Svet pčela: kako pčele u košnicama funkcionišu

[Lada]

Način života pčela oduvek je budio ljudsku znatiželju. Posmatrajući ih u oprašivanju cvetova, vredno mnoštvo u košnici i naročito savršenu građu saća, ne možemo ne zapitati se postoji li bolje uređena i održavana zajednica sa preciznijom podelom zadataka i dužnosti od zajednice pčela. Vergilije u svom epu Georgike divi se pčelama i košnici, kako marljivo i složno rade kao da žive u nekoj pomno organizovanoj državi, a Šekspir u Henryju V. na istom tragu piše:

Zato je nebo odredilo svakom članu države i njegov posao i podstiče ga na redovan rad za opšte dobro, koje iziskuje poslušnost svih. Tako rade pčele, stvorenja čija nam prirodna uprava pokazuje kakav treba da je red u kraljevini...

 

[Lada]

Košnicom vlada najizraženiji duh zajedništva u životinjskom svetu. U toj zajednici postoji skladna deoba poslova, a sav rad njenih članova ide na dobrobit celine. Mark Winston, kanadski biolog, u svojoj knjizi Bee Time: Lessons from the Hive - iznosi svoje tridesetogodišnje iskustvo proučavanja pčela: Mi težimo altruizmu, radnoj etici, fleksibilnosti, timskom radu i komunikaciji, što su vrhunci života u pčelinjoj zajednici, ali često nam ne uspeva doseći to što pčele rade sa lakoćom

 

[Lada]

Život pčela u zajednici
Život pčela isprepleten je sa ljudskim od pradavne prošlost. Čovek ih je pronalazio u šumama i pećinama, pripremao im boravišta u udubljenjima stabala i panjeva pa i u izdubljenoj zemlji. Lončarske posude za pčele pravljene su od pečene ilovače pre više od 5000 godina u starom Egiptu, Sudanu i Palestini. Med je kroz vekove bio poslastica i lek, a mitologija nam prenosi da je bio i hrana bogovima.

Naša planeta nastanjuje više od 20 000 vrsta pčela, od toga samo devet vrsta pripada rodu medonosnih pčela (Apis). Osam vrsta medonosnih pčela živi u Aziji, dok je samo jedna, Apis mellifera, prisutna u Evropi i Africi, a naknadno je raširena po svim kontinentima.

Verovatno najvažnija funkcija pčela za celi ekološki sistem je oprašivanje bilja. Jaka pčelinja zajednica može u jednom danu oprašiti nekoliko miliona cvetova, a jedna pčela obiđe nekoliko hiljada cvetova dnevno. One same oprašuju oko 80% bilja, ostalo čine vetar i drugi insekti. Sakupljajući nektar i polen sa cvetova, neophodnih za njen život, ona istovremeno prenosi polen i vrši oplodnju biljaka. Time izravno utiče na stvaranje plodova, odnosno semena za dalje razmnožavanje. I ne samo da se biljke razmnožavaju zaslugom pčela već će ti plodovi služiti kao hrana i izvor života mnogim životinjama i ljudima. Tamo gde nema pčela, voćke daju malo plodova.

 

[Lada]

Stručnjaci se slažu da su pčele najorganizovanija zajednica u životinjskom carstvu u kojem vlada gotovo savršen red života i rada. Prosečna zajednica broji između 10 i 40 hiljada pčela, a deli se na tri grupe, od kojih svaka obavlja tačno određenu funkciju. Središte predstavlja matica – majka svih članova zajednice. Ona je zadužena za redovno i ritmično obnavljanje legla. Neki narodi nazivaju je kraljicom pčela. Uloga trutova je oplođivanje matice, a nakon oplodnje umiru. Borave u košnici samo leti, a sami se ne brinu ni o svojoj ishrani, niti se bore za hranu, teritoriji ili za ženku.

Najbrojniji članovi su radilice. Ima ih nekoliko desetina hiljada u svakom leglu i vrše sve poslove, a rad je podeljen prema dobi pčele. Mlade radilice obavljaju radove u košnici (čiste saće, od pčela sabiračica preuzimaju sakupljeni nektar i polen i prenose ga u ćelije saća pa hrane larve). Nešto starije radilice izlučuju vosak u svojim voštanim žlezdama, koje se nalaze na donjoj strani, i grade saće. Na kraju kućnog razdoblja mlade pčele preuzimaju poslove izvan košnice, skupljaju hranu, i to nektar i vodu u svojem mednom mehuru, a polen u košaricama zadnjeg para nogu. Pčele se ne rađaju sa predznanjem, već mlade pčele sve nauče od starijih i iskusnijih. Radovi se prilagođavaju vremenskim prilikama, paši i drugim okolnostima. U slučaju jake nektarne paše veći broj radilica odlazi u sabiranje, a o tome se međusobno obaveštavaju posebnim plesom kojim pokazuju količinu, udaljenost i smer izvora paše. Pčelari znaju da se pčele dogovaraju o svojim običnim poslovima, ali i izvanrednim događajima kao što je otkriveno blago, napad medokradica ili gubitak majke. U svakom se događaju pčele drugačije ponašaju i drugačije bruje. Zahvaljujući njihovom međusobnom razumevanju, rad u košnici odvija se u savršenom skladu.

Kao jak i vitalan organizam, pčelinja je zajednica sposobna za brzo prilagođavanje novonastaloj situaciji. Naša tamna pčela prenesena u Australiju ili Kaliforniju već druge ili treće godine, kad ustanovi da tu vlada večno ljeto i nikad ne nestaje cveća, sabira svaki dan onoliko koliko joj treba za dnevnu potrošnju, prestajući gomilati zalihe za zimu.

Domaća pčela ne može živeti sama za sebe i podeljena od svoje zajednice. Tada vrlo brzo ugne. Osim spomenute vrste Apis mellifera, medonosne pčele, začetke ideje zajedništva vidimo i kod divljih pčela koje žive same. Ali, to se uglavnom svodi na interesno povezivanje jedinki prilikom obavljanja određenih poslova, kao na primer gradnje zimskog staništa. Čim određeni posao završi, one se razdvajaju i nastavljaju živeti samostalno.

 

[Lada]

Stvaranje nove zajednice
Kad pčelinje društvo dosegne vrhunac razvoja u košnici i stvori blagostanje, pojavljuje se prirodni nagon za razdvajanjem pčelinjeg društva, takozvano rojenje. Tako se postupno počinje stvarati roj koji će se razdvojiti od zajednice. To novo društvo čine pčele radilice, bez matice i trutova. Sastoji se od otprilike polovine pređašnje zajednice; između 5 i 20 hiljada pčela svih uzrasta. Roj iz rezerve svoje dotadašnje zajednice uzima onoliko meda koliko pčele mogu poneti i užurbano izlazi iz staništa.

U tom trenutku celi jedan pčelinji narod koji je dosegnuo punoću razvoja ostavlja budućoj generaciji plodove svog truda i dostojanstveno odlazi dalje potražiti novu postojbinu. One ne beže zbog iznenadne odluke ili u strahu, zbog gladi, napada ili bolesti... Ako je zajednica siromašna i pogođena nedaćama, pčele je nikako neće ostaviti. Odlaze onda kada je na svom vrhuncu. To je zanimljiv prizor: vazdušni prostor iznad košnice na visini od nekoliko metara ispunjava nekoliko hiljada pčela. Čineći oblik kugle, uz naročito zujanje lagano kruže pa se tim plesom opraštaju od starog stana. Najpre pronalaze mesto na grani gde oblikuju grozd; tu se smire i čekaju da grupa pčela izvidnica obiđe okolinu i pronađe novo stanište.
Život započinju iznova u goloj nastambini. I tek što se košnica postavi na mesto, pčele poput vojnika kreću svaka na svoj posao. Teško je i zamisliti koliko veštine i marljivosti treba tom malom narodu, koliko oštrine oka u građenju dok se ne uredi novi stan, označe nacrti i odredi mesto za sve što treba – i to što štedljivije i što brže. Vrhunac gradnje je saće, šesterostrane ćelije koje se grade od voska što ga izlučuju iz svoga tela, a služi za smeštaj pčelinjega legla (jaja, larve, čaure) i rezervne hrane (meda i polena). Ne smeju se zaboraviti ni zakoni ventilacije, stabilnosti i čvrstoće, važnost lakog prilaza i određivanje otpornosti voska... Ponekad je dovoljno samo četiri-pet dana i novi roj funkcioniše kao i zajednica koju su napustili.

 

[Lada]

 

[Lada]

Pčele i ljudi
Danas je pčelarstvo raširena grana. Istraživanja pokazuju da od toga imaju koristi i pčele i ljudi. Pčele se brzo prilagode na uslove koje pripremi pčelar nastojeći u što većoj meri zadovoljiti njihove potrebe. Ali, usprkos tome, svedoci smo dramatičnog smanjenja broja pčela na svetu. Taj trend se primećuje i kod pčela koje oprašuju cvetove daleko od civilizacije. Razlozi se pripisuju prekomernoj primeni pesticida i hemikalija u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Izumiranje pčelinjih zajednica poziv je na buđenje i nama jer naš vlastiti opstanak zavisi od zdravlju ekosistema koji nas podupiru. Možemo spasiti pčele smanjenjem upotrebe pesticida i poboljšavanjem uslova priroed u kojoj žive. Pomažući njihovom preživljavanju, doprinećemo i vlastitom opstanku.

 

[Lada]

Proučavajući ove neumorne i složne životinje, ne možemo ne zapitati se možemo li nešto od njih naučiti. Očito je postojanje harmonije između pčela i okoline. Pčele svoj stan stvaraju izlučivanjem voska iz sebe, pažljivo ga oblikuju i stavljaju na raspolaganje zajednici. Oprašujući cvetove ostvaruju svoju dužnost prema prirodi. Leteći od cveta do cveta prikupljaju nektar koji prerađuju u med, ali stvaraju višak koji uzimaju ljudi.

Pčelinje nas zajednice takođe podsećaju da društva najbolje funkcioniše kada su pojedinačna ostvarenja usmerena na opšte dobro ili kako nam to kazuje Marko Aurelije – što nije dobro za košnicu, nije dobro ni za pčelu. Intenzivna saradnja i sloga kamen je temeljac pčelinje zajednice u kojoj svaka pčela radi ono što je potrebno za opstanak i napredak celine. Radilice stalno procenjuju šta treba raditi, smenjuju se na poslovima, ne zbog vlastitog zadovoljstva i koristi, nego kako bi najbolje služile zajednici. Pri tome je važan rad svake pojedine radilice jer zajednice ne bi mogle funkcionisati bez malih, ali bezbrojnih doprinosa nebrojenih pčelica.

Zanimljivosti iz života pčela
1. Da bi proizvele 1 kg meda, pčele trebaju u košnicu uneti 3 - 4 kg nektra, što zavisi od sadržaja vlage u vazduhu i nektru. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

2. Jedna pčela u minutu poseti oko 10 cvetova, a jedan izlet iz košnice traje oko 10 minuta. Znači da za vreme jednog leta pčela poseti oko 100 cvetova.

3. Izvan košnice pčela dnevno radi 6 – 7 sati. Za to vreme napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova.

4. Životni vek pčele leti ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

5. Leti u svakoj košnici dnevno umire oko 1000 pčela radilica, ali više od toga rađa se svaka 24 sata. Mlada matica dnevno položi i više od 2000 jaja.

6. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i nepogrešivo će pronaći put nazad. Međutim, radno korisna daljina pčele ne bi trebala biti veća od 2 km.

7. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Za jedan minut preleti preko 1 km. Natovarena nektarom i polenom pčela smanjuje brzinu leta za 18 – 36 km na sat, zavisno od smera i pravca vetra.

8. U proleće 70% pčela unosi vodu u košnicu, 20% unosi nektar, a 10 % polen.

Autor: Marin Božić