- Poruka
- 186.654
Свет пред новом нафтном кризом – барел иде ка 100 долара
Осека епидемије короне у свету диже тражњу за течним златом, док нафташи пред глобалним „зеленим притиском” најављују смањење производње
Саудијска Арабија улаже и у обновљиве изворе енергије: соларно село код Ријада (Фото EPA-EFE/Valdrin Xhemaj)
Светске цене барела забележиле су ове седмице успоне какви нису виђени од априла 2019 (брент је у среду коштао 74,04 долара), односно октобра 2018. године (истог дана лака тексаска нафта стајала је 72,19 долара), али узлет није трајао дуго. Исти барел 48 сати касније, јуче – „брент” је коштао 72,44 долара, док је мерно буре лаке тексаске нафте куповано за 70,51 долар.
Водећи светски трговци нафтом („Витол”, „Трасфигура”, „Гленкор”) и америчкa инвестиционa банкa Голдман Сакс процењују да би цена барела до краја 2021. могла достићи вредност од 100 америчких долара (незабележену од 2014), преноси лондонски „Фајненшел тајмс”.
Вртоглави скок могао би се очекивати и без обзира на најновију најаву радикалних мера америчких Федералних резерви (о постепеном укидању монетарне политике за санацију последица короне), као и на сигнал да би иранска нафта, у случају могућег нуклеарног договора групације „5+1”, заједно с либијским црним златом ускоро могла да преплави тржиште. Најпре, због већ видљивих знакова наглог раста тражње нафте и њених деривата овог пролећа – с масовном вакцинацијом, растом привредних активности у бројним због короне презадуженим земљама и повратком сезоне туристичких путовања широм света. Нафташи истовремено тврде да постоје системски разлози због којих би нафта у овој деценији могла бити само све скупља.
„Барел би могао достићи и цену од 130 долара, али би она она могла да падне и на 35 долара. Разлог је једноставан: моментална декарбонизација (смањење емисије угљеника) – која све више делује као глобални друштвени императив – ризична је и није могућа. Споменути распон цене зависиће од тога са чиме се прво суочимо: с вртоглавим скоком тражње или с растом инвестиција у нафтном сектору. Та неизвесност утицаће на то да цена барела у следећих неколико година после короне буде екстремно променљива”, оценио је у четвртак, Вилијам Рид Други, извршни директор америчке компаније „Каслтон комодитис интернешенел”, током глобалне конференције о сировинама у организацији лондонског „Фајненшел тајмса”.
Глобални трговци нафтом о фронталном притиску „зелених” активиста свих профила (од деоничара нафтних компанија и водећих банака, до омладине забринуте за своју еколошку будућност) да се хитро спроведе декарбонизација света, мисле слично као и „ОПЕК-у плус”, петро-удружењу које испоручује 40 одсто црног злата на тржишту.
То је једно „тралала”. Тим речима се Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике, недавно осврнуо на упозорење Међународне агенције за енергију (ИЕА), да експлоатација и развој нових нафтних бушотина и налазишта природног гаса треба ове године да буду обустављени ако свет жели да постигне да до 2050. године нема емисије штетних гасова. Седам дана касније (11. јуна), иста ИЕА објавила је да ће „свету бити потребно много више нафте од петро-удружења ’ОПЕК плус’, будући да се глобална тражња барела враћа на количине од пре короне”. Пролетос, одлуком која је изненадила свет, „ОПЕК плус” је – због нејасног тока глобалног привредног опоравка – одлучио да до априла 2022. на својим лагерима задржи, и тржишту тако ускрати, скоро шест милиона барела произведене нафте дневно.
У међувремену, и Ријад и Москва, два кључна актера унутар „ОПЕК-а плус” убеђени су да ИЕА, у јеку глобалне помаме за обновљивом енергијом, не барата данас добром рачуницом кад је реч о светској производњи и потрошњи нафте до средине века.
„Нема сумње да је ’зелена енергија’ неопходна, као и ’зелена агенда’, јер то јавност захтева. Требало би ипак разјаснити којим ресурсима се то може остварити, ко ће то да плати, које технологије и прилике нам стоје на располагању, да бисмо могли да решавамо заостале проблеме који још чекају на решавање”, изјавио је руски министар енергетике Александер Новак у припремама за самит „ОПЕК-а плус” 1. јула.
Уочи тог скупа Саудијска Арабија и Русија већ су најавиле да ће паралелно радити на два фронта: даљих инвестиција у нафтној индустрији и производњи природног и течног гаса, као и на обновљивим изворима енергије.
Саудијска Арабија производи нафту и гас по ниској цени и производи обновљиву енергију. Подстичем свет да прихвату као реалност да ћемо ми бити победници у свим тим активностима”, поручио је Абдулазиз бин Салман, министар енергетике Саудијске Арабије.
http://www.politika.rs/scc/clanak/481640/Svet-pred-novom-naftnom-krizom-barel-ide-ka-100-dolara
Barel nafte ide na 130 dolara .
Za to zahvalite Bajdenu i Mario Dragiju i njihovim sveze odstampanim dolarima i evrima. Zato sve poskupljuje jer novac gubi vrednost usled povecanja novcane mase.
Jedini spas nam je da se ujedinimo sa Rusijom .
U tom slucaju imali bi, kao Belorusija, subvencionisanu cenu nafte .....
Jer mi energije za zadovoljenje svojih potreba iz svoje proizvodnje nemamo.
