Veceras sedim sama...on spava..otisao u krevet rano razocaran i zalostan...tesko mi je da ga gledam tavog a opet ne znam vise ni sta da mu kazem...I on je jedan od mora razvedenih ciju decu gleda majka a on ima pravo da ih vidja vikendom...u stvari on ima pravo da ih vidi kad hoce oni vise nisu tako mali znaju gde stanuje znaju da mogu da pozvone kad hoce...ali nece...sve su dalji kako vreme prolazi...on panicno smislja nacine da se ne udalje i pored redovnog obaveznog placanja uvek organizuje nesto gde sve plati jer zeli da im ugodi...plan je bio da za rodjendan nj sina idemo u inostranstvo na jedno mesto koje im se dopalo sa interneta...medjutim ne javljaju se ne odgovaraju na njegove pozive i ne znam hocemo li uopste ici..Vidim da mu je tesko da se preispituje gde je pogresio a ja ga tesim da su oni vec veliki i da im je prece njihovo drustvo od nas...slaba vajda jer on misli da majka vrsi uticaj na njih..tako se sve krece u zacaranom krugu...meni ga je zao ali kako ja tu da se mesam...pitam se samo eto da li se oni to njemu podsvesno svete zbog razvoda...Napominjem da su sa mnom u korektnim odnosima da smo se uvek slagali i da nikad nisam osetila da imaju nesto protiv nas...imali smo 5 god otkako smo zajedno vrlo lepih putovanja i dozivljaja...
) све те године пред децом, него да доживе да пунолетна деца неће са њима у Дизниленд!
