз помоћ милости Монарха Руског – Првог Словена.

Падам на колена пред престолом Вашег Царског Величанства и дарујем ово свето знамење из велике љубави према Цару Читаве Русије – вазда заштитнице српског народа.

Маја 1896. године, Београд.

Вашем Царском Величанству најпокорнија Драгиња Петровић

++++


Сваки народ у своје време полаже духовни испит. Такво искушење је за српски народ био 28. јуни 1389. године. И као што знамо, српски народ је часно поднео то искушење. За руски народ и руског Цара такво искушење је била 1914. годиа, када је Аустроугарска упутила ултиматум Србији у коме је један од захтева било увођење аустријског батаљона у Београд. Пристати на такав ултиматум значило би губљење независности српске државе. У тој ситуацији Србију нико није могао заштитити осим Русије, која у то време није била спремна за рат широких размера. Тада се Цар Николај Александрович нашао пред истим избором који је стајао пред кнезом Лазаром. Као што ни кнез Лазар није бирао само за себе, већ и за свој народ, исто тако је и руски Цар, како су показали потоњи догађаји, начинио избор за читав руски народ, не само за тадашњи нараштај, већ и за будуће. И поред тога што Русија није била спремна за рат и што су многи предвиђали њен пораз, руски цар, кога поједини оптужују за колебљивост, одлучно је устао у одбрану Србије, самим тим једнозначно начинивши духовни избор за Русију, приволевши је Царству Небескоме.

+++++++++
 
Zaista mi nije jasno sta je on to ucinio za rusiju da bi ga proglasili svecem,a znamo da je u vreme Nikolaja II. pas vredeo vise od coveka.

Само особа која недовољно познаје историју, посебно руску, може тако нешто да изјави!

за почетак одгледајте овај документарац из 12 делова, па ћете можда пронаћи одговор на ваша питања

 
Само особа која недовољно познаје историју, посебно руску, може тако нешто да изјави!

за почетак одгледајте овај документарац из 12 делова, па ћете можда пронаћи одговор на ваша питања


Drugarice ,tako je bilo sve ostalo je laz?
 
Već sam ovo postovao .., ali čini mi se na pdf religija.

Glavni lik je čuveni Mihail Andrejevič Suslov, sovjetski Pobedonoscev glavni partijski ideolog u doba Brežnjeva - u to vrijeme su ga u SSSR-u zvali "серый кардинал".

E taj Suslov je, kako to piše, jedan drugi ideolog - ideolog perestrojke, Jakovljev u svojoj knjizi "Vrtlog sjećanja. Od Stolipina do Putina", predložio je na jednom prijemu u Kremlju 1977, kada je atmosfera bila već na vrhuncu, da se za neizmjerne zasluge za pripremanje revolucionarne situacije u Rusiji, caru Nikolaju 2,0 posthumno dodjeli Orden Oktobarske revolucije.

I stvarno je šteta što ta ideja nije realizovana, jer ako je iko zaslužio taj orden, onda je to upravo "krvavi Nikolaj".
 
- Наш царь -


Наш царь — Мукден, наш царь — Цусима,
Наш царь — кровавое пятно,
Зловонье пороха и дыма,
В котором разуму — темно...
Наш царь — убожество слепое,
Тюрьма и кнут, подсуд, расстрел,
Царь-висельник, тем низкий вдвое,
Что обещал, но дать не смел.
Он трус, он чувствует с запинкой,
Но будет, час расплаты ждёт.
Кто начал царствовать — Ходынкой,
Тот кончит — встав на эшафот.



Константин Дмитриевич Бальмонт, 1906.
 
- Наш царь -


Наш царь — Мукден, наш царь — Цусима,
Наш царь — кровавое пятно,
Зловонье пороха и дыма,
В котором разуму — темно...
Наш царь — убожество слепое,
Тюрьма и кнут, подсуд, расстрел,
Царь-висельник, тем низкий вдвое,
Что обещал, но дать не смел.
Он трус, он чувствует с запинкой,
Но будет, час расплаты ждёт.
Кто начал царствовать — Ходынкой,
Тот кончит — встав на эшафот.



Константин Дмитриевич Бальмонт, 1906.

Ovo bi trebao da bude krunski dokaz, jel' tako?

Nadji mi samo nekog Cara ili "Cara" kome neko nije pisao ovakve pesmice.

Koliko je krvava bila vladavina "Cara" Lenjina, necu uopste da govorim, degutantno je kada pojedinci vide samo ono sto se njima svidja a sve ostalo se podlo preskace.

A sta bi tek trebalo da se pise o Ivanu Groznom?? Medjtim, dobro se zna kolike su bile njegove zasluge u oslobodjenju Rusije i pretvaranju iste u svetsku drzavu.
 
Ovo bi trebao da bude krunski dokaz, jel' tako?

Nadji mi samo nekog Cara ili "Cara" kome neko nije pisao ovakve pesmice.

Koliko je krvava bila vladavina "Cara" Lenjina, necu uopste da govorim, degutantno je kada pojedinci vide samo ono sto se njima svidja a sve ostalo se podlo preskace.

A sta bi tek trebalo da se pise o Ivanu Groznom?? Medjtim, dobro se zna kolike su bile njegove zasluge u oslobodjenju Rusije i pretvaranju iste u svetsku drzavu.
Naravno da nije krunski dokaz ... dokaze sam davao prije (nisi valjda zaboravio).
 
paaaaaaa......... evo sada malo pregledah ovo pisanije iz pocetka....... i nesto ne videh nekih posebnih dokaza osim ideoloskih floskula o losem Caru i dobricinama koje su ga nasledile :D
Ni oni svi podaci (imam ja njih još), ona statistika, ono ...?

:(
O.K. - ništa onda.

p.s. nigdje ja nisam branio "dobričine" koje su došle poslije, ja sam samo reagovao na "ideološke floskule" o Nikolajevskoj Rusiji kao carstvu slobode, sretnog naroda i prosperiteta.
Sve što je propalo zaslužilo je da propadne i moralo je propasti ... kako Nikolajevska Rusija, tako i SSSR i to je sva istina.
 
Ni oni svi podaci (imam ja njih još), ona statistika, ono ...?

:(
O.K. - ništa onda.

p.s. nigdje ja nisam branio "dobričine" koje su došle poslije, ja sam samo reagovao na "ideološke floskule" o Nikolajevskoj Rusiji kao carstvu slobode, sretnog naroda i prosperiteta.
Sve što je propalo zaslužilo je da propadne i moralo je propasti ... kako Nikolajevska Rusija, tako i SSSR i to je sva istina.

Nikako ne mogu da nadjem onu knjigu o kojoj sam ti govorio. Imam previse fajlova na mnogo HDD-ova i nekoliko kompova pa nije stvarno lako. Medjutim, lepo sam zapamtio da je apostrofiran vrlo izrazen razvoj Rusije iz tog perioda.
Naravno, daleko je Nikolajevska Rusija bila od carstva slobode ali ako se malo bolje razmisli, ni drugi vladari Rusije nisu bili nista bolji. Ista stvar kao sa Srbima i mnooooogim drugim narodima.

Ne bi se slozio sa tobom u vezi "propadanja" posto su mnoge stvari propadale a da su ih zamenjivale jos gore. Hiljade su takvih primera. Evo jedan brzinski.... Sadam Husein je za vreme svoje vladavine bio jako dobar za veliku vecinu Iracana. Irak je bila zemlja u kojoj se sasvim lepo zivelo. I onda, proglas istog za diktatora, ubicu i sl tome (a sve zbog nacionalizovanih izvora nafte), dodju da ga "ociste" i uvedu demonkratiju koja je Iracane kostala ogromnih zivota. Da li je bilo bolje pre ili sada? Za ogromnu vecinu- pre! Ali je ipak "propalo", zar ne?
 
Hajde da probamo da ne optuzujemo Cara Nikolaja II sa svih strana....

Istina je, da je njegova vladavina bila surova, istina je da je organizovao anti-jevrejske pogrome, istina je da je Rusija bila na rubu propasti tih ratnih godina.

ALI, nije to bila njegova krivica. On nije bio jednostavno pripremljen za tron! Umesto da mu otac pred drugima ne govori 'Ponasas se kao curica', trebalo je da ga uputi u drzavne poslove, da ga malo preusmeri na buduci zadatak koji nije bio nimalo lak. Nikolaj jeste bio osetljiv, sa parolom 'Neka bude Bozija volja', ali sve je to razumljivo.

Dobio je epitet 'krvavi' posle katastrofe na Hodinjki 1896., ali on nije izazvao tu nesrecu. Niti je on naredio da vojska puca tokom Krvave nedelje 1905. godine. Kada je Veliki rat bio vec u vazduhu, cinio je sve da izbegne rat, ali je 'zbog brace Slovena' potpisao akt o mobilizaciji..... Nikolaj je voleo ruski narod, a isto tako i narod svoga cara.

Hajde da zamislimo da vladamo najvecom drzavom na svetu, 1/6 kopna, da imamo sina koji moze da umre svaki cas, da nas okruzuju brojne intrige na dvoru, i tako dalje, i tako blize....

Za vreme cara Nikolaja, do 1913. godine, Rusija je bila vodeca sila u Evropi....Povecala se proizvodnja, industrja je bila u procvatu.

Ruska Pravoslavna crkva je progalsila carsku porodicu mucenicima u izbeglistvu 1981., a zvanicno 2000. godine, kada je obavljen cin kanonizacije. Prosto jer su ubijeni zverski, bez sudjenja, kao i njihova deca.....

Naime, svaki njegov korak je bio pracen zlom srecom -- vladavina mu je pocela strasno, nagovestavajuci skori kraj. Carica Aleksandra nije bila simpaticna narodu, zbog nemacke nacionalnosti, ali ona je bila stidljiva i to je pogresno protumaceno.
 
Poslednja izmena:
Dosta uravnotezen stav. A to sto je on dobio epitit "krvavi" je slicno onome kakve je epitete kod nas dobijao Sloba ili recimo Sadam, Fidel, Lukasenko i ostali. Sve je to iz iste kuhinje. Ukoliko neko sprecava tvoje planove, ti ga onda ocrni i napravi od njega djavola.
Dobro se zna da je bilo mnoooogo krvavijih vladara kako u ruskoj tako i u svetskoj istoriji,
 

Back
Top