Svet usluga koji nas jede ili spasava?

Da bi izbegli mnogo medjusobnog nerazumevanja, da li placate ili ste bilo kada platili posao koji možete i sami uraditi? Ono, nije Božije slovo, malo razmislis i zavrnes rukave.. Ne govorimo o natprosečno bogatima, a vezano za to, komentarisacu indirektno post od Cvetne, odgovor nije lično njoj..

Cvetna:
Evo, ja sam ta lenja i razmažena :malav:

Boli me uho da krečim, ribam parket nakon krečenja, da popravljam vodokotliće i rizikujem poplavu, da se petljam sa strujom a nemam pojma o istoj, i sijaset drugih poslova koje ne znam i za koje nisam stručna. Nemam dvorište i baštu po kojoj bih čeprkala i nemam piliće koje bih hranila jer živim u gradu u stanu, pa ne koljem i čerupam perje ručno, već kupim.

Svako plaća one usluge koje mu trebaju, koje ima para da plati i koje ne zna sam da uradi. Ja ne patim od toga da budem sveznalica, niti guram nos u poslove u koje se ne razumem i koji me ne interesuju da naučim. Bavim se svojim poslom, a slobodno vreme ću iskoristiti po svom ćefu - pre ću otići u bioskop ili na vino sa nekim, no što ću to slobodno vreme koje sam kupila plaćanjem usluga potrošiti na popravljanje vodokotlića ili pravljenja 10 vrsta kolača za slavu (koju baj d vej i ne slavim).
Kliknite za proširenje...

Čovek sa državnim/privatnim poslom u Srbiji, ako je visoko obrazovan, za čitav svoj radni vek zaraditi 200 hiljada evra, plus minus nešto. Dobar auto mehaničar može duplo više. Dakle, više sam mislio na korelaciju Zapad - mi, u kojoj mi imititamo Zapad a nemamo ni približno jednake uslove. Bankovni račun bez krčmara i naduvani potrošački standard će pre nestati na Zapadu, nego što se mi njemu uopšte približimo. U tamošnjim okolnostima, mnogo je lakše reći nekom dr neću to da radim jer mi standard dozvoljava i ispod je mog nivoa. A siguran sam da se ta neracionalnost dogadja mnogo manje nego kod nas. Jelte, uz svu plateznu moc on će uzeti našeg radnika da krpi u fushu, a sam će otići u OBI po materijal. Tamo se kultura rada i stedljivosti neguje, iako imaju više od nas. A ovde se čudimo nepravdi kako fakultetlija ima manje od dobre kozmeticarke koja radi nokte. Pomenuti iznos u Svici zaradi moja drugarica sa faxom u Eurokontrolu za manje od dve godine. Jeste, standard je visok ali kako se sve redje srećemo u zadnjih nekoliko godina primećujem sve racionalniji odnos prema finansijama. Ne radi se tu o skrtosti, više o odmerenosti i matematici- dok je radila ovde za deset puta manji iznos nije joj palo na pamet da sama oshisha travu. Hoću reći da se ljudi ovde sa 1000 evra ponašaju rastrosnije od ljudi vani sa 5000. Lako se pokondirimo :) Znači, mi uvozimo svet usluga koji je razvijen za drugačije tržište, kao i sve drugo što uvozimo, a i on je na kredit(neracionalnost) kao i sve drugo. Ovo je samo dio odgovora, pisacu još :) Mada, trabunjam, ne morate ni čitati ni razmišljati o ovim glupostima :)
 
EnjoytheSilence:
Da bi izbegli mnogo medjusobnog nerazumevanja, da li placate ili ste bilo kada platili posao koji možete i sami uraditi? Ono, nije Božije slovo, malo razmislis i zavrnes rukave.. Ne govorimo o natprosečno bogatima, a vezano za to, komentarisacu indirektno post od Cvetne, odgovor nije lično njoj..



Čovek sa državnim/privatnim poslom u Srbiji, ako je visoko obrazovan, za čitav svoj radni vek zaraditi 200 hiljada evra, plus minus nešto. Dobar auto mehaničar može duplo više. Dakle, više sam mislio na korelaciju Zapad - mi, u kojoj mi imititamo Zapad a nemamo ni približno jednake uslove. Bankovni račun bez krčmara i naduvani potrošački standard će pre nestati na Zapadu, nego što se mi njemu uopšte približimo. U tamošnjim okolnostima, mnogo je lakše reći nekom dr neću to da radim jer mi standard dozvoljava i ispod je mog nivoa. A siguran sam da se ta neracionalnost dogadja mnogo manje nego kod nas. Jelte, uz svu plateznu moc on će uzeti našeg radnika da krpi u fushu, a sam će otići u OBI po materijal. Tamo se kultura rada i stedljivosti neguje, iako imaju više od nas. A ovde se čudimo nepravdi kako fakultetlija ima manje od dobre kozmeticarke koja radi nokte. Pomenuti iznos u Svici zaradi moja drugarica sa faxom u Eurokontrolu za manje od dve godine. Jeste, standard je visok ali kako se sve redje srećemo u zadnjih nekoliko godina primećujem sve racionalniji odnos prema finansijama. Ne radi se tu o skrtosti, više o odmerenosti i matematici- dok je radila ovde za deset puta manji iznos nije joj palo na pamet da sama oshisha travu. Hoću reći da se ljudi ovde sa 1000 evra ponašaju rastrosnije od ljudi vani sa 5000. Lako se pokondirimo :) Znači, mi uvozimo svet usluga koji je razvijen za drugačije tržište, kao i sve drugo što uvozimo, a i on je na kredit(neracionalnost) kao i sve drugo. Ovo je samo dio odgovora, pisacu još :) Mada, trabunjam, ne morate ni čitati ni razmišljati o ovim glupostima :)
Kliknite za proširenje...

pa eto, moze nam se, i vi cete to da radite, samo sutra
 
EnjoytheSilence:
Svet usluga je zapravo najveća prevara gradjana od strane krupnog kapitala. Oni su to na početku zamislili drugačije, ali kada se već otelo kontroli - iskoristeno je za zavaravanje potrošačkog društva. Lažni sjaj i luksuz, a bez proizvodnje, radna mesta koja ne stvaraju novu vrednost već ugl redistribuiraju profit. Tuga. A u tranziciji je pregolema.
Ajde napišite neke lepe postove, ubijte moj pesimizam :)
Kliknite za proširenje...
moji su uvek bili u fazonu DIY, a i ja sam takva, ako za nesto nisam sigurna trazim na internetu instrukcije kako da resim u sustini ne idem na prvu da trazim pomoc a i cesto nam je bilo i brze i isplatljivije da sami nesto resimo nego da se zayebavamo sa majstorom. i ja sam takva, a i decko mi je takav, i licno bih se smatrala blazim invalidom kad bih za svaku sitnicu, problem ili poteskocu morala da nekoga angazujem..pa sve da mi stedi vreme, osusi ti se bre mozak na kraju :confused: posebno sto se hrane tice ne volim bre da jedem kupovnu hranu, i uvek ce mi ono sta ispecem kod kuce biti zdravije i ukusnije nego da kupim ne znam paket kolaca, yebene kokice za mikrotalasnu ili sta god vec. ok kad nemas vremena napravis izuzetak iskoristis "pomoc prijatelja", ali oslanjati se uvek i za sve na druge je meni malo previse. gledam ljude koji doslovno ne znaju pirinac da skuvaju...i pitam se da sutra pukne ceo sistem, ode sve u q...ne bi znali sebi znani li jaje da skuvaju (missim mog soka kad sam videla da imaju da se kupe skuvana jaja ili oljusteni i iseckani beli luk, naravno daleko skuplji od celog) :confused:
 
Ériu:
moji su uvek bili u fazonu DIY, a i ja sam takva, ako za nesto nisam sigurna trazim na internetu instrukcije kako da resim u sustini ne idem na prvu da trazim pomoc a i cesto nam je bilo i brze i isplatljivije da sami nesto resimo nego da se zayebavamo sa majstorom. i ja sam takva, a i decko mi je takav, i licno bih se smatrala blazim invalidom kad bih za svaku sitnicu, problem ili poteskocu morala da nekoga angazujem..pa sve da mi stedi vreme, osusi ti se bre mozak na kraju :confused: posebno sto se hrane tice ne volim bre da jedem kupovnu hranu, i uvek ce mi ono sta ispecem kod kuce biti zdravije i ukusnije nego da kupim ne znam paket kolaca, yebene kokice za mikrotalasnu ili sta god vec. ok kad nemas vremena napravis izuzetak iskoristis "pomoc prijatelja", ali oslanjati se uvek i za sve na druge je meni malo previse. gledam ljude koji doslovno ne znaju pirinac da skuvaju...i pitam se da sutra pukne ceo sistem, ode sve u q...ne bi znali sebi znani li jaje da skuvaju (missim mog soka kad sam videla da imaju da se kupe skuvana jaja ili oljusteni i iseckani beli luk, naravno daleko skuplji od celog) :confused:
Kliknite za proširenje...

:heart:
Šteta što sam oženjen i star a nisam ni lep. Inače bih te oteo od tog decka :malav:
 
Vaske:
I danas se sve samostalno radi, samo što ima buržuja koji ne vole ništa sami da rade, odnosno onih koji imaju mogućnosti da plate drugima da im urade sve što treba.
Kliknite za proširenje...
Ne radi se tu samo o mogućnosti ili nemogućnosti da nešto platiš nego i o zadovoljstvu kad nešto napraviš svojim rukama .
Ja pripadam generaciji kojoj roditelji nisu kupovali igračke . Ako smo htjeli nešto imati morao nam je neko napraviti ili
smo morali napraviti sami tako da smo pravili sanke , praćke , pištolje za ispaljivanje zrna kukuruza i još koješta .
Vremenom oni koji su talentovani razviju svoj talenat tako da kroz život nauče koješta . U kasnijoj fazi im je glupo da zovu
majstora da im popravlja vodokotlić jer znaju da će taj problem riješiti sami mada u tome nemaju nikakvo iskustvo .
 
Ériu:
moji su uvek bili u fazonu DIY, a i ja sam takva, ako za nesto nisam sigurna trazim na internetu instrukcije kako da resim u sustini ne idem na prvu da trazim pomoc a i cesto nam je bilo i brze i isplatljivije da sami nesto resimo nego da se zayebavamo sa majstorom. i ja sam takva, a i decko mi je takav, i licno bih se smatrala blazim invalidom kad bih za svaku sitnicu, problem ili poteskocu morala da nekoga angazujem..pa sve da mi stedi vreme, osusi ti se bre mozak na kraju :confused: posebno sto se hrane tice ne volim bre da jedem kupovnu hranu, i uvek ce mi ono sta ispecem kod kuce biti zdravije i ukusnije nego da kupim ne znam paket kolaca, yebene kokice za mikrotalasnu ili sta god vec. ok kad nemas vremena napravis izuzetak iskoristis "pomoc prijatelja", ali oslanjati se uvek i za sve na druge je meni malo previse. gledam ljude koji doslovno ne znaju pirinac da skuvaju...i pitam se da sutra pukne ceo sistem, ode sve u q...ne bi znali sebi znani li jaje da skuvaju (missim mog soka kad sam videla da imaju da se kupe skuvana jaja ili oljusteni i iseckani beli luk, naravno daleko skuplji od celog) :confused:
Kliknite za proširenje...
:eek:

- - - - - - - - - -

Sarvaš:
Ne radi se tu samo o mogućnosti ili nemogućnosti da nešto platiš nego i o zadovoljstvu kad nešto napraviš svojim rukama .
Ja pripadam generaciji kojoj roditelji nisu kupovali igračke . Ako smo htjeli nešto imati morao nam je neko napraviti ili
smo morali napraviti sami tako da smo pravili sanke , praćke , pištolje za ispaljivanje zrna kukuruza i još koješta .
Vremenom oni koji su talentovani razviju svoj talenat tako da kroz život nauče koješta . U kasnijoj fazi im je glupo da zovu
majstora da im popravlja vodokotlić jer znaju da će taj problem riješiti sami mada u tome nemaju nikakvo iskustvo .
Kliknite za proširenje...

Ja spadam u generaciju kojoj jesu kupovali igracke pa sam vise volela da ih rastavim nego 'leba da jedem... i onda pravim novo, moduliram po zelji... lutke su prestali da mi kupuju kad sam imala sest godina, videlo se da se ne isplati.
 
Ériu:
moji su uvek bili u fazonu DIY, a i ja sam takva, ako za nesto nisam sigurna trazim na internetu instrukcije kako da resim u sustini ne idem na prvu da trazim pomoc a i cesto nam je bilo i brze i isplatljivije da sami nesto resimo nego da se zayebavamo sa majstorom. i ja sam takva, a i decko mi je takav, i licno bih se smatrala blazim invalidom kad bih za svaku sitnicu, problem ili poteskocu morala da nekoga angazujem..pa sve da mi stedi vreme, osusi ti se bre mozak na kraju :confused: posebno sto se hrane tice ne volim bre da jedem kupovnu hranu, i uvek ce mi ono sta ispecem kod kuce biti zdravije i ukusnije nego da kupim ne znam paket kolaca, yebene kokice za mikrotalasnu ili sta god vec. ok kad nemas vremena napravis izuzetak iskoristis "pomoc prijatelja", ali oslanjati se uvek i za sve na druge je meni malo previse. gledam ljude koji doslovno ne znaju pirinac da skuvaju...i pitam se da sutra pukne ceo sistem, ode sve u q...ne bi znali sebi znani li jaje da skuvaju (missim mog soka kad sam videla da imaju da se kupe skuvana jaja ili oljusteni i iseckani beli luk, naravno daleko skuplji od celog) :confused:
Kliknite za proširenje...
Takvi koji se drže samo svoje struke žive prilično udobno u neko normalno vrijeme , medjutim kad dodje neki rat ili infacija pokaže se da su gotovo nesposobni za život .
Znam to iz prve ruke jer sam nekoliko godina živio u ratnoj zoni . Oni svestrani prevladaju svaku krizu .
 
**Freya**:
Esh ti mesas babe i zabe...ovo veze sa temom nema.
Kliknite za proširenje...

Ma možda jesam a možda me ne razumeš, komplikovana je teza a naslov presimbolican. Elem, razvoj usluga je počeo kada je Zapad pomislio da će živeti od njih i od intelektualne svojine, a prljavu proizvodnju ili niskokvalifikovanu, preseliti u treći svet. Tada je nastao bum obrazovanja za razne usluge, tj njihova specijalizacija za svaki delić života. Oni sa mnogo para počeli su da plaćaju za sve i svašta a život imućnih je poželjan model, pa se stil za sve povoljnije usluge prvo spusto vertikalno a onda raširio horizontalno u društvu. Znaci, pričam o procesima koji traju već 50 godina i koji su normalno preseljeni i kod nas, naravno, sa zakašnjenjem i u drugim uslovima. Pričam o tome da su Zapad zaglupili kada je već bio na određenom ekonomskom stepenu razvoja - a što je za nas u ovom trenutku pogubno. Malo je teže za opisivati način na koji sam ovo povezao. DakleM, kada su skontali da je ekonomski rast na osnovu dva navedena parametra neodrživ, a kako bi zadržali i povećali produkciju i potrošnju, krenuo je karticarski biznis i kreditiranje svega i svačega - balon se još uvek duva. Zbog te love uslužni biznis i dalje funkcioniše, s tim da je evidentno ukrupnjavanje i spajanje. Gde smo mi? Proizvodimo imitirajuci Zapad stručnjake za ovo i ono a nemamo dovoljno tesara, stolara, zidara, bravara za veće privredne sisteme koji u stvari jedini mogu povući državu napred (za sada samo prodajemo prirodne resurse), a i ono što izadje iz škole uglavnom odlazi vani raditi za veći novac.
Pišem u dve ravni, zaglupljivanju i gubitku uobičajenih veština u odnosu na raspad ekonomskog sistema koji se zasniva na redistribuciji društvenog bogatstva koje velikim delom počiva na prodaji resursa i kreditima. Znaci, u smislu kako trošenjem i ovo malo novca što imamo održavamo taj sektor lažno živim, pa ljudi i dalje kroz obrazovanje forsiraju neproizvodna zanimanja. Nisam mislio reći da usluge ne trebaju postojati već da nas dvostruko koštaju - em gubimo veštine, em nećemo kao država stati na noge nikada.
Zato sam pisao o pesimizmu i zato su mi dragi komentari u kojem ljudi govore o svojim veštinama. Na kraju, obrazovni sistem nam stvara ljude bez veština koji misle da njihovo znanje vredi više od običnih zanatskih ili proizvodnih poslova, većina ih ne želi prekvalifikaciju i kada bi ih čekao posao, pogledaj Džordžijev komentar. Eto, malo je komplikovano za objašnjenje, to je samo jedno razmišljanje, bez pretenzije na apsolutnu istinu :cmok:
 
EnjoytheSilence:
Ma možda jesam a možda me ne razumeš, komplikovana je teza a naslov presimbolican. Elem, razvoj usluga je počeo kada je Zapad pomislio da će živeti od njih i od intelektualne svojine, a prljavu proizvodnju ili niskokvalifikovanu, preseliti u treći svet. Tada je nastao bum obrazovanja za razne usluge, tj njihova specijalizacija za svaki delić života. Oni sa mnogo para počeli su da plaćaju za sve i svašta a život imućnih je poželjan model, pa se stil za sve povoljnije usluge prvo spusto vertikalno a onda raširio horizontalno u društvu. Znaci, pričam o procesima koji traju već 50 godina i koji su normalno preseljeni i kod nas, naravno, sa zakašnjenjem i u drugim uslovima. Pričam o tome da su Zapad zaglupili kada je već bio na određenom ekonomskom stepenu razvoja - a što je za nas u ovom trenutku pogubno. Malo je teže za opisivati način na koji sam ovo povezao. DakleM, kada su skontali da je ekonomski rast na osnovu dva navedena parametra neodrživ, a kako bi zadržali i povećali produkciju i potrošnju, krenuo je karticarski biznis i kreditiranje svega i svačega - balon se još uvek duva. Zbog te love uslužni biznis i dalje funkcioniše, s tim da je evidentno ukrupnjavanje i spajanje. Gde smo mi? Proizvodimo imitirajuci Zapad stručnjake za ovo i ono a nemamo dovoljno tesara, stolara, zidara, bravara za veće privredne sisteme koji u stvari jedini mogu povući državu napred (za sada samo prodajemo prirodne resurse), a i ono što izadje iz škole uglavnom odlazi vani raditi za veći novac.
Pišem u dve ravni, zaglupljivanju i gubitku uobičajenih veština u odnosu na raspad ekonomskog sistema koji se zasniva na redistribuciji društvenog bogatstva koje velikim delom počiva na prodaji resursa i kreditima. Znaci, u smislu kako trošenjem i ovo malo novca što imamo održavamo taj sektor lažno živim, pa ljudi i dalje kroz obrazovanje forsiraju neproizvodna zanimanja. Nisam mislio reći da usluge ne trebaju postojati već da nas dvostruko koštaju - em gubimo veštine, em nećemo kao država stati na noge nikada.
Zato sam pisao o pesimizmu i zato su mi dragi komentari u kojem ljudi govore o svojim veštinama. Na kraju, obrazovni sistem nam stvara ljude bez veština koji misle da njihovo znanje vredi više od običnih zanatskih ili proizvodnih poslova, većina ih ne želi prekvalifikaciju i kada bi ih čekao posao, pogledaj Džordžijev komentar. Eto, malo je komplikovano za objašnjenje, to je samo jedno razmišljanje, bez pretenzije na apsolutnu istinu :cmok:
Kliknite za proširenje...
Puno toga si ti stavio u ovu temu.
Ukratko, usmerenost na usluge malog čoveka kao pojedinca i usmerenost na usluge celokupnog društva putem obrazovnog sistema, tržišta rada, ponude i tražnje poslova.... su različite stvari.

1. Pojedinci plaćaju one usluge koje su im manje-više neophodne, a koje ne umeju sami, poput šišanja kose, radova oko struje, popravke kola, krpljenja gume na biciklu, popravke vodokotlića, popravke računara, zidanja kuće. I to je sasvim ok, jer ljudi nisu sveznalice niti majstori svega - da je tako, pravi majstori ne bi bili cenjeni i plaćeni kao što jesu.

Oni koji imaju para platiće usluge i za one poslove koje znaju da obavljaju, poput kuhanja, spremanja kuće, skraćivanja suknje, farbanja kose... ali ih ne vole, mrzi ih ili više vole da to vreme iskoriste na neki drugi način, recimo bavljenjem hobijem ili kvalitetno provedenog vremena sa svojom porodicom. I to je sasvim ok, spram njihovih prioriteta.

2. Što se društva tiče, plašim se da je priča mnogo kompleksnija, i da Srbija kao jedna siromašna zemlja nema tu moć da svojom obrazovnom politikom i usmerenjem na nešto drugo umesto na uslužni sektor poveća kupovnu moć stanovništva, poveća BDP i generalno postane bogatija zemlja. Džaba svršeni studenti poljoprivrede, kada niko od njih ne može da se zaposli. Džaba i svršeni studenti građevine, kada nemaju šta da grade, jer se i izgrađeni stanovi ne kupuju, a Južni tok je propao.

Pojedinac bez subvencija i pomoći države na svim nivoima teško da može nešto pametno da uradi, a Srbija takva kakva je teško da može da napravi zaokret.
I jedino što preostaje pojedincu jeste da troši pare koje ima na ono šta može i šta mu se hoće, kao i da plaća usluge koje može i hoće da plati - u krajnjoj liniji, od njegovog plaćanja benefit ima kako davalac usluga, tako i država kroz plaćene poreze.
 
Cvetna:
Puno toga si ti stavio u ovu temu.
Ukratko, usmerenost na usluge malog čoveka kao pojedinca i usmerenost na usluge celokupnog društva putem obrazovnog sistema, tržišta rada, ponude i tražnje poslova.... su različite stvari.

1. Pojedinci plaćaju one usluge koje su im manje-više neophodne, a koje ne umeju sami, poput šišanja kose, radova oko struje, popravke kola, krpljenja gume na biciklu, popravke vodokotlića, popravke računara, zidanja kuće. I to je sasvim ok, jer ljudi nisu sveznalice niti majstori svega - da je tako, pravi majstori ne bi bili cenjeni i plaćeni kao što jesu.

Oni koji imaju para platiće usluge i za one poslove koje znaju da obavljaju, poput kuhanja, spremanja kuće, skraćivanja suknje, farbanja kose... ali ih ne vole, mrzi ih ili više vole da to vreme iskoriste na neki drugi način, recimo bavljenjem hobijem ili kvalitetno provedenog vremena sa svojom porodicom. I to je sasvim ok, spram njihovih prioriteta.

2. Što se društva tiče, plašim se da je priča mnogo kompleksnija, i da Srbija kao jedna siromašna zemlja nema tu moć da svojom obrazovnom politikom i usmerenjem na nešto drugo umesto na uslužni sektor poveća kupovnu moć stanovništva, poveća BDP i generalno postane bogatija zemlja. Džaba svršeni studenti poljoprivrede, kada niko od njih ne može da se zaposli. Džaba i svršeni studenti građevine, kada nemaju šta da grade, jer se i izgrađeni stanovi ne kupuju, a Južni tok je propao.

Pojedinac bez subvencija i pomoći države na svim nivoima teško da može nešto pametno da uradi, a Srbija takva kakva je teško da može da napravi zaokret.
I jedino što preostaje pojedincu jeste da troši pare koje ima na ono šta može i šta mu se hoće, kao i da plaća usluge koje može i hoće da plati - u krajnjoj liniji, od njegovog plaćanja benefit ima kako davalac usluga, tako i država kroz plaćene poreze.
Kliknite za proširenje...

Slažemo se mi oko mnogo stvari samo to kompleksnije si u stvari pojednostavila - ne pričamo samo o nužnim uslugama, brza pošta je usluga, sva trgovina je usluga itd itd busenje zida nije umetnost, farbanje ograde je lako, al ciscenje hrdje...povrtnjak - ma ne isplati se itd.itd.- rekoh da sam pisao u više ravni, dakle i gubitku veština, znanja. Koliko žena sa foruma može ubiti jadnu kokosh ili forumasa srediti svinju? Možda neko, možda niko.... Naravno, ne tvrdim ja da su svi za sve sposobni nego da bi i oni koji bi mogli sacuvati znanje sprečeni zbog takve igre politike. Bio diverzija, Bek i još neke face su pisale o ovim problemima. Fora je u lažnim vrednostima i drugom delu tačke 1. - npr, da li misliš da slobodno vreme većina stanovništva provodi uz kulturnu ili sportsku nadgradnju ili u dokolici? Mislim da je omer onih koje mogu platiti kućnu pomoćnicu ovakav: 97 ih gleda seriju, dve citaju Story a jedna odmara od stvarno napornog radnog dana.

Pod dva, u globalnom svetu mnogo toga ne zavisi od nas, no mnogo toga i zavisi - stvar je u tome što politička elita neke stvari ne menja jer im odgovaraju a neke ne ume. Konkretno, da li je analiza ekonomskih kretanja, trzista, roba, kapitala i radne snage Božje slovo? Nije. Da li je poznavanje komparativnih prednosti i mogucnosti vlastite države preteško analizirati? Nije. Nego, neće to niko da radi jer je imitacija Zapada kroz mito i lobi lovu korporokratije puno jednostavnije. Missim, slažemo se oko jedne stvari, žalosni smo :)
 
Ja još nemam potpuno formiran stav po pitanju lažnih vrednosti; ako uzmeš u obzir broj visokoobrazovanih, broj nepismenih, broj prosečno inteligentnih i pola od tog broja ispodprosečno inteligentnih (što čini statistički ukupno 75% stanovništva, heej) - ako za osvešćenu manjinu taj Story jeste lažna vrednost, pitanje je da li je on to i za onu preostalu većinu, ili je u pitanju maksimum dometa, pa u tom kontekstu i za njih istinska vrednost. Takođe, može se postaviti i pitanje da li je potencijalno izgubljeno znanje i veštine o kojima govoriš podjednako važno u obe grupe, u toj manjini i velikoj većini, i na kraju kome je važno, pojedincu ili društvu i državi u celini koja bi svakako manje punila svoj budžet ako bismo svi klali svoje piliće vrativši se poljoprivredi, nego ako kao danas pojedini kolju, a pojedini kupuju gotove zaklane i na to plaćaju porez.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

V
Jel zna neko koji parfem ili na koji parfem ga podseca miris ovih vlaznih maramica?
Odgovora
24
Pregleda
687
pertowic
P
Nina
“Žene će spasti svet”
Odgovora
5
Pregleda
257
skura58
skura58
Nina
Da li se oko novca okrece svet?
Odgovora
4
Pregleda
203
salko dinamitas
salko dinamitas

Back
Top